Subota, 03.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: MAJA POPOVIĆ, ministarka pravde

Zašto Srbija čeka mišljenje Venecijanske komisije

Posle razmatranja svih predloga, primedaba i sugestija stručne javnosti, kao i eventualnih preporuka ovog tela, usklađene tekstove pravosudnih zakona Ministarstvo pravde će izneti na javnu raspravu
(фото Н. Марјановић)

 

 U skladu sa Ustavnim zakonom za sprovođenje Akta o promeni Ustava, radne grupe koje je formiralo Ministarstva pravde pripremile su radne tekstove seta pravosudnih zakona – Zakona o sudijama, Zakona o uređenju sudova, Zakona o Visokom savetu sudstva, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o Visokom savetu tužilaštva. Radni tekstovi su, kako kaže u intervjuu za „Politiku” ministarka pravde, Maja Popović dostupni javnosti na sajtu Ministarstva pravde. Kako je reč o veoma obimnom i kompleksnom zadatku, izradi ovih zakona pristupljeno je odmah po stupanju na snagu Akta o promeni Ustava i Ustavnog zakona za njegovo sprovođenje, kako bi se poštovao rok od godinu dana za predlaganje seta pravosudnih zakona Narodnoj skupštini.

Možete li nam ukratko reći šta je predviđeno radnim tekstovima pravosudnih zakona?

Pomenuću samo neke od novina koje su predviđene. Radnim tekstovima pravosudnih zakona precizno su regulisani: položaj sudija i javnih tužilaca, uslovi i postupak za njihov izbor, prestanak njihove funkcije, njihova odgovornost, položaj, nadležnost, organizacija i način rada Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, uslovi i postupak za izbor njihovih članova, prestanak njihove funkcije. Naglasila bih da je u skladu sa odredbama Ustava predviđena stalnost sudijske funkcije i funkcije javnog tužioca. Samim tim jača se nezavisnost sudija i samostalnost javnih tužilaca. Pre promena Ustava, jemstva sudijske nezavisnosti i javnotužilačke samostalnosti bila su nezadovoljavajuća i višestruko oslabljena zbog propisivanja probnog trogodišnjeg mandata za sudije i zamenike javnih tužilaca koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, odnosno javnotužilačku funkciju.

Prema novim radnim tekstovima zakona njihove funkcije traju neprekidno od izbora do navršenja radnog veka, a pre navršenja radnog veka mogu prestati iz razloga koji više nisu zakonska materija, već su predviđeni Ustavom. Novina je i postupak za izbor svih sudija, predsednika sudova, glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca koji će ubuduće birati Visoki savet sudstva, kao nezavisan organ, odnosno Visoki savet tužilaštva, kao samostalni organ, a ne Narodna skupština. Time se isključuje potencijalni uticaj politike na njihov izbor.

U skladu sa promenama Ustava promenjene su i nadležnosti Visokog saveta sudstva koji će ubuduće birati predsednike sudova i sve sudije, dok će Visoki savet tužilaštva ubuduće, umesto vlade, predlagati Narodnoj skupštini kandidata za izbor vrhovnog javnog tužioca i birati glavne javne tužioce i javne tužioce, a ujedno će u postupku po pravnom sredstvu kontrolisati hijerarhijska ovlašćenja unutar javnog tužilaštva.

Novinu predstavlja i propisivanje budžetske autonomije Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva. Međutim, da bi ovi organi mogli adekvatno da sprovode nadležnosti koje su proširene Ustavom i pravosudnim zakonima neophodno je ojačati njihove kadrovske kapacitete.

U ovim tekstovima detaljno je razrađen i način izbora članova saveta i to kako onih koji se biraju od svojih kolega (sudija i nosilaca javnotužilačke funkcije), tako i istaknutih pravnika, odnosno članova koje bira Narodna skupština. Prvi put u našem pravnom sistemu predviđeni su i uslovi za izbor istaknutih pravnika, kao i postupak njihovog izbora u kome je garantovana javnost i učešće kako stručne, tako i opšte javnosti.

Koje su trenutne aktivnosti Ministarstva pravde u vezi sa izradom seta pravosudnih zakona?

Ministarstvo pravde, vodeći računa i o otvorenosti celog procesa, sprovodi predstavljanje radnih tekstova seta pravosudnih zakona i sveobuhvatnu javnu diskusiju o predloženim rešenjima širom Srbije. Za sada su sprovedene javne diskusije i predstavljeni zakoni u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu, Beogradu, na Zlatiboru, kao i na sastanku sa predstavnicima Nacionalnog konventa i ostalih nevladinih organizacija.

Osim toga, Ministarstvo pravde je otvorilo posebnu i-mejl adresu na svom sajtu gde sve zainteresovane osobe i udruženja mogu da dostave primedbe, predloge i sugestije na radne tekstove pravosudnih zakona. Ovim putem ih pozivam da to i učine.

Sve predloge, primedbe i sugestije Ministarstvo pravde će detaljno razmotriti i obavestiti zainteresovanu javnost o razlozima za njihovo prihvatanje ili neprihvatanje.

Ministarstvo pravde je tokom dosadašnje javne diskusije već dobilo veoma konstruktivne i interesantne predloge normativnih rešenja, što je pored upoznavanja stručne i zainteresovane javnosti sa radnim tekstovima zakona i bio cilj javnih diskusija. Na predstavljenim radnim tekstovima pravosudnih zakona ćemo i dalje raditi kada sublimiramo sve predloge koje dobijemo na javnim diskusijama i tokom javne rasprave. Sve ćemo detaljno razmotriti i svaki dobar predlog biće implementiran u tekstove zakona.

Koji su naredni korci u procesu pripreme seta pravosudnih zakona?

Set pravosudnih zakona je dostavljen na mišljenje Venecijanskoj komisiji, kao najznačajnijem savetodavnom telu u ovoj oblasti. Na plenarnoj sednici ovog tela u oktobru ove godine treba da bude usvojeno mišljenje o zakonima. Potom će Ministarstvo pravde uskladiti zakone sa preporukama ukoliko one budu sadržane u mišljenju.

Posle razmatranja svih predloga, primedaba i sugestija stručne i opšte javnosti, kao i eventualnih preporuka Venecijanske komisije, usklađene tekstove pravosudnih zakona Ministarstvo pravde će izneti na javnu raspravu, kao obaveznu fazu u procesu priprema zakona, koja otpočinje formalnom odlukom vlade. Ukoliko bude potrebno Ministarstvo pravde će usklađeni tekst do kraja novembra ove godine dostaviti ponovo na mišljenje Venecijanskoj komisiji. Nesporno je da je pred nama obiman i važan posao. Sigurna sam da će donošenje svih ovih propisa biti od velikog značaja za sve građane Srbije. Svakom od nas je bitno da živi u državi u kojoj postoji pravna sigurnost i u kojoj građani mogu brzo i efikasno da ostvare svoja prava.

Koji je cilj donošenja pravosudnih zakona?

Cilj donošenja pravosudnih zakona je jačanje nezavisnosti sudija i samostalnosti javnih tužilaca. Na taj način biće ojačana i vladavina prava i povećana pravna sigurnost, čime će građani Srbije efikasnije ostvariti zaštitu svojih prava. To će ujedno povećati i poverenje građana u pravosuđe i unaprediti kvalitet života građana.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Verica
I ja bih htela da radim u Veneciji na ovim zakonima pa da se vozim gondolama gore dole
.
ako probiju dudčane ode posle sve do zapada u toj ravni
radosav
Predsednik Hrvatske, Zoran Milanović, za Venecijansku komisiju kaže: "Venecijanska komisija je jedna glupost u kojoj sudelujem od prvog dana". Nemojte da dajemo više važnosti Komisiji nego što to zaslužuje. Plašim se da sve radimo po nekoj inerciji, iako nam to ne odgovara.
Мисирац
Живела Краљевина Србија, доле комунистичка република

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.