Kampanja ULUS-a za dostojanstven rad u kulturi

Udruženje likovnih umetnika Srbije počelo je kampanju sa krovnim nazivom „Za dostojanstven rad u kulturi”, koji pokreće zajedno sa koleginicama i kolegama iz NKSS-a i uz podršku drugih reprezentativnih organizacija. Ideja je da se tokom trajanja kampanje naglasi nekoliko ključnih problema koji se tiču poboljšanja uslova rada u sektoru kulture.

Kako je saopšteno iz ULUS-a, kampanja „Za dostojanstven rad u kulturi” predstavlja zajedničku borbu kulturnih radnica i radnika, umetnica i umetnika za sistemsko unapređenje uslova rada u sektoru kulture, za obezbeđivanje dostojanstvenih zarada, mogućnosti za stručan i autonomni rad, ali i za kontinuirano povećanje budžeta za kulturu koje mora biti razvojno usmereno ka potrebama samih kulturnih proizvođača ali i društva u celini.

Kampanja je inicirana sa zahtevom za hitno objavljivanje rezultata konkursa za 2022, koji nisu objavljeni, kao i hitno sprovođenje javnih konkursa do početka godine, zbog čega je ULUS pozvao nadležno Ministarstvo za kulturu i informisanje na odgovornost.

„Ovakvim neodgovornim postupanjem nadležnog ministarstva, kojim se krši zakonom propisani rok za objavu rezultata, ugrožava se i blokira rad velikog broja umetnica i umetnika, umetničkih organizacija i kulturnih radnica i radnika, i dovodi se u pitanje realizacija većeg broja programa, među kojima je i niz programa u oblasti međunarodne saradnje, gostovanja naših umetnika i umetničkih programa u inostranstvu i serija drugih umetničkih aktivnosti planiranih u 2022. godini”, kaže se tim povodom u saopštenju ULUS-a, gde se dodaje i sledeće:

„Ministarstvo kulture, pokrajinske i lokalne samouprave, sprovode izrazito lošu praksu planiranja podrške kulturno-umetničke produkcije i programa, što rezultira raspisivanjem konkursa za projekte u godini kada se očekuje njihova realizacija; objavom rezultata na početku letnje pauze, a često i kasnije (npr. rezultati konkursa za otkup umetničkih dela kasne više od tri meseca); realizacijom projekata i programa bez finansija ili kroz ulaganje sopstvenih sredstava umetnika i organizacija, bez garancije da će im to biti refundirano; sprovođenjem velikog broja kulturnog i umetničkog programa na samom kraju godine, kada nema dovoljno vremena za kvalitetnu i održivu realizaciju; dugoročno, takva praksa doprinosi lošem planiranju, prekarizaciji rada i otežanom razvoju čitavog polja kulture i umetnosti.”