Subota, 03.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Divna Veković, prva lekarka u Crnoj Gori

Дивна Вековић (Фото Википедија)

Ministarstvo kulture Crne Gore dobilo je zahtev da dve ulice u Beranama ponesu imena po Divni Veković, prvoj lekarki u Crnoj Gori, i njenom rođenom bratu protosinđelu Prokopiju, igumanu nemanjićkog manastira Đurđevi stupovi kod Berana.

Divna je bila francuski đak. Školovanje je završila na Medicinskom fakultetu na Sorboni u Parizu, kao stipendista kralja Nikole. Prevela je na francuski jezik Njegošev „Gorski vijenac” i dela Jovana Jovanovića Zmaja i Vuka Stefanovića Karadžića. Bila je autor jednog od prvih francusko-srpskih rečnika, čime ju je u znak zahvalnosti francuska država odlikovala najvećim odlikovanjem – Legijom časti.

Divnin rođeni brat Panto, svešteničko ime Prokopije, iguman manastira Đurđevi stupovi kod Berana, bio je prvi učitelj koji je predavao veronauku u Beranskoj gimnaziji. Slobodarski nastrojen, bio je mučen od Osmanlija, a nakon dolaska Austrougara interniran je u logore monarhije, da bi od posledica mučenja preminuo 1919. godine, u pedesetoj godini života.

Komisija je Divni Veković uzela za zlo što se u Drugom svetskom ratu nije priključila partizanima, nego je rat provela radeći u bolnici u Beranama, kao i to što je „sarađivala” s Italijanima, bez obzira na to što je spasila i izlečila na stotine svojih Vasojevića. Komisiji nije smetalo da odobri podizanje spomenika kraljici Italije Jeleni, s kojom je Divna sarađivala u svim humanitarnim akcijama, pokazavši time da u najgorem malograđanskom duhu više ceni Jelenu Savojsku, koja se dobro udala i postala poznata jer je iz dinastičke kuće Petrovića, nego Divnu, koja je svojim obrazovanjem pomerila granice učešća žena u društvu i koja je svetu predstavila naša najveća kulturna dela.

Prilikom četničke odstupnice 1944. masakrirali su je kundacima partizani na Zidanom Mostu u Sloveniji i poluživu bacili u reku Savu. Njen brat sveštenik Prokopije trideset godina je proveo u sukobu s osmanskim i austrougarskim vlastima, opismenjavajući srpsku decu onda kad je to bio smrtni greh. Njega je komisija proglasila nepodobnim, jer je 1918. bio učesnik Podgoričke skupštine, čime su „precrtane” sve njegove rane od turskih sindžira i godine logorskog života u Austriji i Mađarskoj, jer je na tom, po „kulturnoj” državnoj komisiji, pokvarenom kantaru učešće na Podgoričkoj skupštini bilo čin izdaje. Srećom je umro 1919, jer bi mu prikačili i epitet fašiste.

Prokopije i Divna Veković svakako zaslužuju da se ulice u njihovim rodnim Beranama nazovu po njima.

Milutin Osmajlić

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
@Тихомир Текст је о Црногорки и о томе да власти у Црној Гори, односно у Беранама не желе да јој одају почаст какву аутор текста мисли да заслужује. Писање о томе у ''Политици'' може се схватити као још једно задирање Србије у унутрашње проблеме друге државе, Црне Горе, поготово што њено деловање нема никакве везе са Србијом. Према томе тексту је место у било којим новинама у Црној Гори, а не у ''Политици''.
Aleksandra
Ne razumem zasto pridajemo toliku paznju Crnogorcima u Politici. Zar mi u Srbiji nismo imali zene naucnike i lekare? Malo vise pisite o njima, jer meni, kao Srpkinji, je vazno na znam za ostale Srpkinje koje su ostavile trag u istoriji.
Тихомир
Текст је о Српкињи, важној, свирепо убијеној, чијим именом се ни данас не може назвати улица у српском граду. Нажалост.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.