Deo taksista traži poskupljenje usluga

Posle više talasa finansijskih udara po džepu, koje građani svakodnevno osećaju poslednjih meseci, i vest da je deo taksista zatražio od gradonačelnika novo uvećanje cene njihove usluge neprijatno je iznenadila Beograđane. Strukovno udruženje taksi preduzetnika Beograda (SITAB) je u zahtevu, u koji smo imali uvid, od Aleksandra Šapića zatražilo da ubuduće cena starta vožnje bude 300 dinara, u prvoj tarifi da vožnja bude 100 dinara po kilometru, u drugoj 130, u trećoj 200, a da sat čekanja ubuduće bude 1.000 dinara. Kao razlog za to SITAB je naveo rast cene goriva, održavanja vozila i drugih troškova, kao i to što je prošlo „određeno vreme od poslednjeg usklađivanja cena taksi prevoza”. Kako se dodaje u zahtevu, SITAB je od Ministarstva finansija tražio subvencionisanu cenu goriva od 300 litara mesečno, da bi se zadržale postojeće cene, ali da je na to izostala reakcija.

Posle zahteva SITAB-a, osim što se otvorilo pitanje hoće li zaista biti uvećanje cene taksi usluge nekoliko meseci nakon poslednjeg uvećanja, među građanima se pojavila i nedoumica – je li ovo stav svih taksista u Beogradu ili samo dela njih. Prema našim saznanjima, ipak je reč o ovom drugom. Kako su za naš list juče istakli predstavnici drugih taksi udruženja, nije sporno da treba razmotriti novu korekciju cena njihove usluge nakon poskupljenja goriva i drugih troškova. Ali, dodaju, ono što SITAB traži, pre svega visina cene usluge koju zahteva, nije opravdana.

Poslednje poskupljenje taksi usluge u Beogradu, posle višegodišnjeg mirovanja te cene, Stari dvor je odobrio početkom ove godine, a nove cene su na snagu stupile polovinom februara. Tada je utvrđeno da će start ubuduće koštati 220 dinara, cena kilometra u prvoj tarifi 80, u drugoj 100, trećoj 160, a čekanje 900 dinara. Tada su se grad i taksisti dogovorili da se promena cene njihove usluge ubuduće usklađuje najmanje jednom godišnje u zavisnosti od rasta troškova održavanja vozila, dažbina prema državi, osiguranja, pregleda..., a ako bude potrebe i češće od toga.

Kako nam je rečeno, vodeća strukovna udruženja taksista će u toku sledeće nedelje izaći sa zvaničnim stavom na ovu temu jer, dodaju taksisti, jesu porasli njihovi troškovi, ali mora se vrlo pažljivo voditi računa i koliko bi bilo novo povećanje i u kojoj meri bi ono uticalo na korisnike usluge.

Dok čekaju da vide kakav će stav svih taksista biti u vezi sa povećanjem cene, građani se i dalje žale da u Beogradu, koji god taksi da pozovu, neretko dobijaju odgovor da slobodnih vozila nema i da pozovu kasnije. S druge strane, taksisti već duže tvrde da ih u suštini ima dovoljno, da su određena popunjavanja upražnjenih mesta u planu, ali da nije baš tako da taksija nema kada građani nazovu. Tek kad ovo čuju, građani s pravom besne jer u više navrata su i naši novinari, da bi se uverili u ono što građani taksistima zameraju, zvali u različito doba. I ispostavilo se da Beograđani i te kako imaju pravo – vrlo često dobijali smo odgovor da nema slobodnog vozila i da to traje po pola sata i više... Zato, oni kojima je taksi vožnja neophodna (na primer, kada moraju na neki sastanak, na aerodrom ili na neki pregled) pribegavaju tome da dan ranije rezervišu vozilo. Ali, da li je to smisao ove vrste usluge – da je dostupna samo ako se ranije rezerviše?
Prethodnih meseci taksi udruženja su nam potvrdila da je tačno da ne rade sve njihove kolege koje imaju dozvolu, ali da je ipak broj onih koji stalno rade oko 5.500, uz napomenu da je provere i testove koji su neophodni za taj posao prošlo oko dodatnih 500 vozača. Kako su u nekoliko navrata ukazivali vlasnici TH tablica, na umu treba imati da taksisti rade po smenama i da, kao i druge delatnosti, i oni imaju u toku nedelje dan-dva odmora. To znači da od 5.500 njih 10 odsto ne radi jedan ili dva dana nedeljno. Treba dodati i to da već duže taksisti uveravaju da je optimalan broj njih u gradu između 6.000 i 6.500, mada je, prema studiji koja je nedavno rađena, procenjeno da u narednih pet godina treba da bude ukupno 7.000 taksista na ulicama.