Subota, 26.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POSLE TROVANjA VIŠE GRAĐANA IZ ŠAPCA I OKOLINE

Prodavačici otrovnih gljiva preti do osam godina zatvora

U Vojnomedicinskoj akademiji je na lečenju 10 osoba. Osumnjičena se tereti za teško delo protiv zdravlja ljudi, jer je došlo do težih posledica krivičnog dela proizvodnje i stavljanja u promet škodljivih proizvoda
(Фото EPA-EFE/Marcin Bielecki)

Zbog teških posledica po zdravlje deset ljudi koji su smešteni u Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) u Beogradu posle trovanja pečurkama koje su kupili pored pijace u Šapcu, osumnjičenoj prodavačici gljiva M. G. (72) iz mesta Ćukovine biće stavljeno na teret teško delo protiv zdravlja ljudi za koje je zaprećena kazna od jedne do osam godina zatvora, saznaje „Politika”.

Određeno joj je zadržavanje do 48 sati i tek treba da bude saslušana u tužilaštvu. Prema rečima Jelene Aleksić, zamenika osnovnog javnog tužioca i portparola Osnovnog javnog tužilaštvu u Šapcu, ona će biti saslušana u skladu sa zakonskim odredbama zbog sumnje da je izvršila teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259, stav jedan, u vezi sa članom 256, stavom jedan Krivičnog zakonika (KZ).

Reč je o krivičnom delu proizvodnje i stavljanja u promet škodljivih proizvoda, za koje je predviđena kazna zatvora od šest meseci do pet godina i novčana sankcija. „Ovo delo čini onaj ko proizvodi radi prodaje, prodaje ili stavlja u promet škodljive životne namirnice, jelo ili piće, lek ili medicinsko sredstvo ili druge škodljive proizvode”, navodi se u Krivičnom zakoniku u članu 256.

Ovo krivično delo može imati i veoma ozbiljne posledice – ako je došlo do teškog narušavanja zdravlja i u tom slučaju je predviđena kazna zatvora od jedne do osam godina. Ako je izvršeno iz nehata, predviđena je sankcija do tri godine.

Ukoliko dođe do smrti, a nadamo se da se to neće dogoditi i da će svi otrovani pacijenti ozdraviti, zakon propisuje kaznu od dve do 12 godina zatvora, a ako je delo učinjeno iz nehata – od jedne do osam godina (teško delo protiv zdravlja ljudi, član 259 KZ). U tom slučaju bilo bi nadležno Više tužilaštvo.

U Vojnomedicinskoj akademiji sada se na lečenju nalazi deset osoba koje su kupile pečurke pored pijace u Šapcu. Oni su na odeljenju intenzivne nege, a jedna osoba je, kako se navodi u izveštajima, životno ugrožena.

Iz Nacionalnog centra za kontrolu trovanja VMA saopšteno je da su pacijenti iz Šapca gljive nabavili kod neovlašćenog prodavca, i konzumirali ih, misleći da je reč o rudnjačama i lisičarkama, kao i da su pečurke bile polomljene i da ih je bilo najmanje tri vrste, što otežava prepoznavanje.

„Upozoravamo sve one koji koriste gljive za jelo, kao i beračima da budu maksimalno oprezni, jer odgovornost za zdravlje i ličnu bezbednost je na svakome ko bere i jede samonikle pečurke”, navodi se iz ovog nacionalnog centra.

Naglašavaju da je od proleća do sada lečeno 26 pacijenata sa trovanjem gljivama (14 ambulantno i 12 hospitalno), dok se u Evropi godišnje leči oko 10.000 slučajeva, a da je smrtnost velika – između 10 i 50 odsto.

U Krivičnom zakoniku se navodi da ukoliko je hrana stavljena u promet bez izvršenog pregleda ovlašćenog lica, u slučajevima kada je taj pregled predviđen propisima, može se izreći kazna zatvora do tri godine i novčana sankcija. Ovo delo može biti izvršeno i iz nehata – ako je prodavac bio svestan da pečurke mogu biti otrovne, ali je „olako držao” da do trovanja neće doći (svesni nehat), ili ako uopšte nije bio svestan da prodajom gljiva može učiniti krivično delo (nesvesni nehat). U takvom slučaju može biti izrečena novčana kazna ili zatvor do godinu dana.

Oprezno sa pečurkama

Iz VMA se u saopštenju navodi da se pod pojmom otrovne gljive podrazumevaju sve one vrste koje u organizmu izazivaju patološke promene i oštećenje organa. Neke stvaraju blage reakcije kao što su bolovi u trbuhu, mučnina, povraćanje ili alergijske reakcije koje su prolazne, ali postoji i jedan broj vrsta koje uzrokuju mnogo ozbiljnija oštećenja i smrt. Do trovanja najčešće dolazi zbog zamene jestivih pečuraka onima koje su otrovne.

Upozoravaju da se samo hemijskom analizom može tačno utvrditi otrovnost gljiva i da se, bez dobrog poznavanja pečuraka i društva osobe koja je vrsni znalac, ne treba upuštati u njihovo branje. Takođe navode da je zabluda da ima potpuno identičnih jestivih i otrovnih gljiva, te da se one mogu raspoznavati po određenim karakteristikama.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Šator
За бабу је то смртна пресуда, али мора нешто добити за ово, потровала је људе.Али и ти људи, па какав коњ можеш бити да купујеш гљиве од маторе бабетине испред пијаце, на тротоару? Заправо, коњ нема шансе да поједе ове гљиве, успордба ових са коњима је увреда за паметну животињу

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.