Četvrtak, 01.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Budućnost bez patetike i bolećivosti

U najmanju ruku, vrata Evropske unije nam se sve više zatvaraju. Ako smo za nju uopšte spremni, ako doista iskreno želimo da budemo njeni članovi. S druge strane, i koherentnost Evropske unije je upitna
(Миланко Каличанин)

„Svet je ovaj tiran tiraninu, a kamoli duši blagorodnoj” (P. P. Njegoš)

Prva hipoteza: ili Vučić, zbog upornog ignorisanja stvarnosti i odnosa političkih snaga u svetu, konačno silazi s vlasti – ili Srbija ubrzano i ekonomski i politički totalno propada. Biće da je to previše uprošćeno i infantilno sagledavanje stvari. Ima i suptilnijih solucija.

Ako smo (već) izgubili (privremeno?) suverenitet nad Kosovom (osim u Preambuli i ustavnom tekstu), koje samo još zvanično nismo priznali – ili će nam preostali ugled dalje kruniti bilo Rusija (već mesecima ukrajinski tragično „zabavljena”, odnosno zarobljena), bilo Zapad. Možda od potonjeg izvučemo i neke koristi, delimične kompenzacije. Uz određene pisane garancije. Utopija? No, valja pokušati. U svakom slučaju na kraju krajeva, ipak sami odlučujemo o prethodno navedenom, uzimajući u obzir sve okolnosti (i istoriju, i slovenstvo, i emocije) – ali racionalno zagledani u budućnost bez patetike i bolećivosti.

Uzgred, ne razumem, osim simbolički, ideju „otpriznavanja Kosova”. Igra brojki, apsolutno neodlučilačkih svetskih faktora? Zamajavanje domaće javnosti? Zebem da je glavnina „igre” na sasvim drugom terenu.

Ili ćemo formalno priznati Kosovo – kojem smo sadržinski ionako bezmalo sve dali, odnosno prepustili – ili ćemo ostati, baš kao i Rusija, maltene izolovani u međunarodnim odnosima. Rečju, pred iznudicom smo. Bar na prvi i drugi pogled.

Uvesti srbijanske sankcije Rusiji bez odlaganja, ili će biti izrečene zapadne sankcije (i) prema Srbiji? Te i takve alternative su danas pred nama. U najmanju ruku, vrata Evropske unije nam se sve više zatvaraju. Ako smo za nju uopšte spremni, ako doista iskreno želimo da budemo njeni članovi. S druge strane, i koherentnost Evropske unije je upitna. No, rat u Ukrajini faktički jača njenu kompaktnost, jedinstvo, uprkos izvitoperavanju pojedinih maltene do juče neprikosnovenih evropskih vrednosti i standarda.

No, šta je izgledni „drugi put”, osim evropskog, za jednu političku zajednicu neraščišćene prošlosti kao što je ovdašnja: siromašnu, od spoljne pomoći zavisnu, duboko podeljenu i znatnim delom nacionalistički orijentisanu, ujedno samo ovlaš zaokruženu i vladavini prava i stabilnih institucija, kao i istinskoj podeli vlasti i demokratiji (za sada) nesklonu?

Dakako, verovatno je da Srbija izričito nikada neće priznati Kosovo. Takva međusobna „normalizacija odnosa”, u većinskom delu domaće javnosti doživela bi se kao nacionalni i državni poraz, štaviše kao samoubilački čin partijske vrhuške? Da li je tako nešto poslednja, najgora varijanta? Pre će biti – ona nemoguća! Jer svakad vredi bojazan od opasnosti da „misao koja ne ume da misli zavlada svetom”. (Branko Miljković)

Ali uz posredovanje i pritisak međunarodne zajednice (zašto ne održati Konferenciju o Kosovu?) Srbija možda može „pristati” – ili na labavu i provizornu konfederaciju s Kosovom (čime bi ga kako-tako uvažila kao ravnopravnog partnera u okviru jedne šire celine/„celine”) – ili na plan „Dva Kosova”: razgraničenje Kosova na ono srpsko, tj. severno, i ono albansko, na delove koji bi se recipročno priznali i unekoliko dalje poštovali/tolerisali, zašto ne i ekonomski sarađivali?! Što bi posredno značilo i prećutno gutanje knedle u vidu takve teritorijalne konstelacije i od strane (ostatka) Srbije.

Uostalom, koji je smisao u savremenom svetskom razdoblju insistiranja na „samostalnoj i nezavisnoj” politici Srbije? Posledice: takozvana samosvojnost i „osobenost” – „izuzetak”, bez iole moćnih ili pak onih, svojim brigama prezauzetih saveznika i navodnih prijatelja koji ionako vode računa jedino o sopstvenim interesima? Inaćenje sa svetom? Ponos bez pokrića? Nastavljanje svetle tradicije? Idealizam, takozvana romantičarska isključivost? Gubljenje dragocenih meseci i godina u iščekivanju da se globalne (ne)prilike promene, da inostrane političke moćnike „prođe ljutina”? Šta znači pragmatičnost i trezvenost u ovoj svekoliko kriznoj vetrometini događanja?

Da li je mudrost u odlaganju, u laviranju, u ponavljanju istog, u geslu „dobar dan čaršijo na sve četiri strane”, odnosno u „manevrisanju u mestu”? U 21. veku, naročito, dobro i zlo je izmešano, pravda i pravo potisnuti na marginu. O moralu i jednakopravnost skoro da je izlišno debatovati. Svet se u strahu i neizvesnosti prestrojava u hodu, nema ničeg zadugo datog: države se svrstavaju „pod kišobrane” najjačih. Pa kako onda sačuvati suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, njen identitet? Ujedno, obezbediti iole pristojan standard njenih građana, život dostojan čoveka.

Ukratko, vreme nam nimalo nije saveznik. I usled slabljenja (?!) spoljne i unutrašnje pozicije Rusije, kao i nervoze Amerike i Brisela zbog „polivalentnog”, oklevajućeg Vučića, pa i zbog situacije u Bosni i Hercegovini, posebno imajući u vidu krupne probleme Republike Srpske (Da li bi nešto rešio „Novi Dejton”?). A ni u odnosima sa Hrvatskom nam ne cvetaju ruže; samo trnje. Protivnike projekta „Otvoreni Balkan”, nailazeću zimu, preteće restrikcije, nestašicu gasa i eventualnu novu pandemiju – da i ne (s)pominjem.

Inače, ponekad, nadam se, delići odgovora mogli bi se pronaći i u postavljanju pravih pitanja. Blagovremeno i dobronamerno plasiranih. Ako ima ko da ih čuje i razmotri.

Sic transit gloria mundi – Tako prolazi slava sveta. (latinska izreka)

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.