Subota, 03.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zaharova ponovo podsetila Zapad na Kosovo

EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova ponovo je podsetila Zapad na slučaj Kosova, porukom da je to posvećeno „onima koji sada najviše viču da se krši međunarodno pravo, članicama NATO-a“.

Na jugu Srbije nalazi se pokrajina koju pretežno naseljavaju Albanci – Kosovo i Metohija. U drugoj polovini 20. veka tamo je došlo do porasta separatističkih raspoloženja sa kojima su morale da se bore jugoslovenske/srpske vlasti.

"U junu 1990. godine, u svetlu dezintegracionih procesa u Jugoslaviji, Albanci su u pokrajinskom parlamentu predložili da se glasa o pitanju nezavisnosti Kosova od Srbije, ali u okviru Jugoslavije. Srpski predsednik je nakon toga raspustio skupštinu. Albanski poslanici raspuštenog parlamenta su 7. septembra 1990. godine tajno izglasali stvaranje „Republike Kosovo“ u kojoj su trebalo da važe jugoslovenski zakoni samo ako su u skladu sa pravnim normama Kosova. Parlament „nezavisne 'Republike Kosovo'“ je 22. septembra 1991. godine proglasio punu nezavisnost i inicirao je referendum u pokrajini koji je održan od 26. do 30. septembra 1991. godine. Upravo tako: prvo proglašenje nezavisnosti, a tek onda su 99 odsto onih koji su učestvovali u referendumu to ozvaničili glasanjem. Rezultate je priznala Albanija.

Kosovo je tokom devedesetih, uz spoljnu podršku, pokušalo da postigne međunarodno priznatu nezavisnost, što je dovelo do otvorenog sukoba sa Srbima 1998-1999. godine – „rata na Kosovu“, koji su pokrenuli militanti „Oslobodilačke vojske Kosova“ pod pokroviteljstvom i uz pomoć Zapada, između ostalog i preko obaveštajnih službi, koji je doveo do brojnih žrtava među civilnim stanovništvom. U martu 1999. godine u sukob se već otvoreno umešao NATO koji je započeo bombardovanje Jugoslavije. Devetog juna 1999. godine, u skladu sa međunarodnim „vojno-tehničkim“ sporazumom, koji su potpisali predstavnici NATO-a i Vojske Jugoslavije u Kumanovu, kontrola nad pokrajinom prešla je na međunarodne „Kosovske snage“ (KFOR) pod vođstvom NATO-a.

Savet bezbednosti UN se sledećeg dana sastao na svojoj 4.011 sednici i usvojio obavezujuću Rezoluciju 12 44 koja je potvrdila teritorijalni integritet tadašnje Jugoslavije (a samim tim i Srbije koja je postala država naslednica 2006. godine), odobrila međunarodno civilno i vojno prisustvo na Kosovu i odredila da rešavanje kosovske krize treba da se zasniva na dogovorenim principima, sadržanim u aneksima rezolucije.

„Parlament“ Kosova je 17. februara 2008. godine usvojio akt o jednostranom proglašenju nezavisnosti pokrajine od Srbije od 18. februara.

Reagujući na to, Srbija se 15. avgusta 2008. godine obratila Ujedinjenim nacijama sa molbom da daju pravnu ocenu tog koraka. Generalna skupština UN je 8. oktobra 2008. godine usvojila rezoluciju 63/3 u kojoj se obratila Međunarodnom sudu pravde u Hagu sa molbom da iznese savetodavno mišljenje po pitanju: „Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija Kosova u skladu sa normama međunarodnog prava?“.

Nakon godinu i po, 22. jula 2010. godine, Međunarodni sud pravde je izneo odgovarajući savetodavni zaključak u kojem je presudio da „Deklaracija o nezavisnosti Kosova od 17. februara 2008. godine nije prekršila opšte međunarodno pravo, pošto međunarodno pravo ne sadrži zabranu proglašenja nezavisnosti“ i ne krši rezoluciju SB UN 12 44, pošto autori „deklaracije“ nisu povezani sa strukturama koje su formirane u skladu sa njom.

Zapadne zemlje, na čelu sa SAD, pozdravile su savetodavni zaključak koji je izneo Međunarodni sud pravde, interpretirajući ga široko kao odobrenje secesije (uprkos tome što rezolucija SB UN 12 44, kojoj je posvećena između ostalog i Rusija, ostaje osnova za kosovsko rešenje problema i predlaže postizanje kompromisa, koji uzima u obzir interese Beograda).

U toku samog postupka, Vašington je i formalno preporučio sudu da prihvati zaključak koji je na kraju usvojen, „pošto princip teritorijalnog integriteta ne isključuje nastanak novih država na teritoriji postojeće države“, napisala je Zaharova na svom Telegram kanalu.
 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nebo
Apsolutno je zena u pravu!dvostruki arsini zapada ali je tome konacno dosao kraj!sto bi nas narod rekao"i nad popom ima pop"

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.