Subota, 26.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Uspon desnice u Evropi

Kako se sukob sa Rusijom bude širio, samo će se širiti otpor građana EU prema Briselu, a tu će desnica, pa čak i ona ekstremna, vrlo lako pronalaziti svoj put ka dolasku na vlast. Toj levo-liberalnoj prevari koja je počivala na licemernoj borbi za ljudska prava u kojoj su zapravo ljudska prava običnog čoveka zgažena jer ga niko ništa i ne pita, a prava otuđene birokratske elite koja vlada dekretima i uredbama se samo podižu do nivoa nepodnošljivosti, dolazi polako kraj
(EPA-EFE/Orietta Scardino)

Da li je nedavna pobeda političke stranke Braća Italije i dolazak na čelo italijanske vlade gospođe Đorđe Meloni – inače, prvi put u istoriji Italije žena postaje predsednik vlade – znak da Evropska unija kao tvorevina mora da istrpi ozbiljne reforme? Da, znak svakako jeste, ali da li će se to dogoditi, nisam siguran. No, sve dok se ta reforma bude odlagala, prostor za populističke stranke širom Evrope biće sve širi, a manevar briselskim birokratama sve manji. Dovoljno je pogledati i izborni rezultat u gotovo uvek liberalno nastrojenoj Švedskoj, gde je desnica odnela trijumf nad dosadašnjom vlašću levice, pa da zaključite kakvo je raspoloženje unutar same Evrope.

Naravno, neće ove pobede doneti bogzna kakve promene u odnosima Italije i Švedske prema Evropskoj uniji, ali ovi izborni rezultati svakako pokazuju da je običnom čoveku, građaninu Evropske unije, muka od ovakve Evropske unije. Suštinske odluke donosi otuđena birokratska elita koja ima bahato visoka primanja, a da ih niko nije birao. Krajnje je problematično za svakog da o njegovoj sudbini odlučuje otuđen svet od realnosti koga običan čovek nije birao na izborima. Ti ljudi su sebi dodelili toliku moć, da oni rukovode jednom nadnacionalnom tvorevinom, tako što se međusobno dogovaraju ko će koje mesto da zauzme i kako će odlučivati o sudbinama svih. Običnog čoveka niko ništa ne pita, već mu se pravila samo nameću, što inače zgražava građane u gotovo svim evropskim državama, posebno u onim koje države do svoje nacionalne nezavisnosti, istorije i tradicije.

Običan čovek traži da ima posao, redovna primanja, krov nad glavom, mogućnost da školuje decu, da priušti sebi odmor. Gospoda iz Brisela su zarad nekakvih samoproklamovanih vrednosti koje su zacrtali, odlučili da do kraja zaoštre odnose sa Rusijom, a to zaoštravanje odnosa neminovno dovodi do ozbiljnh ekonomskih problema, gubitka radnih mesta, gašenja fabrika, nedostatka energenata. Postavlja se logično pitanje – da li je neko običnog čoveka u Evropskoj uniji pitao da li to želi? Razume se, niko ne opravdava, niti će opravdavati napad Rusije prema Ukrajini i pripajanje određenih ukrajinskih oblasti Rusiji. No, što bi se običan čovek u Evropskoj uniji brinuo zarad neke Ukrajine i žrtvovao sebe zbog tamo nekog rata? Koji je interes običnog čoveka u Italiji da trpi suludu borbu za nekakve vrednosti Evropske unije koje su suštinski nametnute i besmislene. Sa druge strane, dok običan čovek trpi posledice te iracionalne borbe briselskih birokrata za imaginarne vrednosti, gubi posao, gubi redovna primanja, za to vreme briselske birokrate sebi ne smanjuju platu, žive na uštrb običnog čoveka i uživaju sve moguće beneficije. Svakako, to se doživljava kao ozbiljna nepravda i da je „nešto trulo u državi Danskoj”.

Kako se sukob sa Rusijom bude širio, samo će se širiti otpor građana Evropske unije prema Briselu, a tu će desnica, pa čak i ona ekstremna, vrlo lako pronalaziti svoj put ka dolasku na vlast. Toj levo-liberalnoj prevari koja je počivala na licemernoj borbi za ljudska prava u kojoj su zapravo ljudska prava običnog čoveka zgažena jer ga niko ništa i ne pita, a prava otuđene birokratske elite koja vlada dekretima i uredbama se samo podižu do nivoa nepodnošljivosti, dolazi polako kraj. Zato je reforma Evropske unije nasušna potreba ovog nadnacionalnog poretka, jer u suprotnom realno je očekivati da će vremenom doći do njenog neminovnog raspada. Ona, ovakva kakva je, danas više nikom nije potrebna do otuđenoj birokratskoj eliti koja će za nju poginuti zbog sopstvenih privilegija i to tako što će sa sobom ka pogibiji i stradanju vući i običnog čoveka. Uzdizanje desnice je prirodan otpor takvom stanju, a šansa za smirivanje je hitna reforma.

Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jorge
Poslanik bi morao znati kako funkcionira demokracija. Građani EU biraju svoje predstavnike u EP. Ako misli da oni nemaju legitimitet, postavlja se pitanje iz čega on izvlači svoj?
dusan1
Ne idu kola ispred volova. Nije desnica ni postavljala birokrate u EU kancelarijama pa ih ne može i NEĆE ni smenjivati. Jednostavno će zauzeti njihova dobro plaćena radna mesta. Običnom građaninu će smanjiti socijalnu i sindikalnu zaštitu i to sve uz propagandu ekonomskog oporavka i EU vrednosti. Ali vreme će pokazati da ekonomija bazirana na virtuelnim uslugama, kirijama ,taksama , porezima i kaznama ne može da opstane a kamo li da napreduje.
Boza
Nema vise razlike izmedju levice i desnice. Narod ne moze da se buni jer mogu da ih iskljuce iz zivota elektronski.
dusan1
@Зоран Маторац. Danas i decu u obdaništu uče kako je fašizam zlo a komunizam još i više tako da se zajedništvo i požrtvovanje smatraju za nepoželjne pojave umesto vrlina (osim u crkvi koja nema ništsa protiv ni robovlasništva a kamo li kapitalizma).
Зоран Маторац
Ја сам матор па памтим како је било пре педесет година. Разлика између левице и деснице је била пре свега идеолошка. Данас те разлике нема, ти појмови се користе произвољно, без јасне разлике и ту влада потпуна конфузија.
vladimir
dolazi polako kraj, vec 20 godina

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.