Nedelja, 04.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Trovanje vrganjima u Kragujevcu, oprez sa gljivama

Вргањ (Boletus edulis) (EPA-EFE/TYTUS ZMIJEWSKI)

Za vikend je na toksilogiju kragujevačkog Kliničkog centra primljen pacijent sa simptomima trovanja gljivama. Ispostavilo se da je osoba dva dana jela vrganje i ništa drugo, a važi za nekoga ko vrganje prepoznaje kao konzumnu vrstu i u sezoni ih redovno bere, objavila je Milka Adžić, članica Gljivarskog društva Šumadija, na Fejsbuk stranici „Koja je ovo gljiva”.

Po rečima Milke Adžić malo ko od ljubitelja gljiva uzima u obzir njihova svojstva zbog kojih nije poželjno konzumiranje u većim količinama.

- Iznenadili biste se koliko je alergijskih i drugih reakcija zabeleženo nakon uzimanja jela od gljiva, posebno vrganja. U literaturi ćete naići na različite podatke, zato bi o tome trebalo da u javnosti govore stručnjaci, recimo o odsustvu pojedinih enzima u želucu, zaduženih za „obradu” gljiva. Na prvom mestu o hitinu, supstanci koja ulazi u sastav ćelijskog zida gljiva, ali i zglavkara (rakova), koji je odgovoran za usporeno i otežano varenje veće količine jestivih gljiva, ako su nedovoljno usitnjene i termički obrađene, posebno ako se jedu za večeru.

Preporučena količina gljiva u ishrani, po podacima iz literature, na nedeljnom nivou je 1,5 kilogram svežih, odnosno 150 grama suvih. Gljive su dakle pre začin, nego šumsko meso, kako ćete veoma često, pogrešno čuti, upozorama Milka Adžić.

Nažalost, osoba koja je završila na toksikologiji KC u Kragujevcu jela je neku od četiri vrste Boletusa (tzv. pravih vrganja), ali u velikim količinama i dva dana za redom, jer su naprosto  procvetali u šumama ovih dana. Posledica, 11 ozbiljnih povraćanja za nekoliko sati, praćenih prolivom.

U životu postoje lakši i teži načini učenja, a biramo ih sami, konstatuje Milka i dodaje:

- U GD Šumadije i svuda gde se gljivama pristupa krajnje odgovorno i sa respektom koje one itekako zaslužuju, u druženju sa istinskim poznavaocima gljiva, literaturom, stručnjacima, dolazi se do informacija koje nam olakšavaju putovanje kroz ovaj veoma šarenolik, naprosto čaroban, ali izuzetno opasan svet.

Jedna od stvari koje sam naučila je da je taj čuveni gljivlji gulaš, ukras i dika svake gljivarske manifestacije, najbolji (čitaj najlakši za varenje) ukoliko u njemu završi veća količina tzv. lakih vrsta, poput Russule (zeka, krasnica), ili Amanita caesarea (kneginja, jajčara, blagvi), a sasvim malo, u svrhu podizanja arome vrganja (Boletus spp.).

Milka Adžić (Foto Miroslav Zec)

U razgovoru za „Politiku” Milka Adžić je skrenula pažnju na još neka pravila kada su u pitanju gljive, omiljena jesenja namirnica, koja sadrži vrlo malo kalorija, odličnog ukusa.

- Najgore što gljivama, najčešće su to vrganji, rade nesavesni berači je nošenje ubranih primeraka u plastičnim kesama.

Hodanje kroz šumu ume da potraje, a za to vreme dolazi do potparavanja, inače u trenutku branja „šumskog mesa”, enzimi iz proteina gljiva imaju tendenciju da se veoma brzo razgrađuju i propadaju, čineći gljive tako u najmanju ruku nejestivim, a često i opasnom po zdravlje. Događa se i da ubrane gljive stoje predugo zatvorene u plastičnim posudama u frižideru, što takođe može dovesti do simptoma trovanja.

- Ukoliko sami ne poznajete gljive, nije preporučljivo ni kupovati ih na pijacama, gde njihova prodaja ne podleže nikakvoj kontroli (ko plati zakup tezge, može da prodaje bilo šta, bez nadzora), kao ni uzimati gljive od prijatelja, komšija, rodbine, za koje sa stopostotnom sigurnošću ne možete tvrditi da su dobri poznavaoci gljiva.

- Ne bi trebalo jesti ni sirove gljive, bez obzira što za par njih u literaturi stoji da su u kategoriji bezuslovno jestivih (i termički neobrađene), poput vrganja i kneginje (Amanita caesarea). U trenutku u kome ubiramo pojedine primerke, mi ne znamo njihovu predistoriju, sa kojom su životinjom bile u kontaktu. Gljivama se hrane i brojni glodari, ptice, insekti, kopitari, postoje područja na kojima je epidemija mišje groznice ili lisičije pantljičare.

Bez ozbiljne termičke obrade (visoke temperature i dugotrajna priprema,) bespotrebno sebe izlažemo ovim opasnostima.

- I za kraj, verovatno najvažnije gljivarsko pravilo glasi da se one ne beru u urbanim sredinama, industrijskim zonama, pored saobraćajnica, aerodroma, sa stabala otrovnog drveća (poput tise npr.), jer one poput kakvog sunđera upijaju sve, pa i teške metale, radioaktivne elemente, otrove, iz drveta domaćina, zemljišta, vazduha... Gljive se ne beru po kiši, raskvašene, kao ni premladi i prestari primerci, svi takvi zbog odsustva karakteristika bitnih za prepoznavanje, mogu nas dovesti u zabunu, a uz to je šteta koju nanosimo ekosistemu, sprečavajući dalje razmnožavanje gljiva, nemerljiva.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

AS
Корисно за кориснике мобилних телефона! Постоји јефтина професионална апликација за идентификовање свих врста глива.
Мада
Читање и гледање N1 и осталих пропагандних медија и чланака исто тако нагони на повраћање...отровно у већим количинама.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.