Subota, 26.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

MMF: Ne povećavati plate u javnom sektoru

Trenutno se ekonomski rast ponovo usporava i postoji velika opasnost od stagnacije i blage recesije u ključnim velikim ekonomijama, kaže Stefani Verena Ebl, šefica kancelarije MMF-a za zapadni Balkan
(фото Ђорђе Којадиновић)

Od našeg specijalnog izveštača

Bečići – Međunarodni monetarni fond (MMF) za sada pregovara o aranžmanima sa Srbijom i Severnom Makedonijom. Biće potrebna fiskalna konsolidacija. Plate u javnom sektoru trebalo bi da se obuzdaju, jer pojačavaju pritisak na inflaciju pored pritiska na budžet. Istovremeno, javne finansije moraće da ciljaju ugrožene kategorije stanovnika, a da izbegnu jačanje inflacije. Ograničavanje cena struje ne samo da je fiskalno preveliki trošak nego ne podržava ni štednju struje. Vlade bi trebalo da izbegavaju smanjenje poreza.

Ovo bi ukratko bila poruka vladama zemalja zapadnog Balkana koju im je juče uputila Stefani Verena Ebl, šefica kancelarije MMF-a za zapadni Balkan. Ona je na samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava zapadnog Balkana u Bečićima, rekla da će u srednjem roku morati da se povećaju javni prihodi i to smanjenjem neformalnog sektora.

Šefica kancelarije MMF-a kazala je da je svetska privreda doživela nekoliko uzastopnih šokova: pandemiju, rat u Ukrajini i sušu u Evropi proteklog leta. To je na razne načine uticali na svet. Trenutno se ekonomski rast ponovo usporava i postoji velika opasnost od stagnacije i blage recesije u ključnim velikim ekonomijama. Jedan od najvećih razloga za zabrinutost je pritisak u pogledu troškova života sa kojim se bore mnoga domaćinstva usled ubrzanih inflatornih pritisaka. Osim toga, mnoge ekonomije u usponu se suočavaju sa nepovoljnim uslovima spoljnog finansiranja.

Zapadni Balkan nije pošteđen šokova. Prosečna godišnja inflacija u regionu je u julu dostigla 13,2 odsto, a u evrozoni 8,9 procenata. Viša inflacija ne predstavlja iznenađenje jer hrana i energija čine 50 odsto potrošnje domaćinstava, dok u evrozoni čine oko 30 procenata.

S obzirom na pooštravanje globalnih finansijskih uslova, troškovi javnog zaduživanja rastu. Vlade će morati da pruže podršku domaćinstvima i firmama da se nose sa cenovnim šokovima jer se nalaze pod sve većim opterećenjem. Ebel kaže da su centralne banke ekonomija zapadnog Balkana počele da normalizuju monetarnu politiku. One treba da ostanu na zacrtanom putu kako bi doprinele obezbeđivanju inflatornih očekivanja i suzbile naknadne efekte.

Ključni stub na kojem počiva uspeh ove normalizacije je otvorenost i potpuna nezavisnost centralnih banaka radi obezbeđivanja njihovog kredibiliteta u javnosti.

Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije (SES) ocenio je da se sada nalazimo u „drugom poluvremenu” krize kojoj se ne sagledava kraj.

– Suočavamo se sa velikom inflacijom kao posledicom fiskalnih stimulansa i ekspanzivne monetarne politike u vreme pandemije. Inflatorni udar premašio je sva očekivanja sa početka ove godine, centralne banke zemalja regiona dosta usklađeno, kako nije viđeno u poslednjih 50 godina, podižu kamatne stope da bi obuzdale rast cena, ali moraju da vode računa da se to ne odrazi negativno na rast privrede – naveo je Vlahović.

Prema njegovim rečima pred zemljama zapadnog Balkana nalazi se veliki izazov kako da održe fiskalni balans ili fiskalni deficit u nekom razumnom nivou, pošto će bilo kakvo pokrivanje fiskalnog deficita kroz zaduživanje u narednom periodu biti jako teško i veoma skupo. Zadatak ekonomskih politika zemalja regiona je da obezbede da ne dođe do preteranog rasta spoljnog duga, s obzirom na to da se sve zemlje, sa izuzetkom BiH, nalaze na gornjoj granici prihvatljivog zaduženja u odnosu na nacionalni BDP.

Pitanje na koje posebno treba dati odgovor je kako se boriti sa inflacijom, koja je svuda u svetu najviša u poslednjih 40 godina, napomenuo je predsednik SES-a. Ocenio je da je u Srbiji verovatno najpovoljnija situacija u odnosu na sve druge zemlje regiona, s obzirom na to da se javni dug sačuvao u granici do 60 procenata i da je fiskalni deficit prošle godine smanjen ispod 3,5 odsto BDP-a.

Aleksandro Bragonci, šef regionalne kancelarije Evropske investicione banke (EIB), kazao je da mnogim zemljama preti recesija. Smatra da zapadni Balkan treba jače da se poveže sa Evropskom unijom. Napominje da su napravili instrument da reaguju investicijama, a to je grin dil i mobilisanje 300 milijardi evra za ulaganje u zelenu infrastrukturu, kako bismo imali pravičnu tranziciju ka zelenoj privredi.

– Spremni smo da uložimo jedan trilion do 2030. godine za ove svrhe, što će omogućiti ukidanje zavisnosti od fosilnih goriva i gasa. Podržavamo centralne banke zapadnog Balkana da naprave linije finansiranja privatnog i javnog sektora u tom pravcu – naveo je Bragonci.

Aleksandar Damjanović, ministar finansija Crne Gore rekao je da su upravo usvojili rebalans budžeta i da će lakše doći do projekcija za narednu godinu.

– Težićemo da uz čuvanje stabilnosti javnih finansija dođemo do bržeg privrednog oporavka. Crna Gora je pri kraju pregovora sa Svetskom bankom o kreditu od 80 miliona evra. Uslovi zajma su prihvatljivi i pomažu nam da dobijemo stabilnost javnih finansija, a kredit od 80 miliona evra otvara dodatno finansiranje iz komercijalnih banaka od 250 miliona evra, uz povoljne uslove i niže kamatne stope nego na komercijalnom tržištu – kazao je Damjanović.

Filip Nikolovski, zamenik ministra finansija Severne Makedonije, navodi da je u centru pažnje svih vlada regiona struja.

– Bitno je da što više proizvedemo, da nas što manje košta i da obezbedimo da ekonomija ne stane. Uveli smo četiri blok tarife za stanovništvo, oni koji više troše da plaćaju višu cenu. Uspeli smo da definišemo fiksnu cenu za mala i srednja preduzeća. Naravno da to košta. To ćemo platiti 300 miliona evra ili 2,5 odsto BDP-a. Ekonomija ne sme da stane. Akcenat je na kapitalnim investicijama u koje planiramo da uložimo četiri milijarde evra – napomenuo je Nikolovski. Naglasio je da je javni dug te zemlje ispod 60 odsto BDP-a i kako je vrlo važno održati ga na tom nivou.

Mirjana Vučić, pomoćnica ministra finansija BIH, navela je da su sve države regiona u istom problemu, kako obuzdati inflaciju i rast javnog duga.

Delina Ibrahimaj, ministarka finansija Albanije, kazala je da se monetarna politika svodi na rešavanje problema sa inflacijom. Njena zemlja pregovara sa Svetskom bankom o zajmu kojim bi Albanija podržala budžet naredne godine, a možda i još dve ili tri godine potom, sa grejs periodom od tri do četiri godine, ali nije pomenula visinu kredita o kom se pregovara.

Pozdravljena odluka o suzbijanju šverca cigareta

Direktor korporativnih poslova i komunikacija kompanije „Japan tobako internešenel” Goran Pekez pozdravio je uspešne akcije vlada Crne Gore i BiH na suzbijanju šverca cigareta u kojima je zaplenjeno 1,5 milijardi komada cugareta. Zaplena cigareta u Luci Bar donela je ogromna sredstva budžetima ovih zemalja i mi snažno podržavamo odluku o trajnom zatvaranju ove luke za skladištenje cigareta, rekao je Pekez.

Naglasio je da je zahvaljujući presecanju onlajn nelegalne prodaje duvana i uništavanju nelegalnih zasada duvana na njivama, u Srbiji takav zasad smanjen za 91,7 odsto.

 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Алокин
Браво за ММФ. Јавни сектор пун нерадника само би к'о пијавице да сисају крв овој држави.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.