Očekujem vanredne izbore 2024. godine

Položaj Srbije u trenutnim međunarodnim okolnostima definitivno nije nimalo lak. Nalazimo se između suprotstavljenih, rekao bih i legitimnih, interesa brojnih sila, Kine, Rusije, SAD, EU. Poziciju Srbije dodatno komplikuje to što sama nikada nije iskreno definisala sopstvene prioritete. Za Pokret slobodnih građana (PSG) prioritet Srbije treba da bude članstvo u Evropskoj uniji, koja je najbolji model za izgradnju moderne države u 21. veku, kaže Pavle Grbović, lider PSG-a i zamenik predsednika Poslaničke grupe „Ujedinjeni – SSP, PSG, PZP, Sloga” u Narodnoj skupštini, inače ovogodišnja „Zvezda u usponu” Asocijacije liberala i demokrata Evrope (ALDE). Slaže se da je svaka vlada u poslednjih 20 godina govorila da je EU prioritet Srbije, ali dodaje da se i delom mora dokazati iskrenost takvog stava. To znači i spremnost na povlačenje nekih nepopularnih poteza i trpljenje posledica takvih odluka.

– Kada je reč, recimo, o saradnji s Kinom, Rusijom i ostalim zemljama, naravno da je svaka vrsta i političke i ekonomske saradnje dobrodošla, ali samo onda i samo u onoj meri u kojoj se ne ugrožava taj prevashodni interes koji ste definisali. Ukoliko je interes Srbije zaista da postane članica EU, ne zbog unije, nego zbog nas, zato što bi to nama donelo bolji život i pravedniju državu, onda moramo da povlačimo korake koji nas vode ka tom cilju, a ne od tog cilja. Čini mi se da trenutno vlast u Srbiji pokušava da sedi na nekoliko stolica i da nam se svaka od tih stolica izmiče. I plašim se da ne dođemo u situaciju kada ćemo svima postati jednako nepouzdan partner – ističe Grbović u razgovoru za „Politiku” i dodaje da polako dolazimo do trenutka kada će Srbija zaista morati da donese jednu takvu odluku.

O uvođenju sankcija Rusiji?

Potpuno je jasno da ova vlast izbegava donošenje te odluke jer nema nijednog drugog logičnog objašnjenja zašto od aprila do danas mi nemamo formiranu vladu. Ja sam svestan da taj korak nije popularan za najveći deo biračkog tela u Srbiji, koji ima određenu vrstu emotivnog odnosa prema Ruskoj Federaciji. Siguran sam takođe da taj korak sada ne bi doneo neke ad hok pozitivne efekte po Srbiju, naprotiv, Srbija bi trpela štetu, kao što bi sigurno trpela štetu i od neuvođenja sankcija. Ali to je jedini korak koji nam pruža određenu perspektivu u budućnosti da Srbija može da ostane na ispravnom putu i da možemo da imamo budućnost koja je iole predvidiva i iole pozitivna.

Ali to je pitanje cene...

Da, bilo bi jako teško ukoliko bismo ostali bez ruskog gasa ili ukoliko bismo ostali bez ovakve cene ruskog gasa. Ali bi takođe bilo drastično teže ukoliko bi se, recimo, nemačke firme povukle iz Srbije kao što se povlače iz Rusije. I zaista mislim da bi, s druge strane, ukoliko imaju iskreni prijateljski i bratski odnos prema Srbiji, o kome se toliko priča kada je reč o RF, trebalo da imaju razumevanja za takve stvari.

A šta ako ostanemo bez podrške u Savetu bezbednosti?

Mi na tu podršku ne možemo do kraja da računamo sve i da ne uvedemo sankcije, imajući u vidu da Rusija u ovom trenutku ima neposredan interes da se poziva na kosovski presedan. S druge strane, Kina ima interes da čuva teritorijalni integritet Srbije zato što je i njen teritorijalni integritet ugrožen ili, recimo, Španija. Prosto ne verujem da bi jedna takva odluka, kada je reč o uvođenju sankcija, izazvala tako dramatične posledice na međunarodnoj sceni da bi Srbija automatski ostala bez ikakve zaštite.

Kako vidite ulogu parlamenta u ovom sazivu?

Iz perspektive vlasti, parlament je samo nužno zlo koje služi da se konvalidiraju odluke koje se donose na drugom mestu, a tu ne mislim čak ni na vladu, reč je naravno o predsedniku republike i o njegovom kabinetu. Dakle, ne očekujem dramatično drugačiji odnos prema parlamentu u odnosu na ono što smo imali prethodnih godina. Kada je reč o opoziciji, mislim da bi parlament trebalo da bude naša šansa da se približimo ljudima, da pokažemo da možemo da se ponašamo drugačije od predstavnika vlasti, da postoji određena alternativa u Srbiji, da pokušamo da jačamo svoje pozicije pred neke naredne izbore kojih će sasvim sigurno biti.

Mislite da ovaj saziv neće imati pun mandat?

Prilično sam siguran da neće. Ne mislim da će izbori biti na proleće sledeće godine, osim u Beogradu. Ali, očekujem ih 2024. godine, zajedno s lokalnim izborima.

Spremate li se za beogradske izbore?

Da. Mislim da se Beograd suočava s ozbiljnim opstrukcijama u radu, te opstrukcije nisu samo zbog veoma tanke većine koju ova vlast ima, pa zato imamo situaciju da sednice gradske skupštine traju do dva sata ujutro, jer tog dana može da se obezbedi kvorum, nego i zbog opstrukcije koja postoji unutar samog SNS-a. I čini mi se da su akteri tog dogovora o novim izborima u Beogradu, pre svega mislim na Dragana Đilasa, ali i na Aleksandra Vučića, previše puta u javnosti pričali o datumima novih izbora da bismo sad došli u situaciju da se oni ne dese.

Postoje spekulacije da ti izbori zavise i od eventualnog dogovora Đilasa i Vučića o saradnji u budućoj vladi...

Tu spekulaciju sam čuo puno puta. Prethodno sam te spekulacije slušao i za PSG, onda za neke druge stranke, pa je bila priča da će Zeleni da uđu u vlast, sada je reč o SSP-u...

Sigurni ste da to vaši koalicioni partneri neće uraditi?

Mogu da budem sto odsto siguran samo za ono što govorim u svoje ime i u ime PSG-a. Za SSP verujem da će ostati čvrsto na opozicionom stanovištu i da neće postati deo ni „srpskog bloka” ni vlasti sa SNS-om. Uostalom, izbori su za šest meseci, pa ćemo videti ko će biti gde u to vreme.

Vi ćete sigurno biti opozicija?

Da. Ne vidim ni iz jednog poteza iskrenu nameru SNS-a da zaista napravi određenu vrstu političkog zaokreta ili političke promene. Čini mi se da oni u poslednje vreme pokušavaju da odrade jedno rebrendovanje SNS-a, pošto je brend te stranke postao veoma opterećen brojnim aferama, čvrstom vezom s organizovanim kriminalom, i to ne po rečima opozicije, nego po rečima njihovih najviših predstavnika koji se međusobno za to optužuju. Na poslednjim izborima se videlo da je njihov rejting dramatično niži nego rejting Aleksandra Vučića.

A ukoliko bi se desio taj zaokret o kojem pričate, da li bi postojala neka mogućnost saradnje s Vučićem i SNS-om?

Ukoliko SNS i Vučić povuku bilo koji potez koji Srbiju približava EU i standardima razvijenih zemalja, mi ćemo podržati taj potez – bilo to uvođenje sankcija Rusiji ili neka druga odluka. S te strane nemamo problem, to smo jasno rekli, jer su to odluke koje ostavljaju dugoročne posledice na Srbiju. Niko te sutra neće pitati zašto si to uradio. Ali to ne znači da ćemo podržati SNS, niti Vučića lično, niti da ćemo s njima učestvovati u vlasti.

Biljana BakovićAntrfile

Evropski parlamentarci ne treba da nameću i naređuju Srbiji, ali treba da budu dosledniji u odbrani stavova

Nedavno ste u parlamentu razgovarali s predstavnicima EP, Bilčikom i Nemecom, o mogućnostima „za nastavak uspešnog procesa međustranačkog dijaloga”. Ima li tih mogućnosti?

Moram da priznam da nisam naročito optimističan po pitanju smisla, a posebno ishoda tog dijaloga, jer prethodne runde nisu dale očekivane rezultate. Ne očekujem od predstavnika Evropskog parlamenta da budu čudotvorci, ni da preuzmu nadležnosti koje pripadaju institucijama Republike Srbije, oni ne mogu da dođu i da nešto nametnu, da nešto narede – i ne treba to da rade. Ali od njih očekujem da budu dosledniji u odbrani stavova koje su formulisali i Evropska komisija u svom izveštaju i EP u rezolucijama o Srbiji (o slobodi izbora, slobodi medija, pritisku na birače, zloupotrebi javnih resursa, pritisaka na ljude zaposlene u javnim preduzećima). Nekada se plašim da mi u Srbiji danas snažnije i emotivnije branimo određene evropske vrednosti nego što rade ljudi koji dolaze u ime EU i koji su za to plaćeni. To nije dobro ni za Srbiju, ni za EU, nije dobro ni za odnos Srbije i EU i nije dobro za rejting EU u Srbiji, koji je iz dana u dan sve slabiji. Niko se ovde neće toliko naljutiti na njih, nego će da pita mene i ostale proevropski nastrojene političare da li je to ta EU gde mi želimo da idemo, da li su to te evropske vrednosti za koje se zalažemo.