Sreda, 30.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
59. ANTALIJA FF

Novi turski film i svet oko njega

U takmičenju za „Zlatnu narandžu” je deset novih domaćih filmova od kojih su mnogi nastali u koprodukcijama sa evropskim zemljama
Из турског 3Д филма „Жена бежи” (Фото: 59. Анталија ФФ)

Antalija – Međunarodni filmski festival u sunčanoj Antaliji u svom pedeset i devetom (i u industrijskom delu programa znatno proširenijem) izdanju, nudi ove godine 66 dugometražnih, kratkometražnih i dokumentarnih filmova od kojih je najveći broj onih sa potpisom turskih autora.

U ovogodišnjoj selekciji, po izboru umetničke direktorke Bašak Emre, i pod direktorskim vođstvom dr Ahmeta Bojasoglua, a oboje su inače stari srpski poznanici i prijatelji, na 59. Antalijskom festivalu, do 8. oktobra moguće je pogledati nacionalne premijere čak 10 novih dugometražnih igranih turskih filmova koji se ovde takmiče za „Zlatnu narandžu” i ostala festivalska odličja. Među njima je i najnoviji film Emina Alpera „Gorući dani” koji je svetsku premijeru imao na ovogodišnjem Kanskom festivalu, a sada se nalazi na listi od 30 filmova nominovanih za „evropskog oskara” – godišnje nagrade Evropske akademije za film čija će dodela biti u decembru u Rejkjaviku.

Osim Alperovog filma koji spada među favorite od strane ovde prisutnih međunarodnih filmskih kritičara, u nacionalnom takmičenju su i filmovi: „Ogledalce ogledalce” scenaristkinje i rediteljke Belmin Sojlemas, posvećen borbi turskih žena da zadrže svoju nezavisnost u društvu koje danas postaje sve konzervativnije; „Nada” Umita Korekena, koji svoj autorski film posvećuje pozorišnim i filmskim umetnicima; „Šupljina” Onura Ulnua, čiji je glavni junak strastveni fotograf intimnih objekata čija će kamera zabeležiti i jedan zločin; „Hara” Atalaja Tašdikena, čija se emotivna rančerska priča fokusira na odnos trinaestogodišnje devojčice, ljubiteljke konja i borbenog veterinara koji se bori za njihov opstanak...

Među turskim takmičarima za „Zlatnu narandžu” je i tursko-kanadski omnibus film „Žena beži” sa rediteljskim potpisima Burak Đevik, Sofije Bogdanovič i Blejka Vilijamsa, koji je juče izazvao pažnju jer je delimično rađen u 3D formatu, te ga tako smatraju i prvim turskim 3D filmom. Uzđan Alper (njegov film „Jesen” svojevremeno je bio proglašen evropskim otkrićem godine od strane Evropske akademije za film) na 59. Antalijski festival stigao je sa filmom „Crna noć”, u kojem svog glavnog junaka, talentovanog muzičara, vraća u rodno planinsko selo gde mu niko od stanovnika nije oprostio incident iz prošlosti, za koji nije kriv već su mnoge druge ruke ostale krvave. Planinski pejzaži Turske „uhvaćeni” su i u filmu „Sneg i medved” turske rediteljke Saldžan Ergun koji govori i o teškoćama svakodnevnog funkcionisanja seljana i medicinske službe tokom surovih snežnih zima. Za sam takmičarski kraj ostavljen je film RSVP („Molimo odgovorite”), rediteljskog dvojca Ismet Kurtuluš i Kan Ariđi, koji su pola sata pred venčanje jednog mladog para iskoristili za gradnju drame o sumnji u sreću i težini tajni iz prošlosti...

Vrednosti svih dugometražnih turskih filmova procenjivaće ove godine žiri čiji je predsednik slavna turska scenaristkinja i rediteljka Ješim Ustaoglu (svi njeni filmovi bili su prikazivani u Srbiji), dok je u Međunarodnom takmičarskom programu važna predsednička dužnost pripala rumunskoj glumici Anamariji Marinki. I u ovom programu se za „Zlatnu narandžu” takmiči deset filmova među kojima su i španski „Zveri” Rodriga Sogorojena, marokanski „Kraljice” Jasmin Benkiran, irski „Tiha devojčica” Kolma Bajreda, rumunski „Čovek od dela” Paula Negoeskua i poljski „Hleb i so” Damijana Kočura...

Ovogodišnji Antalijski festival dobar deo svojih aktivnosti usmerio je na industrijske i koproducentske aktivnosti. Festivalski direktor dr Ahmet Bojasoglu za „Politiku” kaže: „Film je grana umetnosti, ali je i industrija, biznis u koji je investiran veliki novac i to ne samo onaj iz Turske već i iz mnogih koprodukcijskih zemalja. U mnogim zemljama filmska produkcija je podržana i od strane države i od strane privatnog sektora, u Turskoj državna podrška se poslednjih godina smanjuje, a mi bismo želeli da zamolimo naše Ministarstvo kulture i turizma da reši mnoge naše filmske probleme tako što bi kao podršku osnovali filmski fond...”

Dok se to ne desi, do 8. oktobra o turskim filmovima i mogućnostima koprodukcija razgovaraće u Antaliji prisutni evropski producenti, ali i umetnički direktori festivala u Berlinu, Solunu, Transilvaniji, Kanu, u čijim se programima uvek nađe mesta za veliki broj novih turskih filmova...

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.