Nedelja, 27.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U nauci je bitan novac, ali su ljudi najvažniji

Imamo mlade stručnjake, samo ih treba pravilno obrazovati, da odu u inostranstvo, ali i da se vrate, kaže Vladislav Volarević, vrsni imunolog i genetičar
Владислав Воларевић (Фото Б. Карталовић)

Kragujevac – U Švajcarskoj je imao sve, i novac i sjajne uslove za rad, naučno usavršavanje i napredak. Ipak, vratio se u Srbiju, na svoj matični fakultet u Kragujevcu.

– Godine provedene na Univerzitetu u Bernu, na njihovom Medicinskom fakultetu, najznačajnije su u mojoj karijeri. Ubeđivali su me da ostanem, govorili kako ću u Srbiji imati finansijskih poteškoća, ali sam se vratio zbog dece. Mislim da je najbolje da deca odrastaju u domaćinskoj atmosferi, sa drugarima koji dišu kao oni – kaže Vladislav Volarević (1979), otac tri sina i od prošle godine redovni profesor Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu na katedrama za mikrobiologiju i imunologiju i medicinsku genetiku.

Fakultet medicinskih nauka Volarević je završio je u rodnom Nišu, 2006. godine. Doktorirao je u Kragujevcu, 2011. godine, pod mentorstvom našeg čuvenog imunologa Miodraga Lukića, a prvu pravu priliku da se bavi naučnim radom pružio mu je nekadašnji dekan kragujevačkog Medicinskog fakulteta Nebojša Arsenijević.

Profesor Volarević se usavršavao u Americi i na Institutu „Kiri” u Parizu, a postdoktorske studije je obavio 2015, u njujorškoj bolnici „Sinajska gora” gde je radio na Institutu za imunologiju. Potom je usledio pomenuti angažman u Švajcarskoj. Boravak u toj bogatoj zemlji i zajednički rad sa kolegama, vodećim stručnjacima, omogućio mu je da u prestižnim naučnim časopisima objavi više od 100 radova po kojima je postao jedan od najcitiranijih naučnik iz svoje uskostručne oblasti u ovom delu Evrope.

– U Švajcarskoj sam se najviše bavio bolestima jetre, fulminantnim, brzoprogedirajućim hepatitisom, fibrozom i cirozom. Da ne bude zabune, reč je o eksperimentima na miševima i teorijskim radovima, ne kliničkoj praksi. Nemam bombastičnu informaciju, lek za bolesti jetre nije izmišljen, pa se u teškim slučajevima i dalje poseže za transplatacijom organa. Ipak, utvrdili smo kako matične ćelije, kada se isključe neki geni, mogu da obuzdaju zapaljenja, spreče dalja oštećenja tkiva i blokiraju razvoj patoloških ćelija u jetri – navodi Volarević, stručnjak za mezenhimske matične ćelije.

Naš sagovornik se bavio i ulceroznim kolitisom, teškim zapaljenjem digestivnog trakta, kao i uticajem galektina 3 na nastajanje ove bolesti, za šta je dobio i grant Evropskog udruženja za Kronovu bolest i kolitis. Farmaceutski inhibitor tog molekula, lek koji su izmislili stručnjaci sa švedskog Univerziteta u Lundu, može uticati na sprečavanje zapaljenja i širenja malignih ćelija u organizmu, objašnjava Volarević, potencirajući naučni doprinos koji je izučavanju galektina 3 dao njegov mentor Miodrag Lukić, profesor emeritus na kragujevačkom Medicinskom fakultetu.

– Treba biti oprezan sa upotrebom matičnih ćelija u terapijske svrhe, jer postoji određen rizik da one promene svoj karakter. Zato ja preporučujem korišćenje produkata matičnih ćelija, iako je njihovo dejstvo kratkotrajnije. Matične ćelije treba razlikovati. Jedno su mezenhimske, a drugo hematopoetske matične ćelije iz pupčane vrpce kojima se leče bolesti krvi. Zločin bi bio reći nekome da ćelije iz pupčane vrpce mogu da leče autizam – navodi Volarević, upozoravajući na moguće zloupotrebe pogrešno interpretiranih informacija u kliničkoj praksi.

Sagovornik „Politike” nedavno se vratio iz Italije, preciznije Katanije na Siciliji gde je kao predstavnik Srbije učestvovao u interesantnom projektu čiji je krajnji cilj da se utvrdi mogući uticaj duvanskog dima na promenu gena kod pušača. Istraživanja je obavljao sa kolegama iz SAD, Rusije, Grčke, Omana, Indonezije i zemlje domaćina.

– Pojednostavljeno da kažem, radili smo sa robotom, mašinom koja puši, a za ispitivanja smo koristili namenski napravljene cigarete, obične i elektronske koje sagorevaju ili samo zagrevaju duvan. Projekat je svako nastavio u svojoj zemlji. Imamo iste mikroklimatske uslove u laboratorijama i koristimo istu mašinu. Jedan od tih robota nalazi se i na kragujevačkom medicinskom institutu. Smatram da bi svaki redovni profesor trebalo da se oduži svom fakultetu i donesi mu neki vredan projekat – kaže Volarević.

Učešće u velikim međunarodnim projektima od izuzetne je važnosti za naše naučnike, smatra sagovornik „Politike”, navodeći da srpski istraživači ne zaostaju za kolegama iz bogatih zemalja.

– Naša država izdvaja dosta novca za nauku, nije tačno da to ne čini, ali te finansije odlaze na različite strane. Svako dobija pomalo, a tako se teško postižu očekivani rezultati. Mislim da bi državne finansije za nauku trebalo usmeriti ka određenim oblastima i velikim nacionalnim projektima. U nauci je bitan novac, ali su ljudi najvažniji. Imamo mlade stručnjake, samo ih treba pravilno obrazovati, da odu u inostranstvo, ali i da se vrate – poručuje Volarević, navodeći da se na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu, pod vođstvom dekana Vladimira Jakovljevića, upravo tako radi.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.