Ponedeljak, 05.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
U CRKVI SVETOG MARKA

Mozaik „Hristos Spasitelj na prestolu” natkrio oltarsku apsidu

Profesor Đuro Radlović sa svojim timom postavio je umetničko delo satkano od komadića muranskog stakla na visinu od tridesetak metara
Мозаик се простире на око 100 квадрата, а сам Христов портрет на око 2,6 метара квадратних (Фото: Небојша Марјановић)

Veliki mozaik Isusa Hrista u Crkvi Svetog Marka završen je posle dve pune godine strpljivog rada i sati i sati uloženih u sklapanje kockica specijalnog pečenog venecijanskog stakla. Postavljanjem ovog jedinstvenog umetničkog dela upotpunjen je ogroman prostor u oltarskoj apsidi.

– Mozaik „Hrista Spasitelja na prestolu” prostire se na oko 100 kvadrata, a sam Hristov portret na oko 2,6 metara kvadratnih. Ali, kada podignete pogled na visinu od tridesetak metara, on ima malo veći portret od prirodnog. Iznad glave „Spasitelja” na mozaiku se nalaze dva bestelesna anđela, dok se u njegovoj levoj ruci nalazi jevanđelje na kome se vide simboli alfa i omega – što znači „ja sam alfa i omega, početak i svršetak” – objašnjava profesor Đuro Radlović, akademski slikar i jedan od naših najpoznatijih mozaičara.

Podizanje ovog mozaika počelo je pre nekoliko meseci, ali su pre toga urađeni obimni pripremni radovi u umetnikovom ateljeu. Prvo su on i njegovi saradnici uradili skice koje odgovaraju realnoj površini, što je u mozaiku vrlo teško postići. Do rešenja za problematiku u odnosu između prostora, veličine portreta i onoga što ljudi vide Radlović je došao davno prilikom posete Crkvi Svetog Marka u Veneciji.

– Kada sam se popeo na galeriju ove crkve, jedino što sam video ispred sebe bile su ogromne površine različitih boja – crvene, plave, zelene... Čudio sam se, kakvi su to mozaici gde se ništa ne vidi, ali kada sam sišao dole i podigao pogled ugledao sam prelepe figure. To me kao mladog slikara navelo da razmišljam o tom odnosu u prostoru. Zato, kada sada radim monumentalne sakralne kompozicije na visini, strogo vodim računa da sa distance sve izgleda kao u prirodi – rekao je Radlović.

U ovoj grani umetnosti autor ne može da se igra kompozicijom. U slikarstvu je to moguće, slikar može da menja, popravlja, a u mozaiku je sve strogo ograničeno.

– Mozaik se sklapa mesecima i, ako nije sve urađeno u milimetar, kada se podigne na visinu može da napravi veliki problem. Zato je podjednako važan svaki segment rada i svaki čovek u lancu izrade mozaika. I oni koji prave crteže i oni koji slažu mozaik i oni koji ga postavljaju, odnosno podižu u visine. Postoji legenda koja se u umetničkom svetu prepričava, a u vezi je sa Leonardom i Mikelanđelom. Leonardo je napravio najsavršeniju skulpturu konja u istoriji, ali nije uspeo da ga izlije u bronzi i na taj način sačuva. Zbog toga što to nije umeo da uradi, Mikelanđelo ga je kritikovao. Tako je i kod nas mozaičara. Možemo mi napraviti velelepne mozaike, ako nemamo vešte saradnike da taj mozaik postave na pravi način, sav dugogodišnji rad je uzaludan – rekao je Radlović.

U Crkvi Svetog Marka prof. Radlović uradio je prvo mozaike likova svetitelja na ikonostasu, zatim mozaik iznad groba cara Dušana i mozaik „Nedremano oko” iznad groba patrijarha Germana, a potom 2017. godine mozaik „Bogorodica širšaja nebes” (Bogorodica šira od nebesa, jer se neprekidno moli za ljudski rod) koji se prostire na 130 kvadrata. Iznad Bogorodičine glave urađen je nerukotvoreni ubrus koji pridržavaju anđeli, a u njenim nedrima nalazi se Isus Hristos kao dete.

Pečeno staklo za izradu mozaika je jedinstveno i nabavlja se u Italiji u Veneciji, u mestu Murano. Kako će različito obojeni komadići stakla biti uklopljeni u mozaiku, zavisi od umetnika, od njegove vizije, intuicije i talenta koji mu je bogomdan. Jer neke umetničke veštine se mogu naučiti, a sa ovom se čovek rađa. Ili je ima ili ne... Mozaik je inače jedna od najstarijih, najsporijih, ali i najskupljih slikarskih tehnika. Primera radi, pod u Crkvi Svetog Marka u Veneciji rađen je 400 godina.

Mozaici u našoj Crkvi Svetog Marka rađeni su prethodnik desetak godina, u vreme kada je starešina hrama bio protojerej-stavrofor Trajan Kojić.

Profesor Đuro Radlović je sa svojim saradnicima u ovom hramu na Tašmajdanu uradio oko 450 kvadrata mozaika. Ako se u obzir uzme da u jedan kvadrat stane oko 15.000 komadića, profesor i njegovi saradnici ovaj hram su ulepšali sa 6.750.000 komadića specijalnog muranskog venecijanskog stakla.

Sveta Trojica na svodu Crkve Svete Petke

Prve mozaičke radove Radlović je uradio u Crkvi Svete Petke na Kalemegdanu još 1976. godine. On je bio prvi koji je na drugačiji način prikazao novozavetnu Svetu Trojicu. Umesto na brodu hrama, kako se to obično radi, on je mozaik Svete Trojice uradio na jednom od svodova. S jedne strane svoda, odnosno luka, nalazi se Bog Otac, s druge Isus Hristos, a na sredini Duh Sveti. Kompozicija je urađena tako da Sveti Duh zlatnim zracima pravi to trojstvo.

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранислав Станојловић
Као један од утемељача храма, захваљујем се!
Jorge
Malo dosadno, zar ne? Više kao zanatsko djela a ne kao umjetničko.
Бранислав Станојловић
Мишљење као пре пола миленијума!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.