Subota, 03.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zašto je kineska ekonomija u nevolji

(Фото EPA-EFE/ALEX PLAVEVSKI)

Kineska ekonomija plaća ceh strategiji nulte pandemije kovida, a ukoliko se trend usporavanja druge po veličini svetske ekonomije nastavi, šanse za globalnu recesiju se povećavaju, ocenjuju ekonomisti.

Svetska banka prognozira godišnji rast za Kinu od 2,8 odsto, pa cilj Pekinga da dostigne rast od 5,5 odsto sada deluje nedostižno.

Zemlja se možda ne bori sa galopirajućom inflacijom poput Amerike i Velike Britanije, ali se suočava sa smanjenom tražnjom. Trgovinske tenzije između Kine i velikih ekonomija, pre svega SAD-a, takođe ometaju rast. Osim toga, juan je na putu da zabeleži najgoru godinu u poslednjih nekoliko decenija, jer njegova vrednost u odnosu na američki dolar naglo pada. Slaba valuta plaši investitore, podstičući neizvesnost na finansijskim tržištima što na kraju otežava centralnoj banci da upumpa novac u privredu.

Strategija eliminacije kovida izaziva haos

Epidemija kovida u nekoliko velikih gradova šteti ekonomskoj aktivnosti u svim industrijama. Ljudi ne troše puno novca na stvari kao što su hrana i piće, maloprodaja ili turizam, čime su glavne uslužne delatnosti pod pritiskom.

Šansu za oporavak ekonomisti vide u većim državnim ulaganjima u infrastrukturu.

(Foto EPA-EFE/MARK R. CRISTINO)

Stručnjaci se slažu da bi Peking mogao da učini više da stimuliše ekonomiju, ali malo je razloga da to čini dok se strategija nultog kovida, koja podrazumeva stroge mere i zatvaranja, ne završi.

„Nema puno smisla upumpavati novac u našu ekonomiju ako preduzeća ne mogu da se šire ili ljudi ne mogu da troše novac”, rekao je Luis Kuijs, glavni ekonomista za Aziju u S&P Global Rejtings, prenosi Bi-Bi-Si.

Peking nije uradio mnogo

Peking se uključio kada je u avgustu najavio plan od 203 milijarde dolara za jačanje malih preduzeća, infrastrukture i nekretnina. Međutim, to nije dovoljno da bi se pokrenula potrošnja i ispunili ciljevi rasta. Potrebno je da vlada poveća ulaganja u infrastrukturu, olakša uslove zaduživanja za kupovinu nekretnina, i da uvede poreske olakšice za domaćinstva.

Tržište nekretnina je u krizi

Smanjena aktivnost na tržištu nekretnina i negativno raspoloženje u stambenom sektoru nesumnjivo su usporili rast. Potražnja za novim domovima je smanjena, a samim tim i potreba za uvozom robe koja se koristi u građevinarstvu. To se nepovoljno odražava na ekonomiju, jer tržište nekretnina i druge povezane industrije čine do trećine kineskog bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Klimatske promene pogoršavaju stvari

Kineska industrija počinje da trpi posledice vremenskih neprilika.

(Foto EPA-EFE/MARK R. CRISTINO)

Jak toplotni talas, praćen sušom, pogodio je u avgustu jugozapadnu provinciju Sečuan i grad Čongking u centralnom pojasu što je dovelo do veće potražnje za klima uređajima. Električna mreža, koja se gotovo potpuno oslanja na hidroelektrane, bila je pod velikim opterećenjem. Zbog toga su pojedine fabrike  bile prinuđene da skrate radno vreme ili čak da se potpuno zatvore. Peking je na kraju pritekao u pomoć sa desetinama milijardi dolara za podršku energetskim kompanijama i poljoprivrednicima.

Tehnološki giganti gube investitore

Neto prihod jednog od najvećih svetskih onlajn trgovaca Alibabe pao je za polovinu, a ova kompanija nije jedina koja je pretrpela pad. Desetine hiljada mladih radnika ostalo je bez posla što je dodatno pogoršalo krizu zapošljavanja u kojoj je jedna od pet osoba starosti od 16 do 24 godine nezaposlena.

Ocenjuje se, takođe, da investitori primećuju promenu u stavu zvaničnog Pekinga. Neke od najuspešnijih kineskih privatnih kompanija našle su se pod sve većom kontrolom kako je vlast predsednika Si Đinpinga jačala, ocenjuje Bi-Bi-Si. Kako se čini da državne kompanije dobijaju naklonost Pekinga, strani investitori se povlače.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.