Utorak, 07.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Slobodna zona – festival „filmova bez cenzure”

Od trećeg do osmog novembra u Beogradu, Novom Sadu, Nišu Kragujevcu biće prikazano više od 60 domaćih i stranih dokumentarnih i igranih filmova, a manifestaciju otvara „Trougao tuge”
Из документарног филма о Дејвиду Боувију „Moonage Daydream” (Фото Слободна зона)

Tradicionalna međunarodna smotra „filmova bez cenzure”, kako bi se još mogao nazvati festival „Slobodna zona”, u svom 18. izdanju ponovo otvara vrata autorima koji se bave tabuima i svim onim danas „politički nekorektnim” i kontroverznim temama. Pred gledaocima u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu naći će se i ostvarenja koje su drugi festivali odbili da prikažu, recimo „Sparta” Ulriha Zajdla, o neosuđivanom pedofilu, treneru džuda, koji se bori sa sopstvenim nagonima, i „Nevinost” Gaja Davidija, prećutkivana priča o poginuloj deci-vojnicima u Izraelu.

Festival večeras u beogradskoj MTS dvorani, novosadskoj Areni sinepleks i niškom Sinepleksu otvara film „Trougao tuge” u režiji Rubena Estlunda, ovenčan „Zlatnom palmom”, a specijalni gost svečanosti je Zlatko Burić, hrvatski glumac sa uspešnom internacionalnom karijerom, koji igra jednu od vodećih uloga u ovom filmu.

Od trećeg do osmog novembra na Slobodnoj zoni biće prikazano više od 60 dokumentarnih i igranih celovečernjih filmova, a ukupno 77 ostvarenja, računajući i kratkometražne radove mladih u okviru selekcije „Future is here”, rekao je na konferenciji za novinare Rajko Petrović, direktor i selektor festivala. On je ukazao da je ove godine festival napravio iskorak u vidu saradnje sa Sinepleks bioskopima, u čijim salama će biti prikazani, uslovno rečeno, komercijalni angažovani filmovi koji se obraćaju široj publici, a među njima je verovatno najpopularniji dokumentarac o Dejvidu Bouviju „Moonage Daydream”, koji će svake večeri tokom festivala biti prikazivan u Imax bioskopu „Galerije Beograd” (sa najboljim zvukom u Srbiji).

Ovogodišnja Slobodna zona donosi i priče o traumama silovanih žena svih nacionalnosti sa područja bivše Jugoslavije („Veće od traume”, dokumentarac Vedrane Pribačić i Mirte Puhlovski), o borbi urođenika iz Amazona i seljaka iz Ekvadora za svoj komad zemlje („Moja ukradena zemlja” Marka Vizea i „Teritorija” Aleksa Prica), o ljubavi dveju žena rođenoj za vreme Drugog svetskog rata u koncentracionom logoru („Neli i Nadin” švedskog autora Magnusa Gertena)...

Branka Pavlović, selektorka Međunarodnog takmičarskog programa, Ženske linije i Selekcije 14+, rekla je novinarima da je ideja vodilja većine filmova pojedinac u konfliktu ili u trenutku suočavanja sa prošlošću, pa time i sa samim sobom. Takvo je „Pomračenje” rediteljke Nataše Urban, autorke poreklom iz Srbije. Ona je izdvojila i film „Okreni se ka suncu” Alione van der Horst, koji se bavi jednom od najvećih tragedija 20. veka posle Holokausta, sudbinom ruskih ratnih zarobljenika.

U žiriju Međunarodnog takmičarskog programa su Boško Prostran, profesor na FMK i video umetnik, Aleksandra Odić, bosansko-nemačka rediteljka i Nezaket Ekiči, umetnica performansa koja se u radovima često bavi temama ženskih prava i prava na slobodu.

Ivan Bakrač, selektor Regionalnog takmičarskog programa „Horizonti”, primetio je da sedam odabranih filmova odslikava šarolikost Balkana, koji je sam po sebi haotičan, i u pozitivnom i u negativnom smislu, a među autorima ima i onih poznatih, poput Gorana Devića, reditelja filma „Hrvatskog narodnog preporoda”, ali i novih imena, koja su uspešno debitovala u Kanu, Veneciji i Roterdamu. Izdvojio je dve regionalne premijere: hrvatsko-srpsku koprodukciju „Garbura” Josipa Žuvana o dvojici dečaka najboljih prijatelja i prvih komšija iz dveju posvađanih porodica i rumunski „Metronom” Aleksandrua Belka, ljubavnu priču osuđenu na propast u doba diktature Čaušeskua.

O najboljem filmu u ovoj selekciji odlučivaće rediteljka Milica Tomović, novinarka Tamara Skrozza i producentkinja i teoretičarka filma Jelena Mišeljić.

O programu „Kompas”, u kojem se tradicionalno organizuju debate o najvažnijim temama iz filmova sa ovog festivala, govorio je Ivan Milenković, najavljujući da će se ovog puta razgovor voditi o kulturi otkazivanja i političkoj (ne)korektnosti, nakon projekcije filma „Sparta”, o kolonizaciji rada i radnog vremena („Prekovremeni rad”), ratu u Ukrajini („Klondajk”) i položaju žena u muškom svetu („Pisanje vatrom”).

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.