Ponedeljak, 30.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U Australiji obeleženo 50 godina prvog srpskog manastira

U najstarijem hramu posvećenom Svetom Savi okupilo se nekoliko generacija Srba da zajedno sa svojim episkopom i sveštenstvom molitveno proslave ovaj jubilej
Игумани Теодор и Методије, владика Силуан и амбасадор Раде Стевановић с извезеном иконом (Фотографије Ј. Бјеловић Бујас)

Specijalno za „Politiku” 
Melburn – Na petom kontinentu, Srbi su juče, zajedno sa svojim arhipastirom i sveštenstvom, svečano proslavili naročit jubilej – 50 godina od osnivanja prvog srpskog manastira u Australiji. Manastir posvećen Svetom Savi, prvom srpskom arhiepiskopu, nalazi se u mestu Elejn, udaljenom oko 150 kilometara od Melburna, u državi Viktoriji. Te davne 1972. godine grupa srpskih rodoljuba zajedno sa svojim episkopom Stefanom (Bocom) kupila je imanje za manastir, gde je bilo predviđeno i sedište episkopa buduće eparhije Srpske pravoslavne crkve za Australiju i Novi Zeland, koja bi delovala odvojeno od Zapadnoevropske eparhije.

Episkop Stefan je u to vreme, na predlog nadležnog episkopa, sada blaženopočivšeg vladike Lavrentija (Trifunovića), inače prvog episkopa na petom kontinentu, a po blagoslovu Svetog arhijerejskog sinoda, boravio u Australiji radi ispitivanja mogućnosti odvajanja tadašnje Eparhije australijsko-novozelandske od Zapadnoevropske. Kupovinom imanja, gradnjom crkve posvećene Svetom Savi i osnivanjem manastira, koji je ujedno bio i sedište episkopije, stvoreni su uslovi za osnivanje zasebne Eparhije australijsko-novozelandske. Na majskom zasedanju 1973. godine, za episkopa eparhije izabran je Nikolaj (Mrđa), koji je po dolasku u Australiju intezivno radio na gradnji manastira i formiranju bratstva. Za vreme njegovog stolovanja položeni su temelji za izgradnju nove manastirske crkve posvećene Svetom Alimpiju Stolpniku i osnovano jedino srpsko pravoslavno groblje u Australiji. Naredni episkopi takođe su nastavili da grade manastir, tako da on do današnjeg dana poseduje dva hrama, konake, trpezariju, biblioteku, muzej i niz pomoćnih zgrada. Manastir se svih narednih decenija „izgrađivao” iznutra postavši veliki molitveni i duhovni centar u kome blagoverni narod od početka nalazi duhovno utočište i ukrepljenje od brzog života, gradske vreve i životnih nedaća. U manastiru je, više nego igde drugo, prisutan i osećaj neraskidive vezanosti sa maticom. Početkom devedesetih u Australiji je boravio starac Nikanor Hilandarac u misiji pomirenja, koji se po božijem dopuštenju predstavio u Gospodu tokom boravka na petom kontinentu. Osetivši da se neće vratiti u Hilandar i da će svoj ovozemaljski put ubrzo završiti, što se na kraju i zbilo, izrazio je želju da počiva u ovom manastiru. Njegov kivot se nalazi u hramu Svetog Alimpija Stolpnika i predstavlja poseban blagoslov i trajnu vezu manastira Svetog Save u Elejnu sa Manastirom Hilandarom na Svetoj Gori.

Juče, pola veka po osnivanju manastira, u najstarijem hramu posvećenom Svetom Savi, okupilo se nekoliko generacija Srba da zajedno sa svojim episkopom i sveštenstvom molitveno proslave ovaj veliki jubilej. Svečanom arhijerejskom liturgijom načalstvovao je episkop Mitropolije Australijsko-novozelandske, gospodin Siluan, uz sasluživanje igumana svete srpske carske lavre manastira Hilandara, arhimandrita Metodija, sveštenstva melburnškog namesništva i ostalih crkava mitropolije. Proslavu je uveličao svojim prisustvom i ambasador republike Srbije u Australiji, njegova ekselencija Rade Stevanović. Pred kraj svete liturgije episkop Siluan je čestitao svima prisutnima jubilej i dodao da nije slučajno da je želja za formiranjem i organizacijom prve eparhije povezana sa osnivanjem manastira, jer to u neku ruku predstavlja način na koji je utemeljena svetosavske crkva, od prvog arhiepiskopa Svetog Save, koji je sa svojim ocem, svetim Simeonom, podigao na Svetoj Gori svetu srpsku carsku lavru Hilandar, koja će postati prvo učilište i izvor nadahnuća i organizacije svih naših eparhija, manastira i crkava širom sveta. Oslanjajući se na svetosavsku tradiciju prvi arhijereji naši su zapravo počeli svoju misiju na ovom kontinentu u ovom manastiru. Episkop Siluan je zatim dodao da je hilandarski iguman, koji je doputovao zajedno sa svojim sabratom, jerođakonom Nektarijem doneo dve kopije čudotvornih ikona Bogorodice. Jedna od njih je ikona Trojeručica kao blagoslov manastira Hilandara sestrinskom manastiru Novi Kalenić, kod Kanbere, a druga ikona Bogorodice Mlekopitateljnice, takođe dar manastira prvom srpskom koledžu u Sidneju, koji nosi ime Svetoga Save. Mitropolija je uz ove dve ikone postala duhovno bogatija i sada poseduje tri ikone Bogorodice sa Svete Gore, odnosno Hilandara.

Narod ispred nove crkve

Episkop je zatim pozdravio igumana manastira Svetog Save u Elejnu, arhimandrita Teodora (Bojovića), molitvenika za naš narod na ovim prostorima još od 1979. godine i ostalo sveštenstvo koje je sasluživalo. Potom je pozdravio ambasadora Srbije u Australiji, njegovu ekselenciju gospodina Radeta Stevanovića, pohvalivši ga kao neumornog trudbenika za dobro svoga naroda i svoje crkve i blagoslovivši njegov budući rad. Na kraju je zahvalio horovima i njihovim dirigentima koji su svojim pojanjem uveličali i ulepšali službu. Po završetku liturgije, narod je uputio u Crkvu Svetog Alimpija Stolpnika, da celiva čudotvornu ikonu Bogorodice Trojeručice, kopije koja je izrađena u manastiru Hilandaru, a u ovoj svetinji se nalazi još od 1977. godine, a koja je ovom prilikom unešena u novi tron u ovom hramu.

Tokom svečane trpeze ljubavi, prisutnom narodu se najpre obratio protojerej – stavrofor Milorad Lončar, koji je govorio o istoriji manastira i njegovim utemeljivačima i ktitorima, koji su zaslužni za postojanje ove svetinje.

Iguman Hilandara, arhimandrit Metodije, takođe je pozdravio sve prisutne i u ime manastirskog bratstva hilandarske lavre čestitao veliki jubilej – pola veka od osnivanja manastira posvećenog Svetom Savi. On je svoje reči i molitvene želje usmerio ka budućnosti ove sveštene obitelji, a zajedno sa njom ka budućnosti Mitropolije Australijsko-novozelandske, pa je shodno tome održao propoved o značaju postojanja manastira, monaštva i duhovnog poretka u manastirima. Pri kraju besede poželeo je igumanu Teodoru dug život i da još mnogo godina služi ovom manastiru i crkvi Hristovoj, a zatim darovao srebrnjak sa likom kralja Milutina, najvećeg ktitora carske lavre posle Svetog Save i Svetog Simeona, koji je manastir Hilandar izradio povodom 700 godina od njegovog rođenja i uručio hilandarsku spomenicu. Podsetivši sve prisutne na još jedan jubilej, čestitao je episkopu Siluanu šestu godišnjicu od njegovog izbora za episkopa Mitropolije australijsko-novozelandske.

Ambasador Srbije, njegova ekselencija, Rade Stevanović, takođe je pozdravio sve prisutne u ime ambasade Republike Srbije u Australiji i u svoje lično ime, izrazivši veliko zadovoljstvo što prisustvuje ovako velikom duhovnom prazniku i velikoj svečanosti, dodavši da se raduje što je u poslednjih deset prazničnih dana imao priliku da podeli radost sa brojnim narodom, počevši od svečanosti u manastiru Novi Kalenić i u srpskom koledžu Sveti Sava u Sidneju, do obeležavanja pedesetogodišnjice osnivanja prvog srpskog manastira na južnoj hemisferi.

U svom drugom obraćanju, episkop Siluan je istakao da se danas proslavlja trud i rad svih pregaoca na njivi duhovnoj, na njivi Svetog Save, koji su radili i ugrađivali sebe u ovu svetinju, a da smo mi, isto tako, pozvani da nastavimo tim putem i da brinemo o našim svetinjama. Na kraju je uručio poklon igumanu manastira Hilandara, arhimandritu Metodiju, na molitveno sećanje, u ime sveštenstva, monaštva i blagočestivih vernika sa ovih prostora, vezenu ikonu – barjak Svetog Simeona Mirotočivog sa insignijama svetog Simeona i monogramom cara Konstantina.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.