Američki rat za Kongres: kandidat ili partija

Rezultati američkih izbora koji se održavaju 8. novembra daće odgovor i na ovih dana aktuelno pitanje koje postavljaju posmatrači ovdašnje političke scene. Pitanje glasi: da li će ovoga puta birači pre glasati za partiju nego za ličnosti koje je kandidovala.

Ta dilema je veoma vidljiva u duelima za mesta u Senatu, gde su kandidati i jedne i druge partije, sudeći prema novim otkrićima o njihovom ličnom životu ili zdravstvenom stanju, očigledno loš izbor.

U Političkom sistemu SAD dominiraju dve partije, Demokratska i Republikanska, sa povremenim „nezavisnim” kandidatima koji stignu do Senata i Predstavničkog doma.

Predstojećeg 8. novembra bira se celokupan sastav Predstavničkog doma koji ima 435 mesta. Današnji odnos snaga tamo je da demokrate sa 220 mesta imaju tesnu većinu, dok su republikanci sa 212 (i tri upražnjena mesta) manjina. Predizborna matematika dakle pokazuje da je za pobedu neophodno 218 mesta. To praktično znači da republikanci, da bi stekli većinu, moraju da sačuvaju mesta koja već imaju i obezbede još šest novih. Mandat u Predstavničkom domu je samo dve godine.

U stočlanom Senatu mandat traje šest godina, a 8. novembra se glasa za 35 senatora. Demokrate sada imaju 48 senatora plus dvoje nominalno nezavisnih koji glasaju sa njima. U slučajevima da je prilikom usvajanja nekog zakona Senat podeljen striktno po partijskim linijama, prevagu demokrata obezbeđuje glas potpredsednice Kamale Haris. Cilj demokrata je, naravno, da sadašnji raspored održe ili ojačaju, dok je republikancima dovoljno da zadrže ono što sada imaju i pobede u najmanje još jednoj senatorskoj trci.

Dilema kandidat ili partija najuočljivija je u dve države, Pensilvaniji i Džordžiji. U prvoj, u kampanji za senatorsko mesto su sadašnji zamenik guvernera Džon Federman i nacionalno poznata TV zvezda dr Mehmet Oz, koji je, posle slave koju je stekao kao lekar, odlučio da zagazi i u političke vode.

Federman je usred kampanje doživeo srčani udar, ali ne odustaje, uprkos tome što je na skorašnjim mitinzima ostavio veoma loš utisak i nametnuo pitanje da li će biti sposoban da obavlja senatorsku dužnost. Dr Oz, sin turskih imigranata, takođe ne impresionira na svojim mitinzima (njegov zet je inače srpsko-američki preduzetnik Džon Jovanović).

U Pensilvaniji je dakle očigledno da će se, zbog „faličnih” kandidata za senatorsko mesto, birači opredeljivati za partiju, a ne za njenog predstavnika. Ista situacija je i u Džordžiji, gde  je republikanski kandidat za senatora zvezda američkog fudbala, Afroamerikanac Heršel Voker koji je rad da 12-godišnju sportsku karijeru zameni političkom. Kao i dr Oz, ni Voker nema nikakvog političkog iskustva, što je pokazao nesnalaženjem u debatama sa protivnikom, a mediji eksploatišu i njegov haotični lični i bračni život, uključujući tu i epizode porodičnog nasilja.

Vokerov protivnik je sadašnji senator Džordžije Rafael Vernok             koji je 2001. pobedio u utakmici za upražnjeno senatorsko mesto, pa sada traži puni šestogodišnji mandat. Pre nego što je postao političar bio je inače viši sveštenik Baptističke crkve u Atlanti. I u ovoj trci birači će dakle biti u poziciji da se opredeljuju za partiju, žmureći pritom na mane kandidata.

Fokus na partiju, a ne na kandidata je svakako skorašnji fenomen američke scene. Prethodni put kada su Amerikanci bili u ovakvoj dilemi bila je era depresije između dva svetska rata, kada je tadašnji predsednik Frenklin D. Ruzvelt građane pozvao da njegov plan za izlazak iz krize  „Nju dil” podrže tako što će demokratama obezbediti većinu u oba kongresna doma, što je predstavljeno kao garancija za sprovođenje tog programa.

Tokom druge polovine 20. veka, američki birači su najčešće pokazivali spremnost da svoje glasove podele između dve partije. Dobar primer tog „podeljenog glasanja” je moja matična država, Viskonsin, gde su decenijama guverner i skupština bili iz redova republikanaca, dok su oba senatora bili iz Demokratske partije.

Danas su glavne institucije političke vlasti – predsednik, Senat i Predstavnički dom – pod kontrolom demokrata. Preokret koji mogu da donesu izbori 8. novembra: republikanska većina u jednom ili u oba kongresna doma – imao bi značajan uticaj na unutrašnju i spoljnu politiku SAD i pripremio bi pozornicu za predsedničke izbore 2024.

Direktor u globalnoj konsultantskoj kući „Berkli riserč grup” u Vašingtonu