Nedelja, 27.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Švajcarska formula” traži hitnu izmenu

Najava vanrednog usklađivanja od devet i redovnog od 11,2 odsto ne pokriva rast cena hrane realno veće od 25 odsto na koju penzioneri izdvajaju više od 80 procenata svojih primanja
(Фото Д. Јевремовић)

Prvo novo usklađivanje primanja očekuje penzionere od 1. novembra i to za devet procenata, što će videti na decembarskom isečku. Naredno im sleduje od januara 2023. za oko 11,2 procenta, što je u zbiru oko 20 odsto veća penzija. Iako je do novembra ostalo malo više od mesec dana, postavlja se pitanje koliko penzioneri sa sadašnjim primanjima uspevaju da spoje kraj s krajem, budući da je avgustovska inflacija dostigla 13,2 odsto, a pri tome im se 10 meseci penzije nisu menjale.

Nadaju se da će čim se formira nova vlada, kako im je obećano na sastanku, početi sa radom mešovita komisija zadužena da prati kretanje penzija, koja će predlagati vladi sistemska rešenja kojima će se poboljšati položaj penzionera, kao i onih koji nemaju nikakva primanja.

Jovan Tamburić, predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica kaže da metodologija redovnog usklađivanja penzija mora biti izmenjena tako da se obavlja svakih šest meseci sa punim rastom cena i delom rasta zarada u prethodnoj godini. Ovakva, kakva je sada, „švajcarska formula” zahteva hitnu izmenu.

-Usklađivanje jeste potrebno, ali je neblagovremeno i u nedovoljnom procentu. Vanredno usklađvianje bi trebalo da iznosi od 15 do 20 odsto, pored redovonog po švajcarskoj formuli od 11,2 odsto. Novo usklađivanje ne pokriva rast cena hrane realno veće od 25 procenata na koju penzioneri izdvajaju više od 80 odsto svojih primanja, već dovodi do konstantnog smanjenja učešća prosečne penzije u prosečnoj zaradi sa 55 odsto u 2012. na 41,7 danas. Treba imati u vidu da se ovaj odnos povećava na početku godine, ali da on u toku godine dodatno pada. Doprinos takozvane „švajcarske formule” u smanjenju realne vrednosti penzija ogleda se u tome što se u njoj ne koriste statistički podaci iz druge polovine godine koja prethodi usklađivanju primanja tako da penzioneri žive sa tekućom inflacijom 18 meseci – objašnjava Tamburić.

On dodaje da penzioneri, ovako kako stvari sada stoje, žive s tekućom inflacijom od 1. jula 2021. do kraja 2022. godine jer je poslednja promena izvršena zaključno sa 30. junom 2021 godine.

 

Ljubiša Babić, generalni sekretar Udruženja sindikata penzionera Srbije navodi da penzioneri ne mogu da budu zadovoljni najavljenim uvećanjem, jer to nije povećanje, već vanredno usklađivanje, odnosno vanredna popravka nedorađene „švajcarske formule”, čijom primenom penzije gube bitku sa rastom cena na malo.

– Prosečna penzija je daleko ispod minimalne potrošačke korpe, što znači da oko milion građana, od svojih primanja ne može da zadovolji osnovne životne potrebe. Prema zvanično dostupnim podacima nova prosečna potrošačka korpa za jun 2022. iznosila je 84.769,35 dinara i veća je nego prethodnog meseca za 1.231 dinar, ili za 1,5 odsto. U odnosu na jun 2021. godine, nova prosečna potrošačka korpa veća je za 12 procenata. Nova minimalna potrošačka korpa za jun 2022. iznosila je 44.346,53 dinara i veća je za 651 dinar nego prethodnog meseca, ili za 1,5 odsto. U odnosu na jun 2021. nova minimalna potrošačka korpa veća je za 12,7 procenata – naglašava Babić.

Prema analizi Udruženja sindikata penzionera, usklađivanje koje bi makar malo poboljšalo položaj penzionera, trebalo bi da iznosi 1. novembra 24 odsto, a 1. januara još 20 procenata. Samo na taj način bi se delimično zaustavilo opadanje vrednosti penzija, i pad kupovne moći penzionera, o čemu se razgovaralo sa predsednicom vlade Anom Brnabić, ministarkom za rad Darijom Kisić i ministrom finansija Sinišom Malim, zaključuje Babić.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.