Utorak, 29.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Cene hrane u svetu u padu šesti mesec zaredom

Фото Пиксабеј

RIM – Indeks globalnih cena prehrambenih proizvoda pao je u septembru 2022. šesti mesec zaredom usled oštrog pada kotacija biljnih ulja, koji je više nego kompenzovao rast cena žitarica, navodi se u izveštaju koji je danas objavila Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

FAO-v indeks cena hrane, koji prati mesečne promene međunarodnih cena korpe prehrambenih proizvoda kojima se obično trguje, iznosio je u septembru u proseku 136,3 poena, i niži je za 1,1 odsto nego u avgustu, ali je za 5,5 procenata viši u odnosu na godinu dana ranije.

Do pada indeksa su dovele cene biljnih ulja, koje su potonule za 6,6 posto u septembru na najniži nivo od februara 2021. Na globalnim tržištima su pojefitinili palmino, sojino, suncokretovo i repičino ulje. Situacija s velikim zalihama palminog ulja koja se nastavlja podudara sa sezonskim rastom proizvodnje u jugoistočnoj Aziji, gurnula je cene ove robe naniže. Veća izvozna dostupnost sojinog ulja u Argentini, povećana ponuda suncokretovog ulja iz crnomorskog regiona i pojeftinjenje sirove nafte takođe su doprineli padu ovog podindeksa.

Nasuprot tome, kotacije žitarica su porasle za 1,5 odsto u odnosu na avgust.

Međunarodne cene pšenice su ojačale za 2,2 odsto zbog suše u Argentini i SAD, dok su svetske cene kukuruza uglavnom ostale stabilne, pošto je jak dolar delovao kao protivteža pritisku od pogoršanih izgleda ponude vezanih za nižu proizvodnju u Americi i Evropskoj uniji. Cena pirinča porasla za 2,2 procenta, uglavnom kao odgovor na promene izvozne politike u Indiji.

Cene mlečnih proizvoda su skliznule za 0,6 procenata na mesečnom nivou, što je u velikoj meri odraz slabljenja evra prema dolaru, zajedno sa neizvesnostima na tržištu i tmurnim izgledima globalnog ekonomskog rasta.

Globalne kotacije mesa su opale za 0,5 odsto. Svetske cene goveđeg mesa pale su pod uticajem visoke izvozne dostupnosti iz Brazila i povećanog klanja goveda u nekim zemljama proizvođačima, dok su cene živinskog mesa pale zbog smanjene potražnje za uvozom. Nasuprot tome, cene svinjskog mesa su porasle zbog manje ponude svinja za klanje u Evropskoj uniji.

Šećer je na globalnim tržištima pojeftinio za 0,7 posto u septembru, uglavnom zbog dobrih prognoza proizvodnje u Brazilu, nižih cena etanola i valutnih kretanja.

FAO je danas takođe objavio najnoviji pregled ponude i potražnje žitarica, u kojem je dodatno snizio prognozu globalne proizvodnje žitarica za 2022. godinu na 2 768 miliona tona, što je zaa 1,7 odsto ispod rezultata iz 2021.

Svetska proizvodnja krupnih žitarica predviđđa se na 1 468 miliona tona, što je pad od 2,8 odsto u odnosu na prošlu godinu, uglavnom zbog nepovoljnih uslova useva u Sjedinjenim Državama. Procenjuje se da će svetska proizvodnja pirinča iznositi 512,8 miliona tona, što je 2,4 procenta manje u odnosu na istorijski maksimum postignut 2021, ali je ipak i dalje natprosečan rod.

 

FAO je podigao prognozu globalne proizvodnje pšenice na 787,2 miliona tona, što je 1,0 odsto više u odnosu na 2021. godinu, zbog prinosa koji su bolji od očekivanih u Evropskoj uniji i Ruskoj Federaciji.

Takođe pedviđa da će svetska pogtrošnja žitarica tokom 2022/23. godine opasti za 0,5 odsto u odnosu na prethodnu sezonu, na 2 784 miliona tona, pri čemu je taj pad uglavnom odraz manje upotrebe stočne hrane, prenosi Tanjug.

U novom izveštaju, FAO procenjuje da će svetske zalihe žitarica na kraju sezone 2023. biti za 1,6 odsto ispod nivoa na početku sezone, i da će iznositi 848 miliona tona.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Vidi se po prodavnicama u svetu. :)

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.