Subota, 04.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Šta se događalo iza kulisa glasanja u UN - „za­vr­ta­nje ru­ku”, diplomatski teror i optužbe Lavrova

Đu­zep Bo­relj je za­bri­nut što je bi­lo pre­vi­še uz­dr­ža­nih, a ru­ski šef di­plo­ma­ti­je ka­že da je Za­pad obez­be­dio to­li­ki broj gla­so­va pro­tiv re­fe­ren­du­ma „za­vr­ta­njem ru­ku” i di­plo­mat­skim te­ro­rom
EPA-EFE/JUSTIN LANE

U Ukra­ji­ni je broj ra­ket­nih na­pa­da sma­njen u od­no­su na pret­hod­ne da­ne, ali se na diplo­mat­skom pla­nu od­vi­ja­ju pre­go­vo­ri za da­lje ja­ča­nje po­zi­ci­ja. Usva­ja­nje re­zo­lu­ci­je u Ge­ne­ral­noj skup­šti­ni UN o ne­pri­zna­va­nju re­fe­ren­du­ma u Do­njec­koj, Lu­gan­skoj, Zapo­ro­škoj i Her­son­skoj obla­sti iza­zva­lo je bur­ne re­ak­ci­je. Iako su 143 dr­ža­ve glasa­le „za”, a Ru­si­ja, Be­lo­ru­si­ja, Se­ver­na Ko­re­ja, Si­ri­ja i Ni­ka­ra­gva „pro­tiv”, šef evrop­ske di­plo­ma­ti­je Đu­zep Bo­relj je za­bri­nut zbog to­ga što je „pre­vi­še” dr­ža­va bilo uz­dr­ža­no – njih 35, a me­đu nji­ma Ki­na, In­di­ja i Pa­ki­stan. Ovom re­zo­lu­ci­jom se po­zi­va­ju sve dr­ža­ve, me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je i agen­ci­je UN da ne pri­zna­ju ru­sku pro­me­nu sta­tu­sa ovih te­ri­to­ri­ja.

S dru­ge stra­ne, Ru­ska Fe­de­ra­ci­ja je ne­za­do­volj­na ve­li­kim bro­jem dr­ža­va ko­je ni­su podr­ža­le re­fe­ren­du­me. Ju­če je mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Ser­gej La­vrov re­kao da je Za­pad mo­gao da obez­be­di to­li­ki broj gla­so­va je­di­no „za­vr­ta­njem ru­ku” i di­plo­mat­skim te­ro­rom i da je u sop­stve­nom in­te­re­su uce­nji­vao ze­mlje u raz­vo­ju i pre­tio im. Zanimlji­vo je da su Tur­ska, ame­rič­ki mi­li­jar­der Ilon Mask, pa čak i Ru­mu­ni­ja, izneli pred­lo­ge za mi­rov­ne pre­go­vo­re. Me­đu­tim, ukra­jin­ski pred­sed­nik Vo­lo­di­mir Ze­len­ski i Ra­da usvo­ji­li su od­lu­ku ko­jom se od­bi­ja­ju pre­go­vo­ri s Ru­skom Fe­de­ra­ci­jom sve dok je pred­vo­di Pu­tin. I ame­rič­ki pre­sed­nik Džo­zef Baj­den je re­kao da ne vi­di dobar raz­log da se idu­ćeg me­se­ca sa­sta­ne s ru­skim pred­sed­ni­kom na sa­mi­tu G20 u Indo­ne­zi­ji.

Tim po­vo­dom La­vrov je na­gla­sio da to ni na ko­ji na­čin ne kom­pli­ku­je si­tu­a­ci­ju „jer je da­na­šnje sta­nje, pre sve­ga u sa­mim SAD, već do­ve­de­no do to­ga da go­re ne mo­že bi­ti”. On je za ru­ski dr­žav­ni ka­nal pod­se­tio da Ru­si­ja ni­kad ne od­bi­ja ozbilj­ne pred­lo­ge za kon­tak­te ili pre­go­vo­re, ali da ni­ko ne nu­di ra­zum­ne ini­ci­ja­ti­ve.

NA­TO pla­ni­ra da idu­će sed­mi­ce odr­ži nu­kle­ar­nu ve­žbu ko­ja će bi­ti usme­re­na na suzbi­ja­nje mo­gu­ćeg nu­kle­ar­nog na­pa­da Ru­si­je, a, ka­ko pre­no­si Roj­ters, se­ver­na voj­na ali­jan­sa pri­pre­ma „fi­zič­ki od­go­vor” na even­tu­al­ni ru­ski nu­kle­ar­ni udar. Što se tiče EU, Bo­relj je na­ja­vio da bi ru­ski nu­kle­ar­ni na­pad na Ukra­ji­nu iza­zvao ne nuklear­ni, ne­go „sna­žan voj­ni od­go­vor”. Pret­hod­no je i fran­cu­ski pred­sed­nik Emanuel Makron na­ja­vio da ne­će bi­ti nu­kle­ar­nog od­go­vo­ra. Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, Fran­cu­ska ima dok­tri­nu nu­kle­ar­nog od­vra­ća­nja.

„Što ma­nje pri­ča­mo o to­me, ma­nje na­du­va­va­mo pret­nju i ima­mo vi­še po­ve­re­nja. Previše lju­di pri­ča o to­me”, za­klju­čio je Ma­kron.

Zva­nič­ni Ki­jev je i da­lje za­in­te­re­so­van za do­pre­ma­nje oruž­ja od dr­ža­va NA­TO-a. Zelen­ski je ju­če na­veo da nje­go­va ze­mlja ima sa­mo oko 10 od­sto ono­ga što joj je po­treb­no za pro­tiv­va­zdu­ho­plov­nu od­bra­nu i po­no­vo je is­klju­čio di­plo­mat­ske kon­tak­te s Rusijom. U vi­deo-obra­ća­nju Par­la­men­tar­noj skup­šti­ni Sa­ve­ta Evro­pe Ze­len­ski je nagla­sio da di­plo­ma­ti­ja ni­je mo­gu­ća s li­de­ri­ma ko­ji ne po­štu­ju me­đu­na­rod­no pra­vo i iz­neo stav da Mo­skva mo­ra da bu­de na­te­ra­na da spro­ve­de zah­te­ve Me­đu­na­rod­ne agen­ci­je za atom­sku ener­gi­ju i da do­zvo­li de­mi­li­ta­ri­za­ci­ju ukra­jin­ske nu­kle­ar­ne elek­tra­ne u Za­po­rož­ju, ko­ja je pod nje­nom kon­tro­lom.

Ukra­jin­ski pred­sed­nik je sa­op­štio da je u pod­ruč­ji­ma Har­kov­ske obla­sti ko­ja su pono­vo pod kon­tro­lom Ki­je­va sta­nje pod­jed­na­ko uža­sno kao u Ir­pi­nu i Bu­či, ko­ji su ra­ni­je oslo­bo­đe­ni od ru­skih sna­ga. Ukra­jin­ski iz­vo­ri tvr­de da su ru­ske sna­ge ju­če sa tri bes­pi­lot­ne le­te­li­ce ka­mi­ka­ze na­pa­le gra­dić Ma­ka­rov, za­pad­no od Ki­je­va i da su po­go­đe­ni vi­tal­ni in­fra­struk­tur­ni objek­ti. U po­gra­nič­nom ru­skom Bel­go­ro­du deo projek­ti­la obo­re­nog iz ru­skog PVO si­ste­ma pao je na so­li­ter i ošte­tio ga.

Pred­sed­nik Dr­žav­ne du­me Vja­če­slav Vo­lo­din ju­če je na svom ka­na­lu na „Te­le­gra­mu” ob­ja­vio ma­pu ru­skog od­go­vo­ra „te­ro­ri­stič­kom re­ži­mu Ki­je­va” s obe­le­že­nim regionima u ko­ji­ma je uni­šte­no 70 in­fra­struk­tur­nih ener­get­skih obje­ka­ta. Na ma­pi su pri­ka­za­na sa­mo tri re­gi­o­na: je­dan na sa­mom se­ve­ru i dva na za­pa­da Ukra­ji­ne – ko­ji ni­su ra­ke­ti­ra­ni. Do­dao je da će, ako se te­ro­ri­stič­ki na­pa­di ko­je or­ga­ni­zu­je Ki­jev nasta­ve – od­go­vor Mo­skve bi­ti još oštri­ji.

Vi­še od 400 pri­pad­ni­ka „Azo­va pre­ba­če­no u Ru­si­ju

U Ru­si­ju su od kra­ja sep­tem­bra do ju­če pre­ve­ze­na 402 bor­ca ukra­jin­skog pu­ka „Azov”. Pres-slu­žba ru­skog is­tra­žnog ko­mi­te­ta na­ve­la je da se oni na­la­ze u spe­ci­ja­li­zo­va­nim usta­no­va­ma Ro­stov­ske, Bel­go­rod­ske, Vol­go­grad­ske i Vo­ro­nje­ške obla­sti i da se u sarad­nji s Fe­de­ral­nom slu­žbom bez­bed­no­sti spro­vo­de is­tra­žne rad­nje. Kao re­zul­tat to­ga, za­be­le­že­ne su no­ve či­nje­ni­ce o zlo­sta­vlja­nju ci­vi­la ko­je su po­či­ni­li predstavni­ci ukra­jin­skih oru­ža­nih for­ma­ci­ja, pre­ne­li su ru­ski me­di­ji. Iz­me­đu osta­log, utvr­đe­ne su okol­no­sti gra­na­ti­ra­nja ci­vil­nih in­fra­struk­tur­nih obje­ka­ta u do­njec­koj re­pu­bli­ci, ko­je je iz­vr­še­no 9. ma­ja 2017. go­di­ne po na­re­đe­nju pot­po­ruč­ni­ka Mak­si­ma Žo­ri­na, ko­ji je u to vre­me bio ko­man­dant pu­ka „Azov”.

Ra­ni­je su iz „Azo­va” na­ve­li da je oko 2.500 voj­ni­ka iz Ma­ri­u­po­lja osta­lo u ru­skom za­ro­blje­ni­štvu i da je reč o bor­ci­ma „Azo­va” i Oru­ža­nih sna­ga Ukra­ji­ne.

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.