Sreda, 30.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
UZ DUELE MAĐARSKOG FUDBALSKOG VELIKANA S CRVENOM ZVEZDOM U LIGI EVROPE

Penal „a la Krojf” izveli igrači BSK protiv Ferencvaroša u Beogradu pre skoro 100 godina

Dovitljiva podvala Nikole Simića i Mađara Tonija Saboa u prijateljskoj utakmici na Đurđevdan 1924. na igralištu SK Jugoslavija
Тим Ференцвароша у Београду 1924. (Фото: tempofradi.hu)

Ferencvaroš, koji deli dva megdana s Crvenom zvezdom u Lige Evrope, prvi put je stupio na kaldrmu Beograda pre skoro 100 godina. Suparnici su mu u prijateljskim utakmicama 1924. bili večiti rivali predratnog fudbala u prestonici Sportski klub Jugoslavija i Beogradski sportski klub (BSK).

Na dan prvog meča, protiv SK Jugoslavije, u nedelju 4. maja, „Politika“ je ovako dočarala snagu peštanskog tima, koji je pisan skraćenicom svog punog imena Ferencvarosi Torna Club (Ferencvaroški gimnastički klub): „Kadgod se F. T. C. krenuo iz svog zavičaja pažnja celokupne futbalske Evrope bila je krenuta na mesto na ishod njegovog gostovanja. Beogradu će pasti u deo retka čast da primi to na daleko čuveno društvo, koje je punih deset godina sigurno držalo prvenstvo Mađarske. I sa druge strane je taj događaj od velikog značaja. Najjači od svih timova koji su do danas prešli Savu kod Avale, F. T. C. će nam pružiti pravu priliku da jasno upoznamo način igre njegove domovine...“.

Među gradske rivale iz senke gradskog rivala

Susret s BSK je zakazan za Đurđevdan, 6. maja. Poprište oba duela bilo je igralište Jugoslavije, jer je zatečeno u boljem stanju od komšijskog terena ljutog rivala. Na toj velikoj parceli su do Drugog svetskog rata nikla zdanja Elektrotehničkog fakulteta, Univerzitetske biblioteke, Pravnog fakulteta i Arhiva Srbije, a posle rata i Tehnološko-metalurški fakultet, Mašinski fakultet i hotel „Metropol“ (prostor se u narodu zvao Trkalište, jer su tu 9. maja 1863. pod pokroviteljstvom kneza Mihaila održane prve organizovane konjičke trke u zemlji i održavale su se sve do preseljenja na Banjicu 1904, na mesto gde je danas Radov stadion, a Beogradska opština je slobodno zemljište ustupila za „futbal“).

Oba domaća tima, čije se viteško suparništvo zapatilo među velikom masom poklonika, držani su za autsajdere. Pobede se od njih nisu ni zahtevale, ali im se ne bi i oprostilo ako se renomiranom protivniku suprotstave bez snažnog pregnuća.

Opšte je uverenje bilo da će se Jugoslavija pokazati u boljem svetlu od BSK. „Crveni“ su preuzeli primat u takmičenju Beogradskog loptačkog saveza, a kao prvaci te lige predstavljali su je 1923. na Prvom državnom prvenstvu, održanom po kup-sistemu (u četvrtfinalu u Beogradu savladana Bačka iz Subotice s 2:1, a u polufinalu poraz protiv SAŠK u Sarajevu s 4:3).

Ispalo je mimo očekivanja podno ulice kralja Aleksandra Obrenovića.

Ferencvaroš, koji je pet puta uzastopce bio nacionalni šampion (1909-1913, pre toga i 1903, 1905. i 1907), a ne deset puta kako je predočila „Politika“, došao je kao drugoplasirani u domaćem prvenstvu. Lovor nije dohvatio već 11 godina. Nad njim se nadvila senka gradskog rivala MTK (Mađarski klub vežbača za telo), koji jeste bio desetostruki uzastopni prvak u to vreme (1914-1925, s izuzetkom sezona 1914/15. i 1915/16. koje nisu igrane zbog Prvog svetskog rata). Njihovo nadgornjavanje je bilo istovetno onome što su ga imali Jugoslavija i BSK.

Utakmicama na Trkalištu obnovljeni su sportski odnosi između dve zemlje, pobednika i poraženog u Velikoj vojni, a praktično dve nove države: Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Kraljevine Mađarske, uspostavljene s regentom Miklošem Hortijem na čelu posle burnih unutrašnjih previranja po raspadu Austrougarske monarhije.

Smena sudija zbog uganuća noge

Jugoslavija je izgubila s 2:1. Nije se obrukala. Gosti su igrali bez četiri najbolja pojedinca. Mađarski Jevrejin Jozef Ajzenhofer i Zoltan Blum, oba iz središnjice tima, upravo su 4. maja branili boje reprezentacije u prijateljskoj utakmici s Austrijom na stadionu koji je u Budimpešti uživao MTK (2:2). Graditelj igre Jozef Matković bio je u B timu protiv Belgije, a krilni napadač Ištvan Tot nije doputovao jer je iščašio ruku. Ostavljena je mogućnost da Ajzenhofer i Blum dođu za meč s BSK.

Pred 8.000 duša Ferencvaroš je poveo u 8. minutu, a „Jugosloveni“ su poravnali iz penala u 24. Mađarske novine su izvestile da je strelac s 11 metara bio (Radoslav) Stakić, koji je činio bekovski par s Milutinom Ivkovićem Milutincem, jednim od proslavljenih reprezentativaca s Prvog svetskog prvenstva u Urugvaju 1930, a u „Politici“ stoji da je Ignaca Amšela nadmudrio veznjak (Branko) Petrović posle prekršaja nad polutkom (Dušanom) Petkovićem zvanim Senegalac.

Pobedonosni pogodak je pao u 12. minutu drugog poluvremena. Oba gola gostiju su stavljena na dušu golmana Karolja Nemeša, Mađara koji je u našem fudbalu i pod imenom Dragutin. Branio je i za MTK. Prvi je stranac u istoriji bečkog Rapida iz kojeg je 1919. došao u Novosadski atletski klub (NAK) Novi Sad, a odatle 1924. u Jugoslaviju. Domaćin je bio značajno oslabljen, lišen pomoći Dragoslava Jovanovića zvanog Žena, najboljeg strelca u istoriji predratnih „crveno-belih“.

Do 19. minuta drugog dela utakmice odlično je sudio Stanoje Joksić. Pošto je u trku uganuo nogu, deljenje pravde je prepustio Jovanu Ružiću, jednom od pionira fudbalske igre kod nas posle prvog rata, koji se upravo 1924, u dresu Jugoslavije, oprostio od igranja s tek 26 godina. Bio je prvi naš prvotimac u francuskoj ligi (1916). Zbog vrlo snažnog šuta tamo su ga zvali Topovsko đule. Igrao je u prvom učestvovanju jugoslovenskog tima na olimpijskom fudbalskom turniru, kad je u Antverpenu 1920. Čehoslovačka bila bez milosti sa 7:0 u prvom kolu. Ispit za sudiju dao je 1921.

Kad je dan uoči utakmice objavljeno da će suditi Joksić, to je primljeno s podozrenjem. Sumnjalo se da će on, mlad i nedovoljno iskusan, uspeti da izađe na kraj s prevejanim profesionalcima, dokazanim reprezentativcima, koji će, kadgod im se ukaže zgoda, posegnuti za raznim trikovima. Ispostavilo se da je povereni mu delikatan posao obavljao na visini zadatka, a da su trikovi izvučeni na Đurđevdan iz rukava dva igrača „plavih“.

Ko je načeo Peštane? Het-trik ili nije?

Kroz dva dana Ajzenhofer jeste pritekao u pomoć mađarskom viceprvaku. Pokazao je da je odličan igrač i strelac (uočeno je i „da se očigledno čuva i stalno ljuti što sve ne ide kako on misli da treba“), ali je njegovo umeće bilo nedovoljno da se spreči senzacija. BSK je pobrao lovorike s 3:1. U analima kluba taj podvig je istaknuto slavljen. Osvrnemo li se u najskoriju prošlost, verovatno da je ravan Zvezdinom trijumfu protiv Liverpula na „Marakani“ s 2:0, što joj je bila i jedina pobeda u njenoj debitantskoj Ligi šampiona 2018.

Toni Sabo iz kasnijih dana

Nema dvojbe da je eksprvak Beogradskog podsaveza (1920, 1921, 1922) poveo s 1:0 u 18. minutu, ali izvori daju različitog strelca. U listu „Vreme“, na primer, piše: „U 18. minutu B. Živković pronosi loptu sve do protivničke gol linije, tu mu u susret nailazi Ancel no Živković uspe i njega preći vrativši loptu nazad Sabou, koji je šalje u prazan gol. Silan aplauz“. U „Politici“, međutim, stoji ovako: „U 18. minuti, Živković prelazi odbranu, Amzel izleti iz vrata ali propusti loptu. Živković je šalje visoko u gol, a Hungler daje glavom auto-gol, iako izgleda da je lopta još ranije bila u vratima“. „Politika“ ostavlja dve nedoumice: koji je Živković u pitanju, jer je pored levokrilnog napadača u timu bio i bek Mile Živković Pop, i koji je od braće Hungler u pitanju, pošto su, kao i protiv Jugoslavije, igrali srednji Janoš (bek) i najmlađi Imre (vezni red), označeni kao drugi (II) i treći (III); half Jozef je bio najstariji (I), ali nije igrao iako je došao.   

I mađarski izveštači su doneli da je strelac njihov zemljak. Antal Toni Sabo je bio renesansni lik jugoslovenskog fudbala između dva rata. U otadžbini je igrao za tvornički tim Vašaša (zajedno s čuvenim golmanom Ferencom Platkom, koji je od 1923. neprikosnoveno branio u Barseloni iza legendarnog Rikarda Zamore) i za Budimpeštanski atletski klub (BAK), a po završetku rata se kao vojni begunac skrasio u Jugoslaviji. Od 1921. je pristupio za BSK, a kasnije, kao 30-godišnji veteran (1924), prihvatio je da vodi podmladak „plavih“. Postoji podatak da su pod njegovom rukom stasavali i Blagoje Moša Marjanović i Aleksandar Tirnanić Tirke, budući asovi BSK i reprezentacije, koji su takođe utkani u nezaborav na Mundijalu 1930.

Oko sledeća dva pogotka za „bskovce“ nema spora. Dao ih je Sabo. Desno krilo Bora Vasiljević Ikiš je u 42. minutu kao tane ušao u bekovski prostor, a half Takač II (Jozef) nije imao drugog izbora nego da ga sruši. Sudija Brana Veljković, koji je bio član BSK, hladnokrvno je pokazao na penal. Izazvao je buru negodovanja gostujućih igrača koji su smatrali da je prekršaj načinjen izvan kaznene međe. Njihovim protestima tu nije bio kraj... 

Nikolica Pop đavo 92 godine pre Mesija

„Leteći Holanđanin“ Johan Krojf, jedan od najvećih igrača svih vremena, zadužio je fudbal i jednom smicalicom. U utakmici holandskog prvenstva, 5. decembra 1982, Ajaks je preslišao Helmond Sport s 5:0 na amsterdamskom De Meru (srušen 1998; „kopljanici“ od 1996. domaćini u novoj areni koja je ponela Krojfovo ime). Ubedljiva pobeda je i bila očekivana, ali je priređeno jedno iznenađenje ne samo za oko 10.000 neposrednih svedoka već i za ceo fudbalski svet. Domaćin, potpuni favorit, poveo je s 2:0 u 23. minutu, ali kako? Tako što Krojf, već 35-godišnjak, s bele tačke nije pucao u gol već je ćušnuo loptu u svoju levu stranu odakle se stvorio Jasper Olsen. Mladi Danac ju je povukao za korak napred, a onda ju je vratio starom liscu, kome je preostalo da u praznu mrežu stavi pečat na svoju podvalu pored zbunjenog, nemoćnog i izigranog golmana.

Prošlo je gotovo četvrt veka dok sećanje na penal „a la Krojf“ nije osveženo, ali su se dva Arsenalova Francuza propisno obrukali. „Tobdžije“ su 22. oktobra 2005. na Hajberiju dočekale Mančester siti u kolu Premijer lige Engleske. Londonski tim je pobedio s 1:0 golom s bele tačke u 61. minutu. Samo 11 minuta docnije sviran je još jedan jedanaesterac u njegovu korist. Rober Pires, ponovo oči u oči s engleskim golmanom Dejvidom Džejmsom, nije bio neumoljiv kao nešto ranije već se uživeo u ulogu Krojfa. Njegovu zamisao trebalo je da dokrajči Tjeri Anri, ali se i takvom strelcu desilo da bude sapet. Kao da im je zemljak prozreo naum, Sitijev bek Silven Distin se prikrao i odlučno odneo loptu od Arsenalovog napadačkog dvojca gde je jedan udario u klin, a drugi u ploču.

Pre šest godina, 14. februara 2016, Barselona je u utakmici španske lige isprašila Seltu na Nou kampu sa 6:1, iako su gosti iz Viga odolevali sat vremena (1:1). U 82. minutu urugvajski golgeter Luis Suarez je postigao het-trik za 4:1. Treći gol je dao na kratko dodavanje s penala. Argentinski as Lionel Mesi, s obzirom na to da je za razliku od Krojfa i Piresa levak, gurnuo je loptu udesno, a njegov saigrač nije oklevao. Bio je to i svojevrstan omaž Krojfu, koji je takođe i Barselonina legenda za sva vremena, i igračka i trenerska.

Kad se takvi potezi u stilu fudbalskih Harlem Globtrotersa dese na najznačajnijim pozornicama kao što su Hajberi i Nou kamp, zađe se u istoriju ne bi li se pronašao i manje poznat primer koji je, možda, samom Krojfu bio uzor. Nađena su dva.

Jedan se zbio na Ostrvu 41 godinu pre pometnje Piresa i Anrija, a isto s Mančester sitijem na terenu. U utakmici engleske Druge divizije (današnji Čempionšip), 21. novembra 1964, Plimut je savladao svoje goste s 3:2, a dva njegova igrača su sproveli u delo „ludu ideju“ svog trenera Malkolma Alisona. Džon Njumen je s 11 metara uposlio Majka Trebilkuka, koji je loptu jedva ubacio u gol pored istrčalog golmana jer jačina pasa nije bila najbolje odmerena. Pogodak je bio pobedonosni.

Još ranije, 5. juna 1957, s golmanom Islanda su se poigrali belgijski reprezentativci. „Crveni đavoli“ su na Hejselu deklasirali goste sa 8:3 u utakmici kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Švedskoj 1958. Sa 7:1 su poveli u 44. minutu. Rik Kopens je s bele tačke dodao loptu Andreu Pitersu, ovaj mu je odigrao povratnu, a nezaštićena mreža se zatresla.

Fudbalsku nesvakidašnjost koja je đavolski učinjena i u Briselu pre šest i po decenija Beograd je video još te 1924, kad je BSK posle dosuđene „korne s 11 metara“ udvostručio vođstvo protiv favorita. „Vreme“: „Simić izvodi ovu kaznu odbivši loptu svega jedan metar od sebe. Sabo pritrčava i efektno postiže i drugi gol za B. S. K. Igrači F. T. C-a protestvuju smatrajući da ovo nije gol, dok sudija sasvim pravilno priznaje gol jer Simić je potpuno pravilno izvršio udarac tj. udario je loptu u pravcu protivničkog gola, lopta je prešla više od svog obima i samim tim je u igri, da Sabo može da pritrči i daje gol potpuno pravilno“. „Politika“ je primetila da je golman Ferencvaroša bio ljut na razvoj događaja pred svojim očima pa nije ni hteo da pokuša da to brani. Gostujući igrači su vijali sudiju prekim pogledima.

Dakle, 58 godina pre Krojfovog mangupluka i 92 godine pre Mesijevog šeretluka na um je to palo Nikoli Simiću – Nikolici Popu (nadimak dobio jer je do osmog razreda učio bogosloviju), napadaču BSK, koji je kao i Ružić dospeo u francuski fudbal preko Krfa pošto je u izbeglištvu uz srpsku vojsku prešao Albaniju, a kad se vratio, sve svoje fudbalsko znanje je stavio na raspolaganje „plavima“. U Antverpenu 1920. nije igrao protiv Čehoslovačke, ali mu je selektor dr Veljko Ugrinić dao priliku u utešnoj utakmici, koja je Egiptu pripala s 4:2 (Ružić za 2:2).

Tek što je Ferencvaroš 1930 otišao iz Beograda, u otadžbinu su se vratili „Urugvajci“

Poslednje Tuškove bravure

Sabo je treći gol postigao u 7. minutu drugog poluvremena. Dva minuta posle Ajzenhofer je u solo akciji snažnim udarcem spasao čast Ferencvaroša.

Za jednog od junaka podviga BSK viđen je i golman Lajoš Šenfeld - Tuško. Mađar. Sa 168 centimetara bio je za glavu niži od ostalih, ali je dugačkim rukama činio čuda. Omiljenost je stekao bespoštednim požrtvovanjem, koje ga je krasilo i protiv zemljaka. Ne štedeći se u svom golmanskom ataru otišao je i u smrt samo 50 dana posle meča s Ferencvarošem. U prijateljskoj utakmici reprezentacija Beograda i Donje Austrije u našoj prestonici 25. juna čak i pri ubedljivom vođstvu od 9:1 pre je dao da mu iz mreže iznesu glavu nego loptu. Hrabro se bacivši u noge protivničkom centarforu, dobio je fatalan udarac u slabine. Iste večeri su učinjene dve operacije, ali je tu bitku izgubio. Beograd ga je ožalio kao najrođenijeg.

Milo za drago pola godine posle

Utisci Ferencvaroša, tehnički i taktički nesumnjivo boljeg tima od dva beogradska, o boravku u našoj prestonici bili su povoljni. Mađarski velikan se uverio da se i niz Dunav igra fudbal koji ima budućnost. Njegovi zvaničnici su jedino zamerili na sudiju Veljkovića za koga su tvrdili da u njihovoj zemlji ne bi mogao da sudi ni podmlatku.

Nedugo zatim i jugoslovenski i mađarski tim su uzeli učešće na Olimpijskim igrama u Parizu. Očekivanja su bila oprečna, a u našoj reprezentaciji su pogotovo splasnula kada joj je žreb nemilosrdno za protivnika u prvom kolu dodelio Urugvaj, jednu od najboljih reprezentacija tog doba. Na Kolombu, 25. maja, doživljen je i drugi olimpijski poraz sa 7:0. Sutradan, na Brežeiru, Mađarska je, predvođena Ajzenhoferom, koji je dao prvi gol, preslišala Poljsku s 5:0. Velike nade joj je u sledećem kolu, u osmini finala, s 3:0 pokopao Egipat, potpuni autsajder u duelu, kojeg je Švedska zatim u četvrtfinalu tukla s 5:0.   

Do kraja godine Ferencvaroš je još jednom došao da odmeri snage s „plavima“ i „crvenima“. Sad se protiv BSK igralo na terenu BSK, kojem se mađarski tim 20. decembra revanširao s 2:0. U 13. minutu prvog dela gol je dao Ištvan Tot, a u 13. minutu nastavka Laslo Štecović. Pohvale su u domaćem timu išle na račun 19-godišnjeg krila Nikole Marjanovića, koji je nosio nadimak Grba, dve godine starijeg od svog rođenog brata Moše, s kojim je zajedno zbog nezadovoljstva tretmanom među mladim nadama napustio SK Jugoslaviju.

Jugoslavija je već kao državni prvak za 1924. vratila milo za drago Ferencvarošu na svom igralištu s 3:1. U 2. minutu gol je dao Petković. Prednost je u 38. minutu udvostručio novajlija Aleksandar Đorđević. Na početku drugog poluvremena Jovanović je matirao Amšela kroz noge posle preduzimljive solo akcije. U 30. minutu drugog dela počasni pogodak je postigao Vilmoš Kohut.

„Zeleni orlovi“ na Topčideru, „beli orlovi“ u okeanu

Ferencvaroš je dolazio na prijateljske utakmice i u leto 1930, dok je poklonike fudbala u Beogradu još držala opijenost zbog podviga državne reprezentacije sastavljene od srpskih igrača na Prvom svetskom prvenstvu u Urugvaju. Poslednja utakmica je odigrana na „Sentenariju“ u Montevideu 27. jula u polufinalu protiv domaćina (1:6), potonjeg osvajača.

„Zeleni orlovi“ iz budimpeštanskog distrikta IX su protiv BSK prvi put igrali na njegovom novom stadionu, otvorenom na Topčiderskom brdu godinu ranije, na mestu gde je danas stadion Partizana. Pobedili su 23. avgusta s 3:0, a na megdan im je izašao drugi tim „plavih“. Okosnica je bila u okeanu...

„Bskovci“ Blagoje Marjanović, Milorad Arsenijević, Aleksandar Tirnanić, Dragoslav Mihajlović, Đorđe Vujadinović, Dragutin Najdanović, Dragomir Tošić i golman Milan Stojanović su se s ostalima vraćali brodom „Masilija“, koji je 17. avgusta isplovio iz Rio de Žaneira ka Starom kontinentu. Na dugom putovanju iz Montevidea za Jevropu (na beogradsku železničku stanicu se stiglo 1. septembra uz doček oduševljenog sveta) odigrana je u Buenos Airesu 3. avgusta prijateljska utakmica s Argentinom, drugim finalistom Mundijala. Domaćin je pobedio s 3:1.

Zatim su naši u Riju dvaput odmerili snage s Brazilijancima, kako su u to vreme zvali Brazilce. Reprezentacija Rija, „karioke“, sastavljena od igrača koje su Moša, Tirke i drugovi zapanjili u prvoj utakmici na Svetskom prvenstvu s 2:0 dok se igralo u grupi, odnela je 11. avgusta pobedu nad premorenim Jugoslovenima s 4:1. Posle dva dana Vasko da Gama, prvak države Rio, bio je i ubedljiviji - 6:1. Pošto je prvi meč počeo kasno zbog velike vrućine, završen je pod svetlošću reflektora. Drugi je u takvom ambijentu igran od početka. Naši su se prvi put sreli s tehničkim napretkom novog doba u fudbalu.

Te dve utakmice su odigrane pod imenom BSK, koji je dao ubedljivo najviše svojih za Mundijal posle odustajanja hrvatskih igrača zbog dugotrajućeg fudbalskog sukoba na relaciji Beograd-Zagreb. Uz to, pre odlaska u Francusku Ivan Bek se dokazao u BSK, a Ljubiša Stefanović u podmlatku kluba. Selektor Boško Simonović je isto bio „bskovac“.       

Tako su za BSK igrali i Teofilo Spasojević i Momčilo Đokić, dva predstavnika Jugoslavije na Mundijalu. Njihovi saigrači su s Ferencvarošom odmerili snage 24. avgusta. Izgubili su s 5:2. To nije bio i prvi put da je mađarski tim igrao na novom stadionu „crvenih“, koji je na Topčideru otvoren u aprilu 1927, a posle rata i posle gašenja Jugoslavije (i BSK) dodeljen je novoosnovanoj Crvenoj zvezdi. Te godine, 21. avgusta, Ferencvaroš je savladao Jugoslaviju s 2:1, a na igralište „crvenih“ se vratio i pri njenom kraju. Prvo je 10. decembra pobedio pravog domaćina s 3:1, a sutradan, po vejavici i jakom vetru, i BSK s 4:2.

Sledeće godine, dok je nicao njihov stadion, „plavi“ su na igralištu najljućeg rivala dočekali Ferencvaroš u prvom kolu Srednjoevropskog (Mitropa) kupa. Pregaženi su 19. avgusta sa 7:0, a u revanšu kroz sedam dana u Budimpešti i sa 6:1.

SVE UTAKMICE FERENCVAROŠA S JUGOSLAVENSKIM TIMOVIMA DO DRUGOG SVETSKOG RATA  

1924.

Beograd

4. maj: SK Jugoslavija – Ferencvaroš 1:2

5. maj: BSK – Ferencvaroš 3:1

Zagreb

30. avgust: Građanski – Ferencvaroš 1:2

31. avgust: Građanski – Ferencvaroš 2:3

Beograd

20. decembar: BSK – Ferencvaroš 0:2

21. decembar: SK Jugoslavija – Ferencvaroš 3:1

1927.

Beograd

21. avgust: SK Jugoslavija – Ferencvaroš 3:5

10. decembar: SK Jugoslavija – Ferencvaroš 1:3

11. decembar: BSK – Ferencvaroš 2:4

1928.

Budimpešta

11. mart: Ferencvaroš/Hungarija – BSK 5:0

Srednjoevropski kup (prvo kolo = četvrtfinale)

Beograd

19. avgust: BSK – Ferencvaroš 0:7

Budimpešta

26. avgust: Ferencvaroš – BSK 6:1

1930.

Zagreb

8. jun: Građanski – Ferencvaroš 2:4

9. jun: HAŠK – Ferencvaroš 2:4

Beograd

23. avgust: BSK – Ferencvaroš 0:3

24. avgust: SK Jugoslavija – Ferencvaroš 2:5

Osijek

1.decembar: Slavija – Ferencvaroš 1:6

1931.

Beograd

7. januar: Soko – Ferencvaroš 1:7

8. januar: SK Jugoslavija – Ferencvaroš 2:2

11. januar: BSK – Ferencvaroš 2:2

Novi Sad

2. maj: Radnički 1923 – Ferencvaroš 2:5

3. maj: SK Jugoslavija – Ferencvaroš s još dva tima 2:1

Zagreb

29. avgust: Građanski – Ferencvaroš 2:1

30. avgust: Konkordija – Ferencvaroš 2:2

Beograd

17. decembar: SK Jugoslavija – Ferencvaroš 3:1

1932.

Budimpešta

28. mart: Ferencvaroš – SK Jugoslavija 7:0

Zagreb

18. jun: HAŠK – Ferencvaroš 0:1

19. jun: Građanski – Ferencvaroš 0:5

Beograd

20. septembar: SK Jugoslavija – Ferencvaroš 2:2

1933.

Beograd

4. jun: Bačka – Ferencvaroš 1:3

5. jun: SK Jugoslavija – Ferencvaroš 2:4

1936.

Zagreb

4. jul: Reprezentacija Zagreba – Ferencvaroš 2:4

5. jul: Građanski – Ferencvaroš 1:1

1937.

Beograd

3. maj: SK Jugoslavija – Ferencvaroš 4:3

Zagreb

19. decembar: HAŠK – Ferencvaroš 4:6

1938.

Zagreb

19. decembar: HAŠK – Ferencvaroš 5:1

Borovo

21. decembar: Bata – Ferencvaroš 0:7

1939.

Skoplje

8. januar: Građanski – Ferencvaroš 1:5

Novi Sad

25. decembar: Vojvodina – Ferencvaroš 2:8

26. decembar: SK Jugoslavija – Ferencvaroš 0:8

1940.

Vrbas

13. januar: Dulcis – Ferencvaroš 0:4

Sombor

14. januar: ZSAK – Ferencvaroš 0:13

Zrenjanin

16. januar: Borac Banjaluka – Ferencvaroš 2:8

Zagreb

19. mart: Građanski – Ferencvaroš 5:1

Srednjoevropski kup

Prvo kolo

Sarajevo

19. jun: Slavija – Ferencvaroš 3:0

Budimpešta

23. jun: Ferencvaroš – Slavija 11:1

Drugo kolo = polufinale

Beograd

30. jun: BSK – Ferencvaroš 1:0

Budimpešta

7. jul: Ferencvaroš – BSK 2:0

Subotica

18. avgust: Bačka – Ferencvaroš 1:2

Budimpešta

15. decembar: Ferencvaroš – Građanski 6:0

Zagreb

22. decembar: Građanski – Ferencvaroš 3:1

1941.

Budimpešta

21. decembar: Ferencvaroš – Građanski 3:1

Zagreb

28. decembar: Građanski – Ferencvaroš 4:2

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.