Nedelja, 29.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Azijska kutija sa dragim kamenjem

ŠOS predstavljaju kao najveću i najmnogoljudniju sveobuhvatnu regionalnu organizaciju na svetu. Smatraju je vodećom nezapadnom međunarodnom organizacijom koja je posvećena multilateralizmu i globalnom upravljanju zasnovanom na konsenzusu
Бисер напуту свиле: Самарканд (Unsplash)

Samarkand, na jugu centralnoazijske države Uzbekistan, zovu „biserom puta svile”. „Sve što sam čuo o Samarkandu je istina, osim što je još lepši nego što sam zamišljao”, kazao je zapanjeni Aleksandar Makedonski 329. godine pre nove ere stigavši do tadašnje Marakande, glavnog grada Sogdijane, provincije persijskog carstva i oličenja antičke iranske civilizacije.

Samarkand je jedan od najstarijih naseljenih gradova u Centralnoj Aziji. Njegovi karavasaraji su 2.500 godina služili kako  ljudima koji su putovali iz Kine i Indije prema Evropi tako i za prenos robe. Optimisti smatraju da je usred velikih previranja u svetu geopolitike Samarkand prikladno bio sredinom septembra domaćin samita šefova država Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS).

Pošto su Narodna Republika Kina, Indija i Pakistan članice ŠOS, ta organizacija predstavlja oko 40 odsto svetskog stanovništva; sa Rusijom, zemlje ŠOS čine 60 odsto teritorije Evroazije i 25 procenata ukupne površine Zemlje; države članice su još Kazahstan, Kirgizija, Tadžikistan, Uzbekistan.

Na samitu je ŠOS prihvatio Iran kao članicu, podržao početak postupka ulaska Belorusije, dveju država koje su do sada bile posmatrači, zajedno sa Avganistanom i Mongolijom. Azerbejdžan, Jermenija, Kambodža, Nepal, Turska, Šri Lanka i Mjanmar su partneri u dijalogu sa ŠOS. Taj status je u Samarkandu dodeljen, takođe, Egiptu, Saudijskoj Arabiji i Kataru. Postignut je i sporazum o početku prijema Bahreina, Maldiva, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Kuvajta kao novih partnera u dijalogu.

Razvija se saradnja između ŠOS-a i Ujedinjenih nacija i specijalizovanih institucija svetske organizacije. Postoji saradnja između Šangajske osmice, Evroazijske ekonomske unije i Arapske lige.

ŠOS predstavljaju kao najveću i najmnogoljudniju sveobuhvatnu regionalnu organizaciju u svetu. Smatraju je vodećom nezapadnom međunarodnom organizacijom koja je posvećena multilateralizmu i globalnom upravljanju zasnovanom na konsenzusu. Obim je kvalifikuje za status globalne organizacije sa istim legitimitetom kao i Grupu sedam (G7), čije zemlje članice čine samo 10 odsto svetskog stanovništva, iako poseduju 50 odsto globalnog neto bogatstva.

U 2021. je zbirni BDP svih zemalja ŠOS-a iznosio 23,3 biliona dolara, 13 puta više nego u vreme osnivanja organizacije, a 2020. su činile 17,5 odsto svetske trgovine. Zemlje ŠOS-a imaju izuzetan potencijal za održivi razvoj.

U okviru Evroazije je Centralna Azija koju nazivaju „kutijom sa dragim kamenjem”. Tuda prolazi sve više saobraćajnica i obdarena je ogromnim prirodnim bogatstvom – fosilnim gorivima, retkim metalima, plodnim poljoprivrednim zemljištem…

„Energetski klub” država članica ŠOS-a poseduje desetinu svetskih rezervi nafte, četvrtinu prirodnog gasa i 40 procenata rezervi uglja. To su ogromne rezerve za podršku održivom razvoju prostranog evroazijskog regiona, ali i sveta uopšte.

Uz to su u 2020. te zemlje činile 39 procenata svetske proizvodnje žitarica i 31 procenat proizvodnje mesa. U kontekstu rata u Ukrajini i pretnji krizom prehrane, region ima značajan udeo u globalnom izvozu hrane, skoro polovinu pirinča i 22 procenta pšenice.

Centralna Azija je u središtu onoga što je jedan od „otaca” savremene geopolitike, britanski geograf Halford Makinder 1904, nazvao „Središtem” globalne kopnene mase  – „Svetskog ostrva” (Azija, Afrika Evropa). „Središte” je područje od Volge do Jangcea i od Himalaja do Arktika; Po Makinderu, ko vlada Istočnom Evropom gospodar je „Središta”. Ko je hegemon „Središta”, upravlja „Svetskim ostrvom”.

Prethodnica ŠOS-a, Šangajska petorka – NR Kina, RF, Kazahstan, Kirgizija, Tadžikistan – je od 1996. bila usredsređena na borbu protiv terorizma, ekstremizma i separatizma. Ta zla su razdirala republike bivšeg Sovjetskog Saveza i pogađala njihove velike susede Rusiju i NR Kinu.

Od osnivanja 2001, ŠOS je predmet spekulacija i mašte. Neki je vide kao „NATO Istoka”; drugi odbacuju kao „prazno brbljanje sa malo praktičnog rezultata”.

Međutim, obe tačke gledišta previđaju ulogu organizacije kao političke strukture prihvatljive za sve, institucionalne platforme u kojoj države članice imaju jednako pravo da izraze svoju zabrinutost i učestvuju u regionalnoj administraciji. ŠOS od osnivanja 2001. zagovara „šangajski duh” međusobnog poverenja, uzajamne koristi, jednakosti, konsultacija, poštovanja raznolikosti civilizacija i težnju za zajedničkim razvojem.

Sa značajnim uticajem i autoritetom, ŠOS ima aktivnu ulogu u evroazijskim i međunarodnim poslovima. Dve članice imaju u Savetu bezbednosti UN stalno mesto i pravo veta, a četiri poseduju nuklearno oružje. Sve zajedno smatraju da nisu dovoljno predstavljene u sistemu globalnog upravljanja i da su donekle zapostavljene u postojećem svetskom poretku.

U istoriji ŠOS-a je Samarkandski samit sa najvećim brojem lidera i najbogatiji, sa preko 40 usvojenih dokumenata. U Samarkandskoj deklaraciji čini se da je ključna reč „uzajamno”: uzajamno poštovanje, uzajamno poverenje, uzajamno savetovanje i uzajamna korist. Zvuči kao odjek završnih deklaracija Azijsko-afričke konferencije u Bandungu u Indoneziji 1955. i Pokreta nesvrstanih u Beogradu 1961. Naglasak je na suverenitetu i jednakosti.

Indija je preuzela predsedavanje ŠOS-om i do sledećeg sastanka 2023. premijer Narendra Modi je igrao aktivnu ulogu na samarkandskom sastanku, a indijske diplomate sugerišu da je članstvo te države u ŠOS deo „naše posvećenosti multipolarnom svetu”.

Primetno da se pre samita u Samarkandu sve veći broj zemalja prijavio za ulazak u ŠOS. Najavljujući želju Ankare da igra aktivniju ulogu u  organizaciji, predsednik Redžep Tajip Erdogan je u Samarkandu rekao da je punopravno članstvo u ŠOS „naravno, cilj”. Turska je partner ŠOS-a u dijalogu od 2013. Ukoliko Turska uspe u svojoj prijavi, postaće prva država iz NATO-a koja će se pridružiti ŠOS-u kao punopravna članica. Turska gleda na Istok kako bi ojačala svoje veze i povećala vlastiti strateški značaj.

No, to je i dokaz više da se globalna ravnoteža snaga pomera sa Zapada na Istok. Evroazijski giganti poput Kine, Indije, Rusije, Pakistana i Irana integrišu svoje ekonomije na novi nivo. Zemlje evroazijskog superkontinenta razvijaju vezu između svojih tehnoloških i finansijskih centara, dok se fizički povezuju sa ogromnim infrastrukturnim projektima za formiranje novih transportnih koridora.

Posmatrači ocenjuju da je cilj i Mađarske, još jedne članice NATO-a, kao i Evropske unije, da postane ključni čvor u novom evroazijskom geoekonomskom ekosistemu i oživi ekonomske veze u multipolarnom formatu. Mađarska, koja se diči svojim poreklom ispod centralnoazijske planine Altaj, ne samo da se približava azijskom motoru ekonomskog rasta, već postaje i most između Istoka i Zapada.

Urednik i novinar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.