Nedelja, 27.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pronađeni originalni projekti Narodnog pozorišta u Somboru

O arhitekti Adolfu Vajti se malo zna, ali je ostao upamćen zbog lepote zdanja teatra u Somboru
(Фото: А. Исаков)

Sombor – Nakon mnogih decenija u kojima se verovalo da je izgubljen, ovoga leta pronađen je originalni 140 godina stari projekat izgradnje Narodnog pozorišta Sombor, arhitekte Adolfa Vajte.

Bilo je to otkriće koje je neizmerno obradovalo Somborce jer ove godine teatar, koji su udruženim sredstvima podigli sami građani, obeležava 140 godina postojanja.

Tokom skupa konzervatora kojem je proteklog leta domaćin bio Gradski  muzej Sombor, Bojan Kojičić, istoričar umetnosti iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Zrenjaninu predao im je na poklon originalne crteže projekta Narodnog pozorišta Sombor.

„Bilo je neobično i lepo videti koliko je to obradovalo kolege u Somboru, kakvu radost im je pričinilo otkrivanje i vraćanje starog dokumenta“ kaže Kojičić za „Politiku”.

A priča o nastanku i otkrivanju projekta jeste zapravo priča o tome kako su se pravi ljudi u pravom trenutku našli na pravom mestu.

Akcionarsko društvo za izgradnju pozorišta 1879. godine raspisuje konkurs za nacrt zgrade pozorišta i među pristiglih desetak radova izabran je projekat Adolfa Vajte iz Požuna (danas Bratislava). „Mi o njemu znamo veoma malo. On je zablistao sa ovim projektom somborskog pozorišta i dalje o njemu nemamo podataka” kaže za „Politiku“ istoričarka Milka Ljuboja, muzejski savetnik Gradskog muzeja u Somboru.

Vajta je ponudio detaljan projekat u kojem se vodi briga o svakom detalju, posebno u enterijeru. Po ovom projektu pozorište je i izvedeno tokom 1882. godine u stilu klasicizma, sa monumentalnim pročeljem, bogatim baroknim enterijerom, zbog čega je ova zgrada spomenik kulture od velikog značaja.

Zgrada je sedamdesetih godina dograđena, ali je osnovni izgled ostao nedirnut. Nije poznato kada je utvrđeno da u Somboru više nema originalnog Vajtinog projekta, ali se u svakom slučaju mislilo da je trajno zagubljen.

A onda je ćerka novosadskog arhitekte Đorđa Tabaković odlučila da proda nekretninu koju je njen otac koristio, što je podrazumevalo i da se pregleda preostala dokumentacija. U tom poslu Marijana Perišić Tabaković potražila je pomoć Bojana Kojičića koji je izučavao stvaralaštvo novosadskog arhitekte. U jednoj kutiji na tavanu primetio je rolnu koja se po boji i teksturi razlikovala od ostalih. Bio je to upravo Vajtin projekat. „Kada smo utvrdili o čemu je reč, ćerka se složila da on treba da bude poklonjen tamo gde i prirodno pripada“ kaže Kojičić.

Tako je Vajtin projekat nakon 140 godina vratio u Sombor.

„Preuzeti planovi bili umotani u rolnu sa osam originala na kartonu, ručno izrađeni i sa potpisima arhitekte i legendama na mađarskom jeziku. Planovi su bili veoma krti, zaprljani i oštećeni i zbog njihovog značaja za istoriju Pozorišta i somborske kulture odmah su konsultovani konzervatori iz Muzeja Vojvodine, koji su prihvatili da obave neophodan konzervatorski tretman“ objasnila je Milka Ljuboja iz Gradskog muzeja Sombor.

Konzervatorka Sanja Vlahović iz Muzeja Vojvodine takođe je uradila prvu analizu primljenih projekata. U predlogu mera koje treba preduzeti ona navodi da je papir vidno zaprljan, da su mestimično prisutne mrlje organskog i neorganskog porekla, da je papir krt, te da na njemu postoje veća i manja mehanička oštećenja. Takođe je na osnovu toga predložila i mere konzervacije i rastauracije koje predviđaju mehaničko čišćenje, uklanjanje prethodne restauracije, hemijsko uklanjanje mrlja, ojačavanje adekvatnim vezivom, ručnu reastauraciju te dodavanje delova koji nedostaju uz korišćenje neutralnog veziva.

Konzervatorski radovi vredni 300.000 dinara

Tretman kojima će Vajtini projekti biti podvrgnuti trebao bi da bude završen tokom oktobra. Vrednost konzervacije i uramljivanja konzerviranih tabli je 300.000 dinara, a taj novac je obezbedio grad Sombor iz budžetskih rezervi.

(foto Narodni muzej Sombor)

U Narodnom pozorištu Sombor se nadaju da će spašeni i uramljeni originalni planovi biti u teatru za proslavu jubileja 25. novembra, kada se obeležava 140 godina od podizanja zgrade teatra.

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.