Četvrtak, 01.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Jak dolar šteti Srbiji

Najveći udar dolazi preko tržišta kapitala, jer investitori prvenstveno žele da plasiraju kapital u američkoj valuti koja za nas nosi rizik
Фото Д. Јевремовић

Jačanje američke valute koje je u poslednje vreme poprilično, jer dolar pojedinih dana vredi više od evra, šteti Srbiji. Čini se da trenutno najveći udar dolazi preko tržišta kapitala, odnosno kamata na novo zaduživanje. Naime, investitori su mnogo više spremni da nam plasiraju dolare, to jest da nam daju kredite i kupe državne obveznice u toj valuti, nego u evrima. I to sa kamatama koje su, pored jakog dolara, više nego u odnosu na evro za koji smo mi dominantno vezani, jer je dve trećine spoljnotrgovinske razmene u toj valuti. Sve sabrano uslovi zaduživanja su za nas skupi i nepovoljni. To je, manje-više, pre dva dana saopštio predsednik države Aleksandar Vučić. On je čak apelovao na EU i Evropsku centralnu banku da učine sve da ojačaju evropsku valutu, jer bi to mogla biti sledeća „mina” i ozbiljan problem za sve nas.

„I kada uzimamo ’rol over’ za zamenu kredita, ili za pokrivanje deficita, sve moramo u dolarima. Sreća je što smo sa Emiratima završili. Snalazimo se. Rastom dolara raste nam cena nafte, iako ona na svetskom tržištu pada. Cena nafte je u dolarima. Dolar je toliko jak da bi Amerikanci mogli, zbog trenutne situacije, da kupe sve što je na evropskom tlu za manje novca”, upozorio je Vučić u Budimpešti. Ukazao je da će zemlje izvan EU, kao što je Srbija, iako je smanjila nivo zaduženosti, dodatno da siromaše, jer će morati da „hedžuju” dolar evrima, a to je ozbiljan problem. Inače, po definiciji hedžovanje je smanjenje rizika od buduće promene kursa, ali to ima svoju cenu, odnosno košta, jer mora da se plati premija rizika.

Podsećanja radi, Srbija je smanjila nivo javnog duga u dolarima. Pre desetak godina čak 33 odsto državnog duga bilo je u američkoj valuti, jer se država nakon svetske finansijske krize 2008. zaduživala u dolarima. Tada je situacija bila slična kao danas, odnosno zbog krize investitori su „bežali” ka najjačoj ekonomiji na svetu koja se brže oporavila od krize od, recimo evropske. Kada su kamate počele da padaju, kao posledica mera za oživljavanje evropske ekonomije, Srbija je skupi dolarski dug zamenila, jeftinijim po nižim kamatama. Zato je udeo dolarskog u ukupnom javnom dugu pao na deset odsto.

Nenad Gujaničić, broker kuće „Momentum sekjuritis”, kaže da je veliki skok vrednosti dolara prema većini valuta od početka godine posledica toga što je američka centralna banka (FED) prva krenula u postupak dizanja kamata kako bi se borila sa povišenom inflacijom i time je ta valuta postala atraktivnija od ostalih. Takođe, pojačani recesioni pritisci u globalnoj privredi i povećana neizvesnost nagnali su mnoge investitore da nađu zaštitu u dolaru s obzirom na činjenicu da ova valuta u uslovima kriza tradicionalno predstavlja dobro utočište.

„Jak dolar ima veoma velike posledice na ostatak globalne privrede, a naročito na zemlje trećeg sveta. Veliki broj ovih zemalja zadužuje se u dolarima, jer nemaju razvijeno domaće finansijsko tržište, i sada se suočavaju sa dvostrukim porastom cene duga. Raste im glavnica u apsolutnom iznosu, iskazana u lokalnoj valuti, ali i kamate nakon agresivne promene monetarne politike FED-a. U prošlosti je ovakav ambijent, najpre visoka inflacija, a potom rast kamata i vrednost dolara, dovodio do ozbiljnih kriza u zemljama u razvoju posle kojih je sledio mukotrpan period oporavka”, objašnjava Gujaničić.

Kada je o našoj zemlji reč, napominje da mi nemamo mnogo duga denominovanog u dolarima pa smo izbegli u većoj meri ovaj scenario, ali svakako smo suočeni sa visokim prinosima na naše obveznice što će nam u velikoj meri otežati finansiranje duga. Prinos na desetogodišnje obveznice uveliko je premašio očekivani nivo srednjoročnog rasta domaće privrede, a ovakva situacija u dužem vremenskom periodu mogla bi da zaoštri pitanje finansijske stabilnosti.

Mihailo Gajić, programski direktor istraživačke jedinice Libertarijanskog kluba (Libeka), kaže da je glavna poruka da Srbija, ako se zadužuje u dolarima, može narednih godina da bude u problemu. Podseća da je u jednom trenutku trećina javnog duga bila u dolarima i to je smanjeno ili prevremenim otplatama ili tako što smo se zaduživali u dinarima i evrima za njihovu otplatu.

„Mislim da je to bila dobra politika jer se tako smanjivao devizni rizik. Mi smo 2012. počeli da se zadužujemo u dolarima, a posle je krenulo razduživanje na veće učešće evra i dinara u javnom dugu. Dolar je znatno ojačao u odnosu na evro, a ipak je evro prva valuta kod nas ne računajući dinar koji je izgubio dosta svojih funkcija novca usled inflacije devedesetih godina prošlog veka. Naši prihodi su prvenstveno u evrima, odatle nam dolazi i kapital, jer su ovdašnje banke iz EU, doznake takođe odatle dolaze kao izvor kapitala i za nas je važno odakle stiže glavnina prihoda. Ako prihodujemo u evrima, a plaćamo u dolarima, i ako dođe do promene deviznih kurseva, može da nastane problem da moramo da izdvojimo više novca za otplatu kredita”, navodi Gajić.

Kod nas najveći dužnik u dolarima je država, ali ne i građani, jer je propisima Narodne banke Srbije dozvoljeno odobravanje devizno indeksiranih kredita samo kada su vezani za evro. Što se tiče privrede manje od 20 klijenata pravnih lica ima zajmove u američkim dolarima, što je zanemarljivo, jer u ukupnim deviznim i devizno indeksiranim kreditima to iznosi 0,3 odsto. Stanje dolarskih zajmova je 4,1 milijardu dinara preračunato u našoj valuti. Od jakog dolara mogu da profitiraju izvoznici, ali njih je manje, jer samo deset odsto izvoza ide preko Atlantskog okeana. Onima kojima članovi porodice rade u SAD takođe su na dobitku, jer će im od doznaka, koje pretvore u dinare, stići više.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.