Ponedeljak, 28.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Šta će u praksi značiti odluka Evropskog parlamenta da isti punjač mora da imaju svi telefoni i tableti

(Фото EPA-EFE/O.Hoslet)

Evropski parlament je gotovo jednoglasno usvojio nova pravila koja se odnose na uvođenje standardnog punjača za male elektronske uređaje poput pametnih telefona i tableta.

Novi zakon će stupiti na snagu na jesen 2024. godine, tako da će USB port tip-C biti standardni za punjenje pametnih telefona, tableta, e-čitača, tastatura, kompjuterskog miša, GPS uređaja, digitalnih kamera, slušalica, hedset uređaja, konzola i prenosnih zvučnika. Od 2026. godine USB-C će postati norma i u slučaju punjača za laptopove.

Zakon je usvojen velikom većinom, sa 602 glasa „za“, 13 „protiv“ i 8 uzdržanih.

„Ovo jednostavno rešenje će svake godine uštedeti hiljade tona elektronskog otpada, olakšati nastavak upotrebe stare elektronike, unaprediti iskustvo potrošača i smanjiti nepotrebne troškove“, rekao je evroparlamentarac sa Malte, Aleks Agijus Saliba. On se nada da će Evropska unija biti primer i ostatku sveta.

Jedinstveni punjač nije od koristi samo za životnu sredinu, već i za novčanike potrošača, tvrdi izvršna potpredsednica Evropske komisije, Margareta Vestager.

„Na ovaj način ćemo uštedeti najmanje 250 miliona evra godišnje“, istakla je Vesteger.

Novi modeli „Ajpeda“ i Makbuka koriste USB-C portove za punjenje, kao i vrhunski modeli telefona popularnih Android proizvođača kao što su „Samsung“ i „Huavej“.

Promene bi se odnosile na priključak za punjenje na telu uređaja, dok bi kraj kabla koji se povezuje sa utikačem mogao biti USB-C ili USB-A.

Otprilike polovina punjača prodatih sa mobilnim telefonima u Evropskoj uniji 2018. godine imalo je USB mikro-B konektor, dok je 29 odsto imalo USB-C konektor, a 21% Lightning konektor, pokazala je studija Komisije o proceni uticaja iz 2019. godine, prenosi RTS.

Na punjače odlazi između 11.000 i 13.000 tona elektronskog otpada svake godine, pokazuju podaci Evropske komisije, a nova pravila će tu količinu drastično smanjiti. Međutim, taj pad je i dalje kap u okeanu elektronskog otpada jer je samo u EU prikupljeno ukupno 4,5 miliona tona 2019. godine.

U Evropskoj uniji je u prošloj godini prodato oko 420 miliona mobilnih telefona i drugih prenosivih elektronskih uređaja.

Prosečna osoba poseduje oko tri punjača za mobilne telefone, od kojih dva redovno koristi. U 2009. bilo je više od 30 različitih punjača, dok sada većina modela ima tri – USB-C, Lightning i USB mikro-B.

Proizvođači pametnih telefona su se godinama opirali predlogu standardizacije tehnologije punjenja. Pre deset godina je industrija postigla dogovor sa Komisijom i obavezala se da će smanjivati broj različitih tehnologija punjenja. To je dovelo do određenog napretka, ali i dalje je bilo nedovoljno u očima Parlamenta koji je 2020. godine udvostručio svoje zahteve Komisiji da predloži zakon za regulisanje ovog pitanja.

„Ovo nije kraj priče. Moramo da nastavimo sa praćenjem promena u tehologiji punjenja elektronskih uređaja. Videće se da li će biti potrebe za poboljšanjem iskustva potrošača, smanjenjem troškova i poboljšanjem ekoloških performansi, a to će nam omogućiti da razmotrimo proširenje obima smernica“, rekla je Vestagerova.

Kada zakon stupi na snagu, Komisija će imati dve godine na raspolaganju da donese nova pravila za regulisanje i standardizaciju tehnologija bežičnog punjenja.

Tri institucije Evropske unije su se dogovorile o detaljima direktive o zajedničkim punjačima još u junu.

Vlade članica Evropske unije sada treba da daju svoje konačno odobrenje, a to se očekuje tokom sastanka Veća za životnu sredinu koji je zakazan za 24. oktobar. Posle toga će zakon stupiti na snagu, a zemlje EU imaju rok od šest meseci da ga prenesu u svoje nacionalno zakonodavstvo.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.