Ovo više nije kaubojski film

Sabotaža, diverzija, akt državnog terorizma! Gotovo u glas su reagovali u Berlinu, Briselu i Moskvi, pošto je nedaleko od danskog ostrva Bornholm sa dna mora iznenada počeo da curi gas. Gotovo svi se slažu da je reč o diverziji koja je onesposobila gasovod „Severni tok 1” i „Severni tok 2“, od kojih prvi „plavo zlato“ Evropi daje na kašičicu, a drugi zbog sankcija Rusiji nije ni proradio. Ali, ko je poslao komandose, džepne podmornice i postavio podvodne mine da oštete cevi u Baltiku na dubini od sedamdeset metara? Nažalost, teško da ćemo to saznati, čak i kada se sprovede istraga. Kao što je papa rekao, ovo što se dešava u Ukrajini (ali i oko Ukrajine) „nije kaubojski film, već Treći svetski rat”.

KO JE PROBUŠIO CEVI: Po već razrađenom propagandnom scenariju, kao i u slučaju stavljanja eksploziva pod automobil Darje Dugine, kćerke ruskog geopolitičara Aleksandra Dugina, prst je odmah uperen u Moskvu. Evropska unija je tri curenja u dva gasovoda proglasila sabotažom, ali i

otvoreno sumnja da je Rusija mogla da izvede diverziju. Američki ministar odbrane Lojd Ostin oprezno kaže da je još prerano da se spekuliše ko bi

mogao da bude odgovoran za incidente na gasovodu „Severni tok”, dok se ne sprovede istraga. Direktor Spoljnoobaveštajne službe Sergej Nariškin, pak, tvrdi da Rusija ima podatke da iza ovog međunarodnog terorističkog čina stoji Zapad, koji pokušava da sakrije organizatore i izvršioce ovog zločina. Mnogi se prisećaju da su predsednik SAD Džozef Bajden i njegova podsekretarka Viktorija Nuland, početkom februara, javno zapretili da „Severni tok” neće postojati ako Rusija napadne Ukrajinu. Da li su mislili samo na sankcije koje bi stavile ključ u bravu ovom projektu?

Simptomatično, ali američka mornarica je sa partnerima iz NATO-a, u junu ove godine, na Baltiku, u blizini danske obale sprovodila manevremanevre „BALTOPS 22” (BALLTOPS 22). A jedna od vežbi sa roniocima, koja uključuje lov na mine, ali i testiranje podvodnih dronova sprovedena je uz obalu ostrva Bornholm. Slučajno ili ne, baš u blizini trase kojom prolazi rusko-nemački gasovod.

ČETIRI REFERENDUMA: Ishodi četiri referenduma na istoku i jugoistoku Ukrajine su bili unapred poznati. Zapad je zapretio da ih neće priznati čim su raspisani. Ceremonijom potpisivanja dokumenata o ulasku četiri nove oblasti u sastav Ruske Federacije – Donjecke i Luganske narodne republike, kao i Hersonske i Zaporoške oblasti stvar nije rešena. Vladimir Putin ovim potezom svetu poručuje kako se ruši unipolarna hegemonija i da je u toku formiranje pravednijeg sveta.

Ali, problem je što Rusija još uvek ne kontroliše u potpunosti nijedan od četiri regiona koje je pripojila. Zapadni centri moći u mobilizaciji 300.000 rezervista, koja ne teče baš po planu, naziru Putinov kraj. Uprkos bežaniji hiljada Rusa preko granice, mobilizacija za Kremlj je znak da prelaze na drugu fazu specijalne operacije, koja će trajati do potpunogiscrpljivanja Ukrajine. Nažalost, rat će se tek zahuktati.

„ŽENSKA REVOLUCIJA”– Mlade Iranke danima marširaju na ulicama stotinak gradova u pokušaju da promene svoj položaj u konzervativnom društvu, koje sve češće posrće pod teretom religioznih dogmi. Tokom dvonedeljnih nemira ubijeno je više desetina osoba, povređeno oko hiljadu demonstranata, a stotine njih uhapšeno. Masovni protesti širom Islamske Republike Iran zbog kontroverzne smrti Mahse Amini (22), koju je policija za moral uhapsila 13. septembra, nisu prvi. Ali ako se nastave, mogli bi postati najopasniji za režim koji je došao na vlast u Islamskoj revoluciji 1979. godine. Iransko-američki politički analitičar Karnegijeve fondacije Karim Sadžadpur smatra da su protesti svojevrstan „revolt iranskih unuka protiv dedova koji vladaju njihovom zemljom”. U pokušaju da smiri uzavrelu atmosferu u zemlji, jer su žene u znak protesta počele i da seku kosu, predsednik Ebrahim Raisi izjavio je da je smrt mlade žene Mahse Amini u pritvoru „ražalostila” sve u Islamskoj Republici. Raisi je, ipak, upozorio da je neprihvatljiv haos širenja protesta, optužujući da iza njih stoji „zakleti neprijatelj” Teherana – SAD. Iranski predsednik je zapravo jasno poručio Zapadu da nema nameru da popusti pred međunarodnom „feminističkim agendom” uvijenom u zahtev da se zaustavi nasilje i diskriminacija nad ženama. Zna da bi to bio početak kraja teokratske vlasti.

MELONI NE VOLI TITA: Na opšte zgražavanje Zagreba, Italija će dobiti krajnju desničarsku predsednicu vlade koja za sada samo verbalno svojata Istru i Dalmaciju. Ali, zbog pobede Đorđe Meloni (45) i Brisel je na nogama. Liderka Braće Italije ne krije da namerava da sa mađarskim i

poljskim premijerom pomrsi „račune” Evropskoj komisiji Ursule fon der Lajen.  Ali, Meloni koja je tražila i da se maršalu Titu oduzme italijanski orden, jer su njegovi partizani izvršili „pokolj” nad italijanskom manjinom u Istri i slovenačkom primorju 1945. još uvek je politički rebus pogotovo u međunarodnoj areni. Kako piše „Špigl”, ona na Nemačku gleda sa „gađenjem” i radije se udvara mađarskom autokrati Viktoru Orbanu nego nemačkom kancelaru Olafu Šolcu ili francuskom predsedniku Emanuelu Makronu. Meloni deli viziju svojih potencijalnih saveznika o hrišćanskoj, beloj Evropi suverenih nacija, ali kada je u pitanju rat u Ukrajini, izgleda da će morati da bira između Viktora Orbana i Tadeuša Marovjeckog. Sudeći po prvom postizbornom obraćanju preko „Tvitera” Volodomiru Zelenskom, „znate da možete da računate na našu vernu podršku u interesu slobode ukrajinskog naroda”, buduća italijanska liderka je bliža Varšavi nego Budimpešti.