Sahranjeni na Zejtinliku otrgnuti od zaborava

Zejtinlik – svetinja, kulturno-istorijski spomenik u kome se ogleda naš nacionalni identitet i mesto gde počivaju zemni ostaci 7.500 srpskih vojnika stradalih u Velikom ratu. Svi oni popisani su u četiri velike knjige, koje su do pre nekoliko meseci čamile na podu u prašini. Zahvaljujući našem konzulatu u Solunu i Muzeju grada Beograda, spiskovi sahranjenih otrgnuti su od nebrige, sačuvani, konzervirani i smešteni na sigurno. Urađena je i njihova digitalizacija pa će se ti podaci uskoro naći na linku u koji će moći da uđu svi zainteresovani iz svih delova sveta i tako lako dođu do podataka o svojim precima.

– Stanje groblja Zejtinlik bilo je od vremena do vremena različito, ali je sada trenutak kada se o svim detaljima misli. Na molbu naše konzulke u Solunu Jasmine Milačić mi smo prvo uradili kopije registara sahranjenih. Reč je o knjigama u kojima su popisani svi sahranjeni i brojevi svih parcela. Iz razloga što su originalne knjige listane nebrojeno puta i o njima se nije baš vodilo računa, one su bile u izuzetno lošem stanju. Na pojedinim stranicama nedostajali su određeni podaci, ali su naši stručnjaci bili detaljni i sve pomno istražili, tako da su sada spiskovi kompletirani – rekla je Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda.

Originalne knjige sahranjenih su potom konzervirane, obezbeđene takozvanim beskiselinskim papirom da do njih ne bi doprla vlaga i smeštene u četiri velike drvene kutije. Sada su one na sigurnom, a posetioci mogu da pogledaju spiskove u odlično urađenim kopijama.

Da se ove knjige spasu, a s njima i važan deo naše baštine, zaslužni su ljudi koji su u konzulat došli pre nešto više od godinu dana. Među njima je i Jasmina Milačić, konzul žeran u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Solunu.

– Početkom godine na mesto pomoćnika čuvara našeg čuvenog čika Đorđa došli su novi ljudi. Oni su odmah krenuli u uređenje celog Zejtinlika. Nažalost, o knjigama u kojima se nalaze podaci o sahranjenima nije vođena briga. Našli smo ih na podu, u prašini. Mi smo zajedno u konzulatu došli do te ideje da spasemo što se spasti može. Da sačuvamo važan deo naše istorije. Jer, u tim knjigama se nalaze činjenice koje jedino još tu postoje. Da to nije urađeno, svi ti podaci o našoj istoriji nestali bi sa našim čika Đorđem. U tome su nam najviše pomogli ljudi iz Muzeja grada Beograda – rekla je Milačićeva.

Ona je istakla da je poseban uspeh i to što će svi podaci biti digitalizovani i što će ljudi posredstvom linka moći da nađu gde su njihovi preci, da ne idu od humke do humke. Na taj način sačuvana je zaostavština koja priča istoriju naših predaka.

– Zainteresovani će samo na osnovu imena moći da pronađu sve podatke. Trenutno se dogovaramo da li će taj link postaviti Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ili naše Ministarstvo inostranih poslova. Važno nam je što su stručni saradnici muzeja prihvatili jedan obiman i značajan posao da sačuvaju i konzerviraju knjige. Trenutno se one nalaze u posedu naših čuvara u kući na groblju. U dogledno vreme mi ćemo uraditi spomen-sobu sa knjigama, fotografijama, ali i svim onim što su čika Đorđe i njegova porodica uspeli da sačuvaju od zaborava – istakla je Milačićeva.

Da nije bilo saradnje institucija, ali i ličnih angažovanja zaposlenih, sudbina ovog dela naše baštine završila bi u nekom memljivom ćošku.

– Jeste da mnoge stvari zavise od dobre organizacije, ali su tu važni i kontakti i želja da se stvari urade na najbolji način. Mi smo imali ovu ideju, ali da nismo uspeli da se razumemo sa direktorkom muzeja i da ona to nije odmah prihvatila, nisam sigurna koliko bismo sve ovo mogli da ostvarimo. Sada je naš cilj da se sve na Zejtinliku uredi, unapredi i poboljša. Više se ne sme i neće dogoditi da se ne brine o onome što nam je ostavljeno u amanet – istakla je Milačićeva.

Zejtinlik je poslednje konačište za više 20.000 duša stradalih u Velikom ratu. U najvećem broju reč je o ratnicima, ali je na ovom mestu sahranjen i mali broj ratnih zarobljenika. Svoj život ovde je ostavilo 7.500 Srba, 8.089 Francuza, 3.000 Italijana, 1.600 Engleza, 400 Rusa i 39 Bugara.

Branka VasiljevićObeležavanje godišnjice Muzeja grada Beograda

Muzej grada Beograda danas u Konaku kneginje Ljubice obeležava 119 godina od osnivanja. U toku svečanosti biće uručena godišnja nagrada Muzeja grada Beograda, kao i zahvalnice partnerima i prijateljima muzeja. Ovogodišnja nagrada ide u ruke prof. dr Jerku Ješi Denegriju, istoričaru umetnosti i likovnom kritičaru.