Utorak, 31.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nacionalna istraga zbog uvođenja vanrednog stanja u Kanadi

Specijalna komisija će se baviti razlozima i posledicama odluke vlade Džastina Trudoa da aktivira Zakon o vanrednim situacijama kako bi okončao proteste kamiondžija
Са протеста камионџија у Отави у фебруару (Фото: EPA-EFE/Andre Pichette

Specijalno za „Politiku” - Toronto – U Otavi je počela nacionalna istraga o uvođenju vanrednog stanja u Kanadi u februaru ove godine tokom protesta kamiondžija. Mediji već pišu kako se ovom istragom i početkom javnih saslušanja Komisije za vanredne situacije o tome kako je federalna vlada koristila Zakon o vanrednim situacijama za okončanje protesta „Konvoja slobode” stvara istorija.

Ono što je počelo krajem januara kao vikend protest kamiondžija protiv ograničenja izazvanih antikovid merama vlade, brzo se pretvorilo u višenedeljnu okupaciju centra Otave i blokadu ključnih graničnih prelaza između Kanade i SAD. Posle nedelja blokade zbog koje su prestala sa radom mnoga preduzeća u glavnom gradu, prekograničnih napetosti i zabrinutosti zbog pretnji ili dela „ozbiljnog nasilja u cilju postizanja političkog ili ideološkog cilja”, premijer Džastin Trudo je 14. februara preduzeo korak bez presedana.

Aktivirao je Zakon o vanrednim situacijama, po prvi put od donošenja ovog akta 1988. godine. Ovaj zakon predviđen je kao odbrana zemlje u situacijama kada je ugrožen njen ustavni poredak i javna sigurnost. Prilikom proglašenja vanrednog stanja u državi, policiji i zvaničnicima su data nova ovlašćenja, a mnogim demonstrantima izrečene su novčane i zatvorske kazne. Kamiondžije i učesnici blokade u Otavi i drugim mestima širom Kanade pozivali su na ukidanje antikovid mera, a u nekim slučajevima i na smenu Trudoove vlade. Posle velikih policijskih operacija koje su rezultirale brojnim hapšenjima, podizanjem stotina optužnica i uklanjanjem blokada i redova transportnih kamiona u glavnom gradu, blokiranja bankovnih računa, učesnika protesta i građana koji su ih podržavali, Trudo je odlučio da ukine vanredno stanje i to samo nedelju dana po uvođenju, rekavši da situacija „više nije hitna”.

Sada se očekuje da će premijer i nekoliko članova savezne vlade, kao i najistaknutiji organizatori „Konvoja slobode” svedočiti na ovim saslušanjima.

Prema rečima bivšeg sudije Višeg suda Ontarija, Pola Rouleaua, koji vodi istragu, očekuje se da se osvetle događaji koji su doveli do proglašenja vanrednog stanja. Zadatak specijalne komisije koja vodi istragu je da ispita okolnosti koje su dovele do primene Zakona o vanrednim situacijama i mera koje su preduzete za rešavanje vanredne situacije i da se dođe do zaključaka o „primerenosti i delotvornosti” mera koje je preduzela vlada.

Tačnije, to znači da komisija ispituje „evoluciju i ciljeve” protesta, ulogu domaćeg i stranog finansiranja, korišćenje društvenih medija, izvore dezinformacija, ekonomski i međunarodni uticaj blokada... Očekuje se da će konačni izveštaj skupštini pružiti informacije o tome kako sprečiti da se slični događaji ponove.

Dok je Trudo branio „odmerenu”, ali „neophodnu” upotrebu zakona od strane svoje vlade, rekavši da će istraga obezbediti važan nivo odgovornosti i nadzora, kritičari pozivanja na nacionalna ovlašćenja za vanredne situacije izrazili su zabrinutost da bi istraga mogla previše da se fokusira na akcije demonstranata, a mnogo manje na odgovornost saveznih, pokrajinskih i opštinskih vlasti.

Saslušanja će trajati šest nedelja svakodnevno i otvorena su za javnost.

Komisija će krajem novembra organizovati niz panel diskusija, okruglih stolova sa stručnjacima iz različitih oblasti. Svaki panel će se fokusirati na zajedničku temu ili skup pitanja, uz doprinose grupa i pojedinaca kojima je odobreno pravo da daju svoje analize. Izveštaj komisije će se naći pred parlamentom do 20. februara 2023.

 

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.