Nedelja, 04.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kamate na štednju još ne rastu

Povećanje se očekuje u narednom periodu, jer u situaciji kada centralne banke povlače novčanu masu bankama će biti potreban drugi izvor za plasmane
(фото А. Васиљевић)

Cena novca u svetu nezaustavljivo raste poslednjih meseci, međutim povećanja više važe za kamate na kredite i obveznice država i preduzeća. Ukratko na dug, sadašnji i budući. Kamate na depozite, bar u slučaju Srbije, još su na niskim nivoima i banke ne pokazuju preterane znake da su voljne da ih povećaju. Samo neke od njih ponudile su specijalizovane uslove za nova oročenja u evrima na tri godine gde bi štediša dobio kamatu od 2,5 odsto godišnje. Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije (NBS), a to je za jul 2022, prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene poslove na štednju u dinarima iznosila je 3,14 odsto. Prosečna kamatna stopa na štednju u evrima, koja je kod nas najzastupljenija strana valuta u kojoj se štedi, bila je 1,32 procenta.

Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, potvrđuje da kod nas banke kamate na štednju, koje su vrlo niske, još „ne diraju”. A moraće uskoro da ih povećaju.

„Banke će se vrlo brzo suočiti sa realnošću. Još pokušavaju da to povećanje malo odlože. Situacija je takva da referentne kamate centralnih banaka rastu, rizik raste. Ono što je vrlo bitno jeste to da se smanjuje likvidnost bankarskog sektora. Centralne banke povlače novčanu masu. Američki FED to već radi, isto je najavila i Evropska centralna banka. Bankama će biti potreban novac za njihove plasmane. Do sada su im izvor likvidnosti bile kvantitativne olakšice, odnosno štampanje novca, a sada će centralne banke da primene kvantitativno zatezanje. Znači reč je o obrnutom procesu u odnosu na raniji period kada su, zbog pandemije, centralne banke, pa i naša, ubacivale silne milijarde”, kaže Grubišić.

Očekuje da će banke već u nedelji štednje, koja se tradicionalno održava oko 31. oktobra kada je Svetski dan štednje, da izađu sa novim, većim ponudama za štediše, a očekuje i konkurenciju među njima.

Prema podacima NBS-a za 31. avgust ove godine, ukupna štednja stanovništva iznosi 14,2 milijarde evra, pri čemu je devizna štednja 13,5 milijardi evra, a dinarska 87,3 milijarde dinara. Od devizne štednje najveći deo, oko 90 odsto (12,1 milijarda evra), odnosi se na štednju u evrima. Pritom, od početka godine ukupna štednja stanovništva porasla je za 592,3 miliona evra. Kada je reč o ročnoj strukturi dinarske štednje, prema podacima za kraj avgusta 2022. godine, dominira kratkoročna štednja (68,5 milijardi dinara, odnosno 78,4 odsto ukupne dinarske štednje), od čega se veći deo odnosi na depozite oročene na rokove do godinu dana (42,1 milijarda dinara), a manji deo na depozite po viđenju (26,4 milijarde dinara). Na štednju ročnosti preko godinu dana odnosi se 21,6 odsto dinarske štednje, u vrednosti od 18,9 milijardi dinara. U deviznoj štednji dominantno učešće ima kratkoročna štednja (do godinu dana), koja, prema podacima za kraj avgusta 2022. godine, u ukupnoj deviznoj štednji učestvuje sa oko 90 odsto, pri čemu se ne beleže znatniji trendovi smanjenja ili povećanja ovog učešća u poslednje vreme.

U centralnoj banci napominju da štednja građana, i dinarska i devizna, predstavlja važan izvor finansiranja kreditne aktivnosti banaka i jedan je od faktora finansijske stabilnosti. Iz perspektive građana, štednja u bankama predstavlja jedan od najsigurnijih, pa samim tim i dominantan vid ulaganja novca. Na atraktivnost ulaganja u štednju kod banaka utiče i to što je u pitanju za većinu stanovništva najdostupniji, najjednostavniji i najlikvidniji način ulaganja, u poređenju sa na primer ulaganjem u dinarske hartije od vrednosti, akcije ili u druge instrumente finansijskog tržišta. Napominju da na atraktivnost štednje utiče ne samo visina kamatnih stopa već i dodatne pogodnosti koje banke nude, kao što su mogućnost podizanja uloga bez gubitka ostvarene kamate i slično.

„Zaoštravanje monetarnih uslova i posledičan rast kamatnih stopa na sve finansijske proizvode, pa i na štednju, svakako doprinosi većoj atraktivnosti štednje i njenom rastu. Posmatrano sa stanovišta inflacije, rast kamatnih stopa, kroz usporavanje inflacije, doprinosi očuvanju makroekonomske stabilnosti, očuvanju realnih prinosa, kao i realnih dohodaka privrede i stanovništva, a samim tim i poslovnog i potrošačkog poverenja, što takođe ide u prilog rastu štednje”, navode iz NBS-a.

Kamatne stope na depozite su još više negativne

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da su kamatne stopa na dinarske kredite duboko realno negativne, jer inflacija raste brže nego što se one povećavaju.

„Međutim, kamatne stope na depozite su još više negativne nego na kredite, što obezvređuje štednju. Obezvređivanje dugoročne štednje stvara nesigurnost. Negativnim kamatnim stopama na depozite vrši se preraspodela imovine od štediša ka dužnicima. Ali dužnici su kod nas uvek bili glasniji od štediša”, navodi Arsić.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

stednja
Zaboravite stednju ako zelite da sacuvate pare
Marko Barna
Nije mi jasno zašto bi neko štedeo i plaćao za to što štedi ,još pogotovo kod nas gde bankarske usluge skaču svakodnevno.
Zoran
U Americi orocis po nekoj kamati da ne dizes recimo 3 godine. Ta kamata vazi i ako padne kamata. Ali imas pravo dva puta godisnje da trazis promenu kamate(ako vidis da skocila).
.
posle Mičigena ima da poveća ..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.