Subota, 03.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ambasadorka Nemačke Anke Konrad za „Politiku”: Ranjivi smo kada nismo zajedno

Pozivamo Beograd da se priključi sankcijama protiv Rusije, kao element daljeg približavanja EU, a odluku o tome kakav stav treba zauzeti u vezi sa eklatantnim kršenjem međunarodnog prava donosi Srbija
(Фото: Амбасада Немачке/Милош Лужанин)

Anke Konrad je nova ambasadorka Nemačke u Srbiji, iskusna diplomatkinja koja je 1993. započela svoju karijeru u Ministarstvu spoljnih poslova. U inostranstvu je bila na službi u Varšavi, Ženevi, Abidžanu i Lusaki. Ambasadorka Konrad tečno govori ruski i poljski, a trenutno intenzivno uči srpski. Ovo je njen prvi intervju u Srbiji, koji nam daje uoči sutrašnjeg nacionalnog praznika, Dana nemačkog jedinstva.

Ambasadorka Konrad je odrasla u Istočnoj Nemačkoj. Ponovno ujedinjenje Nemačke pre 32 godine za nju je bilo i sasvim lično iskustvo: biti deo demokratskog zapadnog sveta za čije se vrednosti – poštovanje ljudskih prava, očuvanje mira i demokratije – i danas zalaže u svom diplomatskom radu. Pitali smo gospođu Konrad o odnosima Berlina i Beograda, pristupanju naše zemlje Evropskoj uniji, stavu u vezi s Kosovom i Metohijom i očekivanjima Nemačke prema Srbiji.

Koliko je nova nemačka vlada, s kancelarom Olafom Šolcem na čelu, uticala na promenu spoljne politike, uključujući našu zemlju i naš region? Kakva su vaša očekivanja od predstojećeg ambasadorskog mandata?

Prvo bih se zahvalila na tome koliko su me ljudi ovde u Srbiji srdačno primili. Radujem se narednim godinama u kojima ću, zajedno s kolegama i koleginicama iz ambasade i našim partnerima u Srbiji, imati priliku da produbim naše bilateralne odnose koji su, inače, i deo podrške Srbiji na putu ka Evropskoj uniji. Ovo jeste i ostaje naš cilj, jer je za nas potpuno jasno da je budućnost Srbije i njenih suseda na zapadnom Balkanu u EU. Ovo je za Nemačku prioritet, o čemu svedoče i mnogobrojne posete predstavnika Vlade SR Nemačke i susreti s njima na visokom nivou ostvareni ove godine: poseta saveznog kancelara Olafa Šolca u junu 2022, kao i posete savezne ministarke spoljnih poslova Analene Berbok u martu 2022. i savezne ministarke odbrane Kristine Lambreht u maju. Odraz toga da Srbiji i celom regionu posvećujemo veliku pažnju jeste i imenovanje specijalnog izaslanika za zapadni Balkan, g. Saracina. Radujemo se, naravno, i učešću predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića na samitu Berlinskog procesa početkom novembra u Berlinu.

Kako vidite aktuelne srpsko-nemačke odnose? Da li Nemačka prepoznaje napredak Srbije na evropskom putu i u sprovođenju reformi i kako ocenjujete održavanje Evroprajda u srpskoj prestonici, kao prvog u ovom delu Evrope?

Nemačko-srpski odnosi su u mnogobrojnim oblastima bliski i intenzivni. To nam omogućava napredovanje ne samo kada je reč o zajedničkim projektima nego dovodi i do susreta građana i građanki naše dve zemlje, koji su, u suštini, najvažnija spona između Berlina i Beograda. Spremni smo da podržimo Srbiju u sprovođenju predstojećih reformi, pre svega reformi pravosuđa, za koje je referendumom u januaru ove godine i otvoren put. Stalno razmenjujemo mišljenja, što uključuje i pitanje preuzimanja pravnih tekovina Evropske unije u oblasti spoljne i bezbednosne politike. Važna tema su, naravno, i ljudska prava. Drago mi je što je Evroprajd, i pored izvesnih iritacija, ove godine prvi put održan u jugoistočnoj Evropi i što je iz Beograda poslata poruka da se diskriminacija, po bilo kom osnovu, ne toleriše.

Predsednik Aleksandar Vučić saopštio je da su specijalni predstavnici Berlina i Pariza, Jens Pletner i Emanuel Bon, nedavno želeli da mu uruče papir s planom za Kosovo, ali da on nije želeo da to primi. Možete li vi da otkrijete šta se u njemu predlaže?

Savezna vlada Nemačke podržava angažovanje specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka i dijalog o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. Shodno tome, spoljnopolitički savetnici saveznog kancelara Nemačke i predsednika Francuske su pratili specijalnog predstavnika na razgovorima koje je početkom septembra vodio u Beogradu i Prištini.

Da li je za Nemačku zabrinjavajuć porast broja nasilnih incidenata prema Srbima na Kosovu u poslednjih godinu i više dana?

Svaki incident je zabrinjavajući za nas, bez obzira na to protiv koga je usmeren.

Kako ste razumeli poruku predsednika Vučića s govornice u Generalnoj skupštini UN da su mnoge zemlje koje se pozivaju na Povelju UN u slučaju Ukrajine, tu povelju prekršile u slučaju Srbije? Verujete li da postoje dvostruki standardi po ovom pitanju?

Ovde govorimo o dve potpuno različite polazne situacije. Od 24. februara 2022. Rusija masovno krši Povelju Ujedinjenih nacija, vodeći – sada već sedam meseci – rat protiv nacije s više od 40 miliona ljudi, koja ni na koji način nije ugrozila Rusiju. Godišnje zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija koje se upravo završava u Njujorku jasno je pokazalo da je Rusija u svetskoj zajednici izolovana. Situacija 1998. i 1999. bila je potpuno drugačija. Rezolucijom 1199 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao i rezolucijom 1203 od 24. oktobra 1998, usvojenom, takođe, u skladu sa Poglavljem VII Povelje UN, nedvosmisleno je utvrđeno da je situacija na Kosovu predstavljala ozbiljnu pretnju miru i bezbednosti u regionu. Na Kosovu se 1999. razvijala užasna humanitarna katastrofa, uz masovno kršenje ljudskih prava. Nakon dugih i intenzivnih diplomatskih napora NATO operacija bila je jedini preostali put, opravdana kao ultima ratio nakon što je međunarodna zajednica država bezuspešno iscrpla sva raspoloživa sredstva za mirno rešavanje sukoba i sprečavanje humanitarne katastrofe. Operacija nikada nije bila usmerena protiv stanovništva Srbije. Cilj je bio da se zaštiti civilno stanovništvo na Kosovu u celini.

Ovih dana čuli smo, i iz Nemačke, reči kritike i otvorenih pritisaka na Beograd da promeni svoju nezavisnu i suverenu politiku, iako Srbija ničim nije prekršila međunarodno pravo i kao zemlja kandidat nema obavezu za potpunim usklađivanjem pre stupanja u punopravno članstvo, za koje se ne zna da li će, i kada, biti. Šta se, zapravo, zamera Srbiji?

Godišnje zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija jasno je pokazalo da se Rusija, vodeći protivno međunarodnom pravu rat protiv susedne nacije Ukrajine, na međunarodnom planu izolovala. Evropska unija poziva Rusiju da prekine taj napadački rat i da povuče svoje trupe s teritorije Ukrajine. U znak osude navedenog kršenja međunarodnog prava, Evropska unija je uvela opsežne sankcije Rusiji. Mi – kao i veliki broj naših partnera – pozivamo Srbiju da se priključi tim sankcijama, kao element daljeg približavanja Evropskoj uniji. Odluku o tome kakav stav treba zauzeti u vezi sa ovim eklatantnim kršenjem međunarodnog prava i kako reagovati na njega, donosi Srbija.

Kancelar Šolc organizuje u novembru sastanak lidera u okviru Berlinskog procesa. Postoji utisak da je ovaj proces već izvesno vreme u zastoju, kako bismo mogli da ga reaktiviramo?

Sada je zaista suštinski važno da se sve države koje učestvuju u Berlinskom procesu zalažu za zajednički definisane ciljeve. To uključuje i saradnju u oblasti snabdevanja energijom radi postizanja veće energetske bezbednosti u pojedinačnim zemljama i u celom regionu. Sa Srbijom delimo spoznaju koliko smo svako za sebe ranjivi. Međutim, želeli bismo da delimo i snagu koja može nastati zajedničkim rešavanjem ovakvih kriznih dešavanja. To važi i za energetsku bezbednost i za sve druge izazove sadašnjosti i budućnosti. Zajedno smo svi jači!

Nemačka najveći bilateralni donator u energetskoj oblasti

Energetska kriza pogađa sve zemlje u Evropi, a tu ni Srbija, ni Nemačka nisu izuzetak. Može li Srbija da očekuje finansijsku podršku na ovom planu, što je bila i jedna od poruka s poslednjeg samita inicijative „Otvoreni Balkan”?

Istina je da porast cena za energente podjednako pogađa i Nemačku i Srbiju. Međutim, posledice su veoma različite: dok Nemačka, pre svega, radi na pronalaženju alternativnih, neruskih izvora u oblasti snabdevanja gasom, Srbija je uglavnom aktivna u oblasti poboljšanja proizvodnje i uvoza električne energije, budući da je nabavka gasa, u najvećoj meri, obezbeđena. Već sada pružamo aktivnu pomoć: Nemačka je najveći bilateralni donator u energetskoj oblasti. Nakon više od 20 godina razvojne saradnje možemo da se osvrnemo na veliki dijapazon projekata: na završene projekte u vrednosti od jedne milijarde evra, tekuće projekte u vrednosti od jedne milijarde evra i planirane projekte u vrednosti od još jedne milijarde u oblasti finansijske saradnje.

 

Komentari73
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Професор
Persona non grata !!!
Beogradjanin-Istrijan-Schwabenländle
Verehrte Frau Botschafterin Konrad, бивши Ј. Броз је поклонио Немачкој ратну штету ЈУ за један кредит, наравно са каматама АЛИ и слободан приступ ЈУ радне снаге у СРН, јер се тако отарасио вишка незапослених и предухитрио немире у ЈУ. То су ЈУ будале славиле као успех. У 20. веку сте нас напали 3 1/2 пута, 1.Св., 2. Св. напујдали сте Бугаре да нас нападну 1913, сами то не би учинили, и бомбардовали сте нас 1999 године у оквиру НАТО пакта. Које морално право има Ваша држава да нама држи лекције ?
Beogradjanin-Istrijan-Schwabenländle
Frau Konrad ; један мој клијент, пуковник BW, ми је испричао 1999 г. , био је у инспекцији у Улму у ваздух.бази, у ресторан је ушла група пилота која се вратила са бомбардовања СР. Пре причања се прво мени извинио за колеге, војску,народ, " точио се Sekt ( пенушаво вино), шампањац и певале се старе песме бивше Luftwaffe, и он је брзо отишао. Стално спомињање 6 милиона Јевреја добија полако рекламни садржај, зато нико не смоњиње 28 мио Совјета, 1.8 мио ЈУ, и неколико хиљада убијених ђака у КГ.
Vuki 1943
Госпођа Амбасадорка је поновила већ изнете ставове Запада према Србији,запад то понавља као научену рецитације већ годинама.Хоћу да госпођу питам само ово:На питање о инцидентима на Косову и Метохији дали сте одговор да је бомбардовање 1999.г. предузето да се заштите цивили свих становника КиМ па да ли је забележен случај напада Срба на Албанце,док је напада Албанаца на Србе стотинама годишње.Зашто онда ни ви ни Запад отворено не осуди те Албанце...
lj
U inostranstvu je bila na službi u Varšavi, Ženevi, Abidžanu i Lusaki."  Zambija ((Lusaka) 2002-2004*), Obala Slonovače ((Abidžan) 2004-2006*), Švajcarska (2006-2010*), Poljska (1995-1999; 2014-2018*) su priznale srpsku teritoriju kao nezavisnu državu. *belgrad.diplo.de

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.