Četvrtak, 02.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Počinje sanacija neolitskog naselja Belo brdo

Objavljeno i pobedničko rešenje na Međunarodnom arhitektonsko-urbanističkom konkursu za lokalitet u Vinči, koje podrazumeva poštovanje tla koje u sebi čuva skoro osam milenijuma istorije
(Фото: Tанјуг/Архео парк)

Arheološko nalazište Vinča – Belo brdo nepokretno je kulturno dobro Srbije, jedno od najznačajnijih lokaliteta neolitske kulture. Nažalost, već dvadesetak godina prostor prekrivaju nelegalni objekti, proradilo je klizište, a samo mesto arheoloških istraživanja svelo se na osrednji plac. Ipak, u poslednje tri godine i ovde se nešto menja. Vlada Srbije je, u saradnji s američkim Ambasadorskim fondom, počela izuzetno važan projekat vredan više od tri miliona evra. Juče je u vladi najavljen početak sanacije klizišta na arheološkom nalazištu, koja bi trebalo da se završe do marta sledeće godine i objavljeno je pobedničko rešenje Međunarodnog arhitektonsko urbanističkog konkursa za ovaj lokalitet.

– Istraživanje, zaštita i prezentacija arheološkog nalazišta Belo brdo jedan je od projekata od kapitalnog značaja za Republiku Srbiju i jedan od tri koji se realizuju u oblasti zaštite i promocije kulturnog nasleđa. Realizacijom trogodišnjeg projekta u vrednosti više od tri miliona evra ulaže se u očuvanje arheološkog lokaliteta, ali se stvaraju uslovi za promociju Belog brda, i to posle više od sto godina istraživanja i, nažalost, više decenija zanemarivanja ovog lokaliteta. Sada su se stvorili su uslovi da on dođe na evropsku mapu naučnoistraživačkih i turističkih ruta – rekla je Dubravka Đukanović, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

U toku proteklih 16 meseci, koliko traje primena ovoga projekta, paralelno i sistemski je realizovano više planova usmerenih na zaštitu i očuvanje lokaliteta. Jedan od prvih je zaštita arheološkog nalazišta od štetnog dejstva vode. U okviru te studije realizuju se dva projekta.

– Prvi projekat sanacije klizišta je izgradnja zavese od šipova ka obali Dunava. U toku je završna faza tenderske procedure za izbor izvođača radova koji će realizovati ovaj projekat vredan 141.000.000 dinara. On se realizuje sredstvima iz budžeta Republike Srbije, ali i iz donacije Ambasadorskog fonda za očuvanje kulturnog nasleđa Sjedinjenih Američkih Država u iznosu 475.000 dolara. Drugi projekat je izrada drenažnog kanala oko celog arheološkog nalazišta koje je deo budućeg sistema fekalne i atmosferske kanalizacije naselja Vinča. Očekujemo da će biti realizovan kroz investiciona ulaganja grada Beograda – objasnila je Đukanovićeva.

Anđela Karabašević Sudžum, jedan od autora projekta (Foto Tanjug/S. Aćimović)

Na konkurs za uređenje arheološkog parka, obaloutvrde i izgradnje dva objekta – Centra za posetioce i Naučnoistraživačkog centra – koji je raspisan u martu ove godine, stiglo je 12 rešenja. Prvonagrađena je „AKVS arhitektura”.

– Rad na ovom projektu predstavljao je veliki izazov i odgovornost jer govorimo o tlu koje u sebi čuva skoro osam milenijuma tragova neprekidnog razvoja civilizacije na istom mestu. Svaka arhitektura koja se ovde desi mora poštovati tlo i njegovu memoriju. U tom smislu svi objekti koji će se nalaziti u Arheološkom parku, sve staze za posetioce, platforme... većinom su odignute od tla na puno tačkastih oslonaca. To se radi kako bi se tlo ostavilo slobodno, kako bi se zaštitila originalna topografija, pejzaž i buduće iskopine. Da se stvori osećaj neolitskog života upotrebom neolitskih tradicionalnih tehnika gradnje, prirodnih materijala, kao što su drvo, trska, platno, pečena zemlja – rekla je Anđela Karabašević Sudžum, jedan od autora projekta.

Jedan od dominantnih objekata je vizitorski centar koji će biti odignut od tla i stajaće na 100 tačkastih oslonaca. Na njegovom krovu biće velika terasa s koje će se pružati pogled ka celom arheološkom parku i Dunavu. Plan je da primenom tehnologije proširene realnosti posetilac s vrha kuće preko svojih telefona može da sagleda kako je taj prostor izgledao pre skoro osam milenijuma u neolitu. Arheo-park će se protezati dužinom toka reke Bolečice, a naučnoistraživački centar će se nalazi malo dalje od parka.

Ambasador SAD u Srbije Kristofer Hil je ponosan, kako je rekao, što su prethodni ambasador i on uključeni u projekat koji se tiče kulturnog nasleđa u Srbiji. On je napomenuo da se ove godine obeležava 20 godina američkog programa očuvanja kulturnog nasleđa u Srbiji.

– Iza nas su projekti obnove krova u manastiru Rakovica, tvrđave u Užicu, Studenice, učestvovali smo u obnovi fasade Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković”... Volim arheologiju jer ona slavi prošlost. Prošlost je dobra jer pokazuje odakle smo došli, ona je polazište za budućnost – rekao je Hil.

Kako je rekla premijerke Ane Brnabić, ovaj lokalitet je od potpune propasti i zaborava sačuvan zahvaljujući ljudima koji su bili uključeni u direktan rad na njemu.

– Možda deluje da ovaj projekat nije dovoljno važan da se njime lično bavi predsednik vlade, ali ja mislim da ovaj projekat ima mnogo veće i simboličko značenje. On pokazuje naš promenjen odnos prema kulturi, istorijskom nasleđu i onome što imamo kao potencijale. Tokom dve decenije dozvolili smo da se nešto što je 7.500 godina staro istorijsko nasleđe svake godine obrušava u Dunav. I tek smo pre tri godine shvatili da je potrebno da ga očuvamo, da se uradi njegova sanacija i očisti čitav prostor od nelegalne gradnje – rekla je Brnabićeva i napomenula da se radi sve kako bi se oba ova problema rešila.

– Uvek sam se divila zemljama koje od najmanjih stvari mogu da naprave najveće atrakcije, a Vinča je pokazatelj da od najveće atrakcije stare 7.500 godina, 2.500 godina starije od piramida u Egiptu, mi ne možemo da napravimo ništa. I to je ono što danas menjamo – istakla je Brnabićeva.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.