Obrisi stanične zgrade na Prokopu

Prokop, izgradnja zgrade železničke stanice, posve je najneobičnije gradilište u prestonici. Otvoreno je pre dva meseca neuobičajeno za prilike u novijoj istoriji Srbije, bez medijske pompe i obraćanja zvaničnika. Ni „Rejlvej siti” investitor, partner države u gradnji nedostajućih sadržaja na Prokopu, nije rečit otkako je početkom avgusta izdata građevinska dozvola za objekat od 5.650 kvadratnih metara sa oko 80 parking-mesta i 600 kvadrata natkrivenih izlaza sa perona jedan i šest.

Koliko je ovo gradilište za naše prilike posebno, možda najbolje svedoči prizor na njemu. Jer, za razliku od mnogih drugih infrastrukturnih projekata u glavnom gradu, o kojima se mnogo priča, dok je istovremeno vrlo malo pomaka na terenu, situacija na Prokopu je potpuno drugačija – dok zvanično niko ne želi ni da zucne o ovom gradilištu, na njemu se posle dva meseca vide prilični pomaci. Na prostoru buduće stanične zgrade nikli su prvi armiranobetonski stubovi i druge betonske konstrukcije, a na ploči koju je godinama „krasila” samo armatura konačno je više i radnika i građevinskih mašina.

Koja vrsta radova se trenutno izvodi i koji radovi predstoje, za sada nema preciznih informacija jer u „Rejlvej sitiju” koji je izgradnju stanične zgrade dobio kao prioritetni zadatak (pre gradnje komercijalnih sadržaja) danima ne odgovaraju na naša pitanja.

Sve administrativne prepreke za izgradnju stanične zgrade u stanici „Beograd centar” otklonjene su početkom avgusta kada je potpisana prijava radova. Ona je usledila 24 dana nakon izdavanja građevinske dozvole. Kada su u državi letos izašli s vešću da su se stekli svi uslovi za početak gradnje stanične zgrade na nedovršenoj centralnoj beogradskoj železničkoj stanici, koja je to postala u leto 2018. posle katančenja stare Glavne železničke u Savskom amfiteatru, najavljeno je da će ubrzo svečano biti obeležen i početak radova. Ali umesto svečanog ceremonijala usledilo je tiho, gotovo neprimetno otvaranje gradilišta i početak radova.

Brak iz interesa države i „Rejlvej sitija” ozvaničen je u drugoj polovini 2020. kada je potpisan ugovor na osnovu poziva Republike Srbije iz 2019. za partnerstvo u ovom poslu. Taj ugovor predvideo je da država uloži zemljište i omogući gradnju na već izgrađenim objektima i svim parcelama u njenom vlasništvu na železničkoj stanici, a da privatni partner (firma čiji je jedan od vlasnika biznismen Branislav Grujić) izgradi staničnu zgradu, komercijalne sadržaje i parkinge. Ugovor, koji se ubrzo našao pod lupom „Transparentnosti Srbija”, predvideo je faznu gradnju i to da se u prvoj fazi izgradi upravo stanična zgrada i deo parking-prostora. Partner se obavezao i da finansira izgradnju stanične zgrade u skladu sa građevinskom dozvolom, dok će izgradnja drugih objekata biti u skladu sa tržišnom i poslovnom politikom partnera.

Otkako je ozvaničeno ovo partnerstvo, najavljivan je brzi početak gradnje, ali od toga nije bilo ništa, pa ni od najave da će prvi radovi na ploči krenuti u toku jeseni 2021. Odlaganju početka gradnje stanične zgrade svakako je kumovalo i pomeranje rokova za završetak same ploče, čija je nosivost u međuvremenu ispitivana.

Prema ugovorenom planu, zgrada stanične zgrade biće završena do kraja 2023. godine, poslednji je odgovor koji je na ovu temu naš list dobio od „Rejlvej sitija”, i to još letos. A prema podacima iz građevinske dozvole, vidi se da je predračunska vrednost radova 1,77 milijardi dinara bez PDV-a.

Drugi deo saobraćajnih veza i dalje se čeka

Gradnja pristupnih veza do stanice „Beograd centar” iz pravca Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića završena je pre nešto više od pet godina. Ali, da bi saobraćajna mreža oko Prokopa bila kompletna, neophodno je da građevinari urade i saobraćajnice koje će Prokop povezati sa niškim auto-putem. Početkom 2021. država je gradnju tih pristupnih veza uvrstila na listu kapitalnih prioritetnih projekata.