Ponedeljak, 30.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Drugi boj na Kosovu polju i peti oktobar

Od malih nogu nas ubeđuju da je istorija učiteljica života, da je pišu pobednici i da nam se ponavlja
(Mиланко Kaличанин)

Paklenim planom Amerike pod šifrom „Velika oblast”, sročenim još tokom trajanja Drugog svetskog rata, predviđeno je potčinjavanje potrebama njene privrede svih zemalja zapadne hemisfere uključujući i bliskoistočne, bogate naftom, kao i Japan i Južnu Koreju, a po mogućstvu i čitav svet. Planom nisu obuhvaćene zemlje istočnog dela evropskog kontinenta, među kojima je i Kraljevina Jugoslavija. A rampu za dalje porobljavanje ostatka sveta predstavljao je moćni SSSR.

Više od osam decenija Amerika je istrajavala na totalnoj realizaciji ovog monstruoznog plana. Već nakon realizacije parcijalnih projekata obuhvaćenih ovim planom: rušenje Berlinskog zida 1989, u cilju ujedinjenja dve Nemačke i razbijanje Sovjetskog Saveza, pristupa se, uz asistenciju evropskih satelita, izvođenju i krvlju obojenih revolucija, radi daljeg potčinjavanja preostalih suverenih država, sve do nadomak bedema Kremlja.

Međutim, na njenu žalost i uz neviđenu histeriju i ispoljeni strah čitavog  kolektivnog Zapada, odlukom Vladimira Vladimiroviča Putina od 24. februara 2022, stavljena je tačka na dosadašnji svetski poredak i označen je slom zapadnog hegemona, što potvrđuje i nedavna izjava Amerikanca Džona Boltona: „Prevrat u Moskvi je jedini način da Vašington ostvari svoje ciljeve u Evropi. Putin i čitav režim mora da ode.” Ovo je istorija 20. i 21. veka.

Od malih nogu nas ubeđuju da je istorija učiteljica života, da je pišu pobednici i da nam se ponavlja.

Zato je logično sa par rečenica podsetiti se na srpsku drevnu i blisku prošlost.

Tokom dvadesetčetvorogodišnje vladavine srpskog kralja, a potom i cara Dušana Silnog, Srbija je postala najmoćnija sila na Balkanu i jedna od vodećih država hrišćanske Evrope. Car Dušan je došao do najoriginalnije državničke ideje tog doba, da posrnulu i umornu Vizantiju zameni svojim snažnim srpsko-grčkim carstvom koje bi moglo da odbrani Evropu od turske najezde”. („Zapisi o srpkom carstvu”, N. Moravčević).

Nakon iznenadne i prerane smrti cara Dušana, 20. dec.1355. srpskim velikašima nije trebalo više od jedne decenije „da na komate razdrobe carstvo” a nešto jače od 30 godina da razjedinjeni brane njegove ostatke od, u usponu, turskog carstva na polju Kosovu.

Istinski i hrabri istoričari rizikuju suočavanje sa živim svedocima događaja, da bi svoju subjektivnu objektivnost evenutalno korigovali, uz doprinos većoj verodostojnosti, što potvrđuje i ova anegdota:

„Dejan Medaković, predsednik SANU, pita patrijarha Pavla: ’Kada će počivši vladika Nikolaj Velimirović biti proglašen za sveca?’, ’Nije još vreme. Još su živi oni koji su ga poznavali. On je bio pušač. Zamislite sveca koji puši’, odgovori patrijarh.

Zato su u prošlosti, a i u sadašnjosti mnoge istine završile pod tepihom. Jedna od njih je i „istina” da su Srbi poraženi u boju na Kosovu polju.

U prvom sudaru „lune i krsta, dva strašna simvola” (Njegoš) na Vidov Dan 28. juna 1389. mitski junak Miloš Obilić, srpski vitez, predvodeći oklopnu konjicu levog krila Lazareve vojske, u silovitom jurišu razbija centar turske vojske kojim je komandovao lično „kralj”, sultan Murat Prvi i junački ga pogubio. Po svim ondašnjim „pravilima”: ko u „meču” prvi pozoba protivničkog „kralja”, taj je pobednik. Dakle, Srbi su pobedili u boju na polju Kosovu. Nažalost, krajnji ishod nije pobednički. Ovo srednjovekovno pravilo i danas je „živo” ali samo na šahovskom polju.

Drugi kosovski boj odigrao se takođe na polju Kosovu, 24. marta 1999, šest vekova kasnije. Predvodeći još 18 zemalja, svojih vazala, sabranih u NATO, Amerika je izvršila udruženi zločinački poduhvat, agresijom na suverenu državu, članicu UN, SR Jugoslaviju, u isti mah i iz vazduha i sa kopna, ispuštajući bombe sa osiromašenim uranijumom i to baš na svetu srpsku zemlju, Metohiju i Kosovo – srce Srbije. Istina je da su Srbi zahvaljujući svojoj vojsci, njenim vojskovođama i svom narodu, koji su ispoljili veliki stepen patriotizma, uspeli da se odbrane od neprijatelja i da je njihov predsednik Slobodan Milošević državničkom veštinom i diplomatskim umećem, za zelenim stolom, izvojevao briljantnu pobedu, usvajanjem, od strane Saveta bezbednosti UN na 4011. sastanku, 10. juna 1999, Rezolucije 1244. Više od dve decenije ona predstavlja neprobojnu branu, kineski zid i kremaljske bedeme u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta države Srbije, što garantuju i sledeće njene odredbe:

potvrđuje se suverenitet i teritorijalni integritet SR Jugoslavije;

odlučan (SB) da osigura bezbedan i slobodan povratak svih izbeglica i raseljenih lica svojim domovima;

potvrđuje široku autonomiju i suštinsku samoupravu za Kosovo;

dogovorenom broju (do 1000) jugoslovenskog i srpskog vojnog i policijskog osoblja biće dozvoljeno da se vrati i obavlja funkcije kao što su: veze sa međunarodnom civilnom misijom i bezbednosnim snagama, raspored na glavnim graničnim prelazima (prema Albaniji i Makedoniji), obezbeđenje srpske kulturne baštine itd.

demilitarizacija OVK i drugih naoružanih grupa kosovskih albanaca.

Nažalost, Amerika se, kao agresor ne miri sa porazom, pa je pribegla krajnjoj meri, organizovanju obojene revolucije, koja je uz pomoć družine osvedočenih sabotera (DOS) uz NATO podrepaše sabrane u nevladinu „revolucionarnu” organizaciju pod nazivom „Otpor” sa prepoznatljivim simbolom stisnute pesnice, stimulisani tovarima dolara, deljenih posredstvom američkog ambasadora Vilijama Montgomerija, lociranog u Budimpešti, izvršila državni udar 5.oktobra 2000. i nasilnički srušila vlast izabranu voljom naroda.

Zbog ovih činjenica i onoga što nadalje sledi, 5. oktobar predstavlja najsramniji datum u novijoj istoriji Srbije. Zahvaljujući Rezoluciji 1244 Srbija je sačuvala teritorijalni integritet, ali je nažalost podaništvom nove vlade izgubila svoju slobodu i suverenitet postavši vazal američkih vazala sa evropskog kontineta. Srce Srbije je zamrznuto, krvotok, odnosno bankarski sistem je presađen od stranih donora, privreda je gurnuta u potpunu zavisnost od direktnih stranih investicija, srpski seljak je prepušten evropskim suparnicima. Doduše grade se novi auto-putevi što je dobro, ali suprotno ekonomskoj logici, jer tek na duži rok ova ulaganja daju efekte. Uništena je mašinogradnja, bazna industrija, fabrike koje su proizvodile fabrike, lišavajući se mogućnosti većeg stepena prerade domaćih sirovina.

Uvereni da su navedene činjenice čvrsta argumentacija za sve one malobrojne vidljive i nevidljive, misleće državljane Srbije, radnike i seljake, akademike i profesore univerziteta, državnike i političare, razne analitičare i novinare koji tvrde da „Kosovo i de fakto i de jure nije naše”, da očigledno nisu u pravu i da „ne mogu dati ono što nemaju – Kosovo za Evropu”, a zarad punih stomaka i lagodnijeg života. Krv naših predaka nije na prodaju.

Samo ujedinjeni i složni, uz Rezoluciju 1244 SB UN, i punu podršku naših tradicionalnih prijatelja, Ruske Federacije i Narodne Republike Kine, možemo sačuvati teritorijalni integritet, državni suverenitet, slobodu i prosperitet Srbije i njenog naroda.

Generalni direktor „Trepče” tokom poslednje decenije dvadesetog veka

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Пеђа
Један додатак. Многи данас говоре да је потписом у Куманову СРЈ ,,озаконила и признала" да је и де факто и де јуре изгубила суверенитет над Метохијом и Косовом, како сте лепо навели. Препоручио бих тим заговорницима да проуче да ли су током Другог светског рата власти, укључујући и неке парламенте, земаља освојених од стране Вермахта потписивале неке уговоре са окупатором. Да ли то значи да те земље нису биле окупиране? Господин Цвјетин Миливојевић лепо каже да нам је део Србије под окупацијом.
Лена
Штета што нам аутор чланка - бивши директор “Трепче” - није објаснио како он види политички живот Србије ако се његов план оствари, тј ако се КиМ припоје Србији. Да ли је приправан да добру четвртину српског парламента чине Албанци ? Да Аљбин Курти буде потпредседник владе ?
Milos
@Pedja: Mozda jer ne bi radio u interesu Srbije (sitnica je l' da) ? Tako smo i dobili AP ( jedini u SFRJ) i tempiranu bombu do danas. A sto se teme tice, nikad nisam zazalio zbog 5. oktobra jer nisam izlapeo pa da zaboravim kaoo je bilo 90ih. Umesto stranih - domaci lopovi ali uz njih i ratovi, restrikcije, mrak, beznadje..... Samo je nakon 5. ktobra bilo nade i optimizma u ovoj zemlji ali i to kratko. Nakon ubistva Djindjica, videlo se da nema sustinske razlike izmedju zutih i crvenih
Пеђа
Зашто не би био?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.