Utorak, 06.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Idealna sporost i optimalna neodlučnost EU

Sa izbijanjem ukrajinske krize, a na inicijativu SAD, prepoznata je potreba za zaokruživanjem evropskog bezbednosnog prostora, u čemu bitnu ulogu igra Zapadni Balkan, bez čije integracije bi na neodređen rok ostao strateški otkriven meki trbuh Evrope
(Mиланко Kaличанин)

Iako se geopolitička slika sveta drastično izmenila nakon 24. februara (datum napada Rusije na Ukrajinu), inertnost i bezidejnost zapadnih lidera o tome kako uključiti zemlje Istočne Evrope u EU ogleda se i dalje u hroničnoj boljci zapadne diplomatije – evropskom zamoru od proširenja. Znamo kako se završio junski samit u Briselu: Bosna i Hercegovina nije dobila status kandidata, Severnoj Makedoniji i Albaniji nije odobreno otvaranja pristupnih pregovora, Kosovo pak nije dobilo viznu liberalizaciju. U uslovima svetske krize, gde se nad čovečanstvom nadvila zloslutna senka mogućeg nuklearnog sukoba, šta se uopšte promenilo u percepciji EU i Zapada u odnosu na Zapadni Balkan? Doslovno ništa. Prema rečima istoričara Nikole Samardžića, ovaj deo Evrope, uz Baltik, predstavlja dve glavne strateške tačke „na kojima će Putin nastaviti da sprovodi svoje namere... razarajući evropsko jedinstvo zaustavljanjem evropskih integracija”. Umesto da se pitanje rešenja problema integracije Zapadnog Balkana postavi na nekim novim osnovama, aktuelni evropski lideri odabrali su diplomatsku i stratešku neodlučnost.

Nova „armatura” pregovora u Briselu, koju su nedavno predložili specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak i savetnici za spoljnu i bezbednosnu politiku Francuske i Nemačke Emanuel Bon i Jens Pletner, predstavlja kakav-takav pomak u politici EU prema neintegrisanim zemljama Balkana, makar i iznuđen. Jasno je da je do toga došlo ponajviše zahvaljujući novoj Putinovoj „gvozdenoj zavesi”, podignutoj napadom na Ukrajinu i nakon inicijative SAD. Da su se EU zvaničnici pitali, tempo integracija ostao bi i dalje nepromenjen – u znaku devize „idealna sporost, uz optimalnu neodlučnost”. Šta znači Makronova inicijativa o dvema brzinama ka EU, gde će za BiH i Kosovo biti rezervisan pomoćni, sporohodni kolosek, a za Srbiju, Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju onaj drugi, brži, bolji, koji ih vodi do punopravnog članstva? Ne liči li to na šminkanje već viđenog i prošlog, zakasnelo ukrašavanje mrtvaca u ekskluzivnoj čekaonici EU? Jedini dobitnici poslednjeg briselskog samita – po ubrzanom postupku – bili su Ukrajina i Moldavija, koje su dobile zvaničnu podršku za svoju kandidaturu. Ukrajina kao znak solidarnosti zbog ruske agresije, a Moldavija po nekom nepoznatom ključu, pošto neke od ovih šest država sa jugoistoka Evrope već decenijama uzalud čekaju na pristupne pregovore.

Sa izbijanjem ukrajinske krize, a na inicijativu SAD, prepoznata je potreba za zaokruživanjem evropskog bezbednosnog prostora, u čemu bitnu ulogu igra Zapadni Balkan, bez čije integracije bi na neodređen rok ostao strateški otkriven meki trbuh Evrope. Upravo je o tome, još letos, govorila grupa autora iz zemalja „čekaonice”, zahtevajući da se pitanje rešenja problema integracije Zapadnog Balkana postavi na nekim novim osnovama, u svetlu rastuće krize i globalne opasnosti od urušavanja demokratskih vrednosti celokupne zapadne civilizacije – jer na tasu su, s jedne strane, autoritarni režimi Rusije i Kine, a s druge, demokratski poredak Zapada i Evrope.

Njihova analiza, objavljena na sajtu „Budućnost Evrope”, zasniva se na centralnoj tezi da bi ukrajinsku krizu valjalo iskoristiti kao osnov za zaokruživanje evropskog bezbednosnog prostora, kao branu neliberalnim, zloćudnim uticajima Kremlja i Pekinga, pre svega, kao i drugim autokratskim režimima koji gledaju da se usidre na bilo koji način u Evropi (Ankara). U strateškom je interesu EU, obrazlažu autori, uz to i kao nužni mehanizam samoodbrane, da u svom sastavu obezbedi puno učešće svih njoj bliskih zemalja koje će delati u duhu evropskog sistema pravila, poštovanja zakona i ljudskih prava.

Strateška autonomija EU je od suštinskog značaja, jer je samo takva, zaokružena i jedinstvena Evropa, u stanju da se izbori sa geopolitičkim konkurentima i protivnicima. Umesto „pretnje proširenjem”, integracijom Zapadnog Balkana, Evropa bi dobila „prilike za reformu”, jer će neliberalne, klijentske države potkopavati evropsku bezbednost čak i ako ostanu van EU. Zašto maksimalno ne ubrzati proces integracije Jugoistočne Evrope i to iskoristiti, na primer, za reformu o sistemu odlučivanja uz pravo veta, gde je, kako vidimo na primeru bugarske blokade u slučaju Severne Makedonije, gotovo nemoguće postići konsenzus između 27 članica EU?

Naslov vesti iz pera redakcije Dojče velea o sukobu Beograda i Prištine („Rešavanje tuđih bilateralnih problema”) prilikom nedavne balkanske turneje nemačkog kancelara Šolca, u sebi odslikava svu pogrešnost evropske politike. Krajnje je vreme da Evropa shvati kako je sukob Beograda i Prištine zapravo od početka evropski problem, dakle njen a ne nipošto „tuđi”. A na Srbiji je da iskoristi ovaj trenutak, sada kada je Rusija uveliko „izvan igre”.

Esejista i prevodilac

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku list

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.