Nedelja, 29.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Naoružana demokratija koja se širi

Novije istorijsko iskustvo potvrđuje značajnu misao po kojoj demokratija, kao i drugi oblici države, ustupa pred silom onda kada geopolitički ili nacionalni donosioci odluka tako odluče. Ona nema moć da spreči ratni sukob
(Новица Коцић)

Otkuda pitanje o demokratiji usred ratnog okršaja? Ratni sukob je uvek problem za teorijsku misao i praktičnu politiku. Mislioci demokratije verovali su da ratuju antidemokratske države i da će na kolosek „svetskog mira” odvesti demokratske državne institucije. Da oružje zaćuti, a razgovor pobedi, tako su pisali. Međutim, pažljivo razmatranje najnovijeg evropskog iskustva demantuje osnovnu tvrdnju ovih mislilaca da države sa ovim sistemom institucija međusobno ne ratuju. Činjenica je da su: 1) u bivšoj SFRJ ratovi izbili posle obavljenih demokratskih izbora 1990. godine; 2) NATO demokratske države bombarduju demokratsku SR Jugoslaviju (Srbiju) 1999. godine; 3) Rusija i Ukrajina sa demokratskim vladama ulaze u ratni sukob 2022. godine. Obračun NATO država sa Srbima nije bio ništa u odnosu na njegov dolazak na granicu Rusije i pomaganje Ukrajine u ratu sa Rusijom. Zapravo, sa EU i evropskim državama (minus Srbija) objavljen je totalni rat Rusiji, u kojem nema oružanog ali ima svih drugih ratova. Evropa je progovorila jednim političkim glasom, jednom neviđenom kolektivnom višeslojnom kaznom Rusa i Rusije. Ovi ratni sukobi navode na zaključak da je vojna sila značajan, možda i najznačajniji deo državnog poretka. Nema države bez vojne sile, a EU (i ne-EU države) je udružila tu silu sa SAD sa savezom zvani NATO na čelu. Dobili smo u Evropi naoružanu demokratiju koja se širi. Dakle, stara vera da samo antidemokratski sistemi ratuju više ne može da se održi.

Poverenje u savremenu demokratiju bledi i u pogledu njenih osnovnih vrednosti – tolerancije i dijaloga. Problem etničkih predrasuda, mržnja i fobija u novoj realnosti demokratije, prevazilazi granice zabrinutosti. Ubrzano se širi etnički rasizam jedne demokratske vlade i države (i velikog dela javnosti) prema drugoj demokratskoj državi i njenoj naciji. Nije isto ako takvu etničku netrpeljivost šire manje grupe rasista i ako takvi stavovi dolaze iz redova političke reprezentacije ili vlade. I zapadni čovek zna da mrzi; nije ona nestala sa ustanovljenjem demokratije.

Nikad neće biti zaboravljene rasističke izjave zapadnih političara o Srbima 1999. godine: „Srbi su narod bez zakona i vere, narod razbojnika i terorista” (Žak Širak), „Rat protiv Srba je rat dobra protiv zla, rat civilizacije protiv varvarstva” (Toni Bler). (Danas američki predsednik Bajden o ruskom predsedniku govori da je „kasapin”). Bilo je to vreme „demokratskog jednoumlja” Zapada prema Srbima. Danas se to dešava ruskom čoveku, ruskoj kulturi, ruskoj veri. Rus je zamenio Srbina. Mučno je čitati sve ono što se na rasnoj, etničkoj osnovi izgovara na javnoj sceni Zapada. A pitanje je zapravo kako će se u postratovskom vremenu odvijati odnosi između Rusa i zapadnjaka? Da li će moći da se mržnje izbrišu ili zaborave?

Demokratija neočekivano plaća cenu sopstvenih vrednosti i načela. Ona polazi od ljudskih prava. Ta prava se šire na građane i nacionalne zajednice. Prava o kojima je reč završavaju u državi. Ali države nisu jednonacionalne. U nekim državama se ostvaruju kolektivna prava nacija mirnim načinom, u drugima oružanim. U Evropi se upravo u skladu sa načelom demokratskih i ljudskih prava dogodila podela Čehoslovačke i SSSR. Oružanim sredstvima jugoslovenske republike su priznate kao države, pri čemu je Zapad priznao i manjinsku albansku zajednicu na Kosovu i Metohiju. U Ukrajini se nešto slično događa. Ruski narod u Ukrajini koristi svoja demokratska prava da se opredeli za državu u kojoj želi da živi. Ukrajinci im ratnim sredstvima to sprečavaju, a Rusija takođe oružanim sredstvima brani to pravo. Suverene državne granice i pravo nacije (ne i manjinske nacionalne zajednice) na samoopredeljenje ne idu zajedno.

Dakle, u osnovi čehoslovačkog, jugoslovenskog i rusko-ukrajinskog slučaja radi se o legitimisanju čina državnog osamostaljivanja nacija demokratskim vrednostima i pravima koja su ostvarena mirnim i ratnim sredstvima. Ko danas pominje američku Deklaraciju nezavisnosti (1776) koja je temelj američkog odvajanja od  Velike Britanije zbog političkog nasilja? U njoj piše da su život, sloboda i težnja za srećom neotuđiva prava i da vlada obezbeđuje ova prva uz saglasnost onih kojima se vlada. Saglasnost građana ali i nacionalnih celina. U vreme globalizovane demokratije ova prava se šire na višenacionalne države i one se dezintegrišu po osnovu nacionalnih prava, kako vidimo, mirnim ili ratnim sredstvima.

Zašto Zapad priznaje to demokratsko pravo jednom, a drugom ne? Novije istorijsko iskustvo potvrđuje značajnu misao po kojoj demokratija, kao i drugi oblici države, ustupa pred silom onda kada geopolitički ili nacionalni donosioci odluka tako odluče. Ona nema moć da spreči ratni sukob. Savremeni problemi demokratije su đavolski teški. Demokratija je u ozbiljnoj nevolji u višenacionalnim državama zato što su poredak i separatne nacionalne težnje u stalnoj uzburkanosti.

Naučni savetnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.