Subota, 03.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: asistent dr MIHAILO STJEPANOVIĆ, direktor Klinike za pulmologiju UKCS

Nazire se svetlo na kraju tunela pandemije kovida 19

(Фото: лична архива)

Najavu čelnika Svetske zdravstvene organizacije da svet nikada nije bio u boljoj poziciji da okonča pandemiju virusa korona, građani širom sveta su dočekali sa olakšanjem jer ne postoji osoba kojoj nije dosadilo nošenje maski, držanje distance, testiranje… Ipak, stručnjaci su upozorili da nas bolja situacija sa kovidom 19 očekuje tek na proleće i da se u kasnu jesen očekuje još jedan talas povećanog obolevanja od korone.

U razgovoru za „Politiku” asistent dr Mihailo Stjepanović, pulmolog i direktor Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, naglašava da je opšti imunitet građana veći nego na početku pandemije i da se nazire svetlo na kraju tunela. „Savetujem rizičnim grupama i starijim ljudima da se obavezno ponovo vakcinišu buster dozom vakcine protiv kovida 19, kako bi se povećala količina antitela”, naglasio je dr Stjepanović.

Da li to znači da se bližimo kraju pandemije kovida 19?

S obzirom na dosadašnja iskustva sa kovidom 19, a to je da nas je u proteklim mesecima u nekoliko navrata iznenadio sa jačinom, infektivnosti i težinom kliničke slike, mislim da treba da budemo oprezni. Svakako da i vakcinacija, a i prokuženost stanovništva ovim virusom doprinosi njegovoj manjoj incidenci. Pogotovu što je i posle dve i po godine od početka pandemije, kovid 19 infekcije ponovo rastu u raznim delovima sveta.

Vi savetujete rizičnim grupama vakcinisanje buster dozama?

Svakodnevno me pacijenti pitaju o značaju vakcinacije i da li da se vakcinišu. Iako zaštita vakcinom protiv virusa korona vremenom popušta, jer se smanjuje količina antitela, obavezno savetujem vakcinaciju jer ih ona štiti od najtežnih formi, a i letalnog ishoda. Isto važi za osobe koje su preležale koronu. To znači da ni vakcinisani, a ni oni koji su preležali koronu nemaju optimalnu zaštitu protiv podvrsta soja omikron i mogu da se inficiraju. Nove infekcije podvrstama soja omikron su moguće uprkos vakcinisanju ili preležanoj koroni i pojavljuju se češće nego infekcije delta sojem. Ali ima manje smrtnih slučajeva i manje ljudi mora na bolničko lečenje. I studije zaključuju da je razlog za to činjenica da su mnogi ljudi već vakcinisani i imaju antitela, iako se njihova količina vremenom smanjuje.

Koje trenutno teže simptome sa plućima imaju oboleli od kovida?

Sada smo u sedmom talasu obolevanja od korone, a aktuelne su podvrste omikron soja koje uglavnom ne izazivaju teže kliničke slike. Nakon delta soja koji je mnogo zadao problema lečenju i opterećenosti celog zdravstvenog sistema, sada je primarna podvarijanta omikrona po nazivu BA.5. Iako su simptomi kod svih vrsta ovog virusa donekle slični, postoje neke specifičnosti koje ukazuju da ste inficirani određenim sojem. Najčešći simptomi su prusutni kod gornjih partija respiratornog trakta (curenje i zapušenost nosa, slivanje sekreta niz ždrelo, bolovi u grlu, kijanje…), uglavnom suv nadražajni kašalj, povišena telesna temperature, glavobolja, bolovi u mišićima, malaksalost… Ranije uobičajeni simptomi kao što su gubitak ukusa i mirisa ili kratak dah, ređe se javljaju kod najnovije podvarijante. Iako ažurirana lista potencijalnih simptoma može da olakša da se utvrdi da li ste zaraženi BA.5 podvarijantom, lista je takođe prilično slična onima koje izazivaju drugi uobičajeni virusi. U nekim slučajevima je veoma teško razlikovati da li je kod neke osobe reč o omikronu, a bez testa.

Koliko je opasan postkovid sindrom?

U Klinici za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije svakog utorka i dalje radi ambulanta za postkovid skoro godinu i po dana. Imali smo veliko opterećenje prošle godine, naročito kod pacijenta koji su preboleli kovid 19, podvarijantu delta sojem, a sada sa omikronom sojem kako je i blaža klinička slika, tako je i postkovid oporavak lakši. Svim pacijentima radimo, pored pulmološkog pregleda, ispitivanje plućne funkcije (spirometrija, difuzija, saturacija), radiografske metode (radiografija grudnog koša, a ukoliko je potrebno i skener grudnog koša), mere fizikalne medicine, ali i uključivanje drugih specijalista ukoliko je potrebno.

Sa kakvim posledicama se susreću pacijenti koji su preležali koronu?

Postkovid se deli na nekoliko perioda. Akutni postkovid je period koji se definiše kao onaj sa prisutnim simptomima do tri nedelje nakon preležale kovid 19 infekcije. Granični postkovid je period koji se definiše kao onaj sa prisutnim simptomima do 12 nedelje nakon preležane infekcije. A u poslednje vreme se opisuje i sindrom „long kovida”, gde su simptomi prisutni duže od 12 nedelja nakon zaražavanja. Pacijenti od respiratornih tegoba u postkovidu navode produžen suv, nadražajni kašalj, osećaj nedostatka vazduha, mada sada znamo da praktično nema organa, to jest sistema koji ne daje simptome u postkovidu. Pored respiratornih simptoma, pacijenti se žale najčešće na zamaranje, lupanje i preskakanje srca, glavobolje, depresivni su, imaju bolove u mišićima…

Da li, ipak, i omikron soj korone može da izazove velike probleme?

Uglavnom daje lakše kliničke forme i vidimo i da je i pored velikog broja obolelih manji broj hospitalizovanih pacijenata zbog omikrona nego od delta soja. Ali, i pored lakših formi i omikron soj daje postkovid simptome. U opštem su riziku od postkovid simptoma i komplikacija osobe starije životne dobi, pacijenti koji imaju druge bolesti (komorbiditete), pacijenti koji su imali težu formu kovida, to jest one forme koje su zahtevale primenu kiseonične terapije i mere neinvazivne ili invazivne mehaničke ventilacije u svom lečenju, kao i pacijenti koji su prethodno imali plućne bolesti.

U prestižnom pulmološkom časopisu „Lanset” je skoro objavljeno istraživanje koje je pratilo 83 bolesnika godinu dana nakon preležane kovid infekcije. Zaključeno je da je stepen oštećenja plućne funkcije bio najviši u prva tri meseca u postkovidu i da je za oporavak bilo potrebno narednih šest ili 12 meseci. Zaključak iste studije je da su radiografske promene (fibrozne) ostale kod 20 odsto ispitanika nakon 12 meseci. Ta grupa od 20 odsto bolesnika su upravo oni koji su imali teške forme kovida i visoke skorove na skeneru grudnog koša pri proceni težine upale pluća.

Ove sezone se očekuje jači udar gripa. Koliko može da bude opasno „sudaranje” korone i gripa?

Aktuelni soj kovida daje simptome koji mogu ličiti na tešku prehladu, tako da je incijalno teško razlikovati grip od kovida. Svakako da nam testiranje na kovid brzo daje odgovor na ovo pitanje.

Da li je zbog pandemije korone došlo do povećanja broja pacijenata sa problemima pluća koji se dugo nisu javljali lekarima?

Klinika za pulmologiju je u dva navrata bila u kovid režimu rada, ali je i tada naša dnevna bolnica bila u posebnom delu zgrade u zelenoj zoni, tako da nismo stajali sa zbrinjavanjem onkoloških bolesnika. Kako su druge ustanove bile u kovid režimu rada, nekoliko meseci smo bili jedina pulmološka ustanova koja je u zelenoj zoni zbog čega je pritisak pacijenata bio ogroman.

Kada je pojava kašlja ozbiljan problem

Ovih dana se dosta ljudi žali na uporni kašalj. Kada on može da bude opasan i kada se treba javiti lekaru?

Kašalj je jedan od prvih simptoma plućnih bolesti. Akutni kašalj je uglavom posledica infekcije, ali svaki kašalj koji traje duže od tri nedelje zahteva pulmološko ispitivanje.

Porast broja obolelih od raka pluća

Neke analize pokazuju da je došlo do porasta broja obolelih od karcinoma pluća. Ima li istine u tome?

Rak pluća je bolest koja je, nažalost, u porastu. Svaki dan se ova bolest dijagnostikuje kod 16 novoobolelih ljudi, a čak 13 pacijenata izgubi bitku sa rakom pluća. U Srbiji je rak pluća prvi od svih onkoloških bolesti i po incidenci i po mortalitetu. To je bolest pušača, jer su 90 odsto obolelih pušači ili bivši pušači. Zato je savet za one koji puše cigarete da ostave pušenje još danas.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.