Utorak, 07.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Napolitanke za bratstvo i jedinstvo

Plata je ovde obezbeđena za sve (socijalna pomoć), uključujući i dangube, lekari te sami zovu (više pacijenata - veća zarada), u školu ideš kada i koliko hoćeš. Ipak, to nije komunizam, jer njime i danas ovde plaše ljude, kao što smo mi plašili malu decu sa „babarogom”.
(ЕПА ЕФЕ - А.Бат)

Meni je još uvek žao one zemlje, a skoro sam joj zaboravio i ime. Koliko je prošlo od tada, trideset godina? Valjda starim pa mi memorija popušta.

Međutim, uspomene ne blede: Škola IBM-a u Radovljici (Slovenija), vojska u Đakovu (Hrvatska), festival omladine u Prištini, u Ohrid „na jezero” i „na more” u Makarsku.

Hodalo se iz istočnog u zapadno (rimsko) carstvo bez pasoša.

Teši me jedino što sam jedan od retkih koji je uspeo da ostvari ono  „proleteri svih zemalja ujedinite se”. Naime, zet mi je Englez iz radničke porodice.

Druga uteha mi je što sam, opet kao jedan od retkih, ostvario ono „svako će raditi koliko može, a dobijati koliko mu treba”. Učili su nas tu teoriju , ali je sa praksom išlo malo - sporije. Valjda zato što za to treba bogatije društvo.

(EPA EFE- A.Čukić)

Plata je ovde obezbeđena za sve (socijalna pomoć), uključujući i dangube, lekari te sami zovu (više pacijenata - veća zarada), u školu ideš kada i koliko hoćeš, a stan odbiješ samo ako ti ulica daje veću slobodu.

Ipak, to nije komunizam. Tom rečju i danas ovde plaše ljude, kao što smo mi plašili malu decu sa „babarogom”.  

Šta nam je bila kriva “babaroga” još uvek se pitam?

Kad je stigla pandemija, zaključavanje i policijski čas dosta toga se ovde pokvarilo. Ta nova realnost u stvari je novi haos. Dolari se štampaju, cene skaču, prodavnice i fabrike se zatvaraju a narod je izbezumljen.

(Vikipedija)

U mojoj prodavnici, gde gde sam ranije uspešno prodavao knjige, nakupiše se i neprodate napolitanke. Zato reših da ih odnesem onima što hrane beskućnike.

Posle pandemije te „vojske spasa” niču kako pečurke. Prošlog petka primetih jednu novu u komšiluku. Natovarih napolitanke, dodadoh sokove, i pravac njihov štand. Uzeli su poklone, vođa mi se zahvali sa osmehom, a mene zagolica crvena zastava na obližnjoj banderi.

Supruga, čiji je deda služio kod Čiče, uvek mi prebacuje da je crveno moja omiljena boja. A ja se branim da je „crveno” kod nas mnogo starije, te da je to tradicionalna srpska boja.

(Foto Đ.P.)

Razgrnuh malo tu crvenu zastavu, kad tamo - srp i čekić. Osvrnuh se unaokolo da proverim da me neko ne prati, a onda natrag do vođe.  „Brotherhood and unity”, kaže Roza, tako mi se predstavila.

Brzo smo se razumeli, skoro da sam se popeo na njihov štand i počeo da držim govor sa uzdignutom pesnicom. Kao ono kad je Lenjin poručivao: „Ne može to više tako, potrebne su promene, nepravda, siromašni su sve siromašniji, a bogati sve bogatiji”.

Od tada svakog petka svratim da se pozdravim sa Rozom. Oni stave svoj štand ispred moje prodavnice i hrane sve više beskućnika. Meni to liči na ranohrišćane u vreme Američke, pardon Rimske imperije, ali Roza kaže da su oni samo dobrovoljci iz ACP (Australijska C. Partija).

A pozdravljamo se sa „brotherhood and unity”, što je valjda prevod za naše „bratstvo i jedinstvo”.

Šta, nisam valjda negde pogrešio?

 

Džordž Petrović - Đole, Melburn

 

 

Pišite nam
 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 
 
 

 

 

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marko
Ja sam Jugosloven (Srbin,Crnogorac,Hrvat) treba da bude sramota sve koji su uzeli pušku u ruke zbog nekoliko političara koji nas uvukoše u beznađe bez ikakve potrebe.
Dragan Pik-lon
Milane, sramota je lagati i krasti a ne imati misljenje, pa makar bilo anti-sovinisticko, pacificko ili, ne daj Boze, humano i pravedno
Milan
Treba tebe da bude sramota ako se nisi odazvao na poziv kad te je država zvala da braniš ustavni poredak SFRJ. Zbog takvih kao ti i onih drugih koji su se priključili terorističkim jedinicama secesionista kao ZNG i ostalih građanski rat je "uspeo". Yugoslavije više nema. Stidi se.
Александр Санкт Петербург
Мени је још увек жао оне земље, а скоро сам јој заборавио и име... И мени
Dragan Pik-lon
Mislim da Holandija vise lici na ex-Yu po socijalistickom pristupu
fensi denser
svoje ne dam tuđe dizam to se zove komunizam
Smešna propaganda bez veze sa Kanadom
Protiv lažnog "bratstva i jedinstva" ne sme ništa da se objavi. Uprkos tome što je danas ta prevara odavno otkrivena i ogoljena u celoj propaloj SFRJ. A tek protiv nebuloznog "marksizma" za koga je naučno dokazano da NIJE nauka, se nikako ne sme. Marksistička populistička priča: "Radi koliko ti je ćef a uzimaj koliko hoćeš" naravno prija mnogima. Tako bi i ja voleo da živim. Samo takva društva ekspresno propadaju. Jer nikome nije ćef da se pretrgne radeći, a svi bi rado da uzimaju nezarađeno.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.