Ponedeljak, 16.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bivši biskup na čelu Paragvaja

Фернандо Луго (Фото АФП)

Kada je Alfredo Štrezner, poslednji južnoamerički diktator, zbačen s vlasti 1989. godine mnogi su pomislili da će to biti još jedna u nizu revolucija „evropskog tipa“ i brz prelazak na demokratiju. Nije bilo tako. General Štrezner je prebegao u Brazil, dok je njegov najjači instrument vladavine, desničarska konzervativna partija „Kolorado“, i dalje kontrolisao Paragvaj. Do promene je ipak došlo nakon skoro dve decenije, jer Fernando Lugo (56), pobednik na aprilskim predsedničkim izborima juče je preuzeo dužnost. „Koloradisti“ su smenjeni nakon 62 godine neprekidne vladavine, što je nezapamćeno u svetskim okvirima. Tranzicija ka demokratiji tek sada bi mogla da dobije pravo značenje, što će odrediti novu unutrašnju i spoljnu politiku Paragvaja.

Luga ne očekuje nimalo jednostavan zadatak. Nekadašnji rimokatolički biskup i pobornik Če Gevarinih ideja, već je zamenio svešteničku odoru svetovnom da ne bi prekršio Ustav. Ali to je novog predsednika dovelo u spor sa papom Benediktom Šesnaestim. Nakon dugih rasprava u Vatikanu, prošlog meseca je usledila „papska milost“ pa je tako uklonjena poslednja formalna prepreka za preuzimanje funkcije predsednika.

Ekonomske teme i konsolidacija domaće političke scene biće najvažniji izazovi u prvom delu njegovog mandata. Svi očekuju korenite ekonomske reforme, obuzdavanje korupcije i veću brigu države za ekstremno siromašne, kojih je u Paragvaju više od trećine ukupnog stanovništva. Novi predsednik, u narodu bolje poznat kao „biskup siromašnih“, izgradio je svoj ugled upravo borbom protiv siromaštva.

Drugi izazov predstavlja i dalje snažna koloradistička partija –čiji je kandidat na izborima osvojio 31 procenat glasova – samo deset manje od Luga koji okuplja „Patriotsku alijansu za promene“, savez stranaka levog centra. Još jednom preprekom brzim reformama smatra se i ogromni državni aparat koji je pod kontrolom koloradista već decenijama.

Kao ključne determinante u spoljnoj politici Paragvaja ističu se odnos prema SAD i Latinskoj Americi. 

Vašington ističe spremnost na saradnju sa zvaničnim Asunsionom, i nije verovatno da bi predsednik Lugo mogao poći utabanim antiameričkim stazama levo orijentisanih režima u Venecueli i Boliviji. Bivši američki diplomata Džerald Mekaloh, sada direktor Američko-paragvajske privredne komore, uveren je da je reč o umerenjaku na čelu Paragvaja, nezavisnom političaru koji nije neprijateljski nastrojen prema SAD.

Novi talas levičarskih režima u Latinskoj Americi ipak pokazuje bitne unutrašnje razlike. Evo Morales i Ugo Čaves, predsednici Bolivije i Venecuele, oštro se protive politici SAD, dok Lula da Silva iz Brazila i Mišel Bašele, predsednica Čilea, pokazuju prijateljski stav prema Vašingtonu. Predsednik Paragvaja negira da je pod uticajem krupnih „igrača“ u regionu, iako paragvajska ekonomija zavisi od saradnje sa susednim Brazilom i Argentinom. 

Fernando Lugo se otvoreno zalaže za „srednji put“, što bi paragvajsku politiku postavilo između tvrde levice Čavesa i Luline umerenosti.

„Potrebno je da stvorimo naš put u integracijama, a ne da budemo tek jedna među naprednjačkim vladama. Danas u Latinskoj Americi nema unifikovanih i zajedničkih pravaca“, rekao je nekadašnji biskup. Loša sećanja budi američka politika podrške desničarskim autoritarnim režimima i intervencije u regionu tokom hladnog rata. Zato upitan o ulozi SAD u regionalnim odnosima, Lugo ističe da administracija u Vašingtonu mora prihvatiti novi scenario u kome latinoameričke vlade neće dozvoliti nikakvo uplitanje spolja.

Predizborni slogan „Lugo ima srce“ nagoveštava da novoizabrani predsednik ima hrabrost levičara da se upusti u dugotrajnu borbu protiv unutrašnjih problema i odmerenost centriste u sagledavanju spoljnopolitičkih trendova u Južnoj Americi. U Paragvaju se uzdaju u uspeh ovog recepta.

M. Kovačević

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.