Slobodna zona – festival „filmova bez cenzure”

Tradicionalna međunarodna smotra „filmova bez cenzure”, kako bi se još mogao nazvati festival „Slobodna zona”, u svom 18. izdanju ponovo otvara vrata autorima koji se bave tabuima i svim onim danas „politički nekorektnim” i kontroverznim temama. Pred gledaocima u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu naći će se i ostvarenja koje su drugi festivali odbili da prikažu, recimo „Sparta” Ulriha Zajdla, o neosuđivanom pedofilu, treneru džuda, koji se bori sa sopstvenim nagonima, i „Nevinost” Gaja Davidija, prećutkivana priča o poginuloj deci-vojnicima u Izraelu.

Festival večeras u beogradskoj MTS dvorani, novosadskoj Areni sinepleks i niškom Sinepleksu otvara film „Trougao tuge” u režiji Rubena Estlunda, ovenčan „Zlatnom palmom”, a specijalni gost svečanosti je Zlatko Burić, hrvatski glumac sa uspešnom internacionalnom karijerom, koji igra jednu od vodećih uloga u ovom filmu.

Od trećeg do osmog novembra na Slobodnoj zoni biće prikazano više od 60 dokumentarnih i igranih celovečernjih filmova, a ukupno 77 ostvarenja, računajući i kratkometražne radove mladih u okviru selekcije „Future is here”, rekao je na konferenciji za novinare Rajko Petrović, direktor i selektor festivala. On je ukazao da je ove godine festival napravio iskorak u vidu saradnje sa Sinepleks bioskopima, u čijim salama će biti prikazani, uslovno rečeno, komercijalni angažovani filmovi koji se obraćaju široj publici, a među njima je verovatno najpopularniji dokumentarac o Dejvidu Bouviju „Moonage Daydream”, koji će svake večeri tokom festivala biti prikazivan u Imax bioskopu „Galerije Beograd” (sa najboljim zvukom u Srbiji).

Ovogodišnja Slobodna zona donosi i priče o traumama silovanih žena svih nacionalnosti sa područja bivše Jugoslavije („Veće od traume”, dokumentarac Vedrane Pribačić i Mirte Puhlovski), o borbi urođenika iz Amazona i seljaka iz Ekvadora za svoj komad zemlje („Moja ukradena zemlja” Marka Vizea i „Teritorija” Aleksa Prica), o ljubavi dveju žena rođenoj za vreme Drugog svetskog rata u koncentracionom logoru („Neli i Nadin” švedskog autora Magnusa Gertena)...

Branka Pavlović, selektorka Međunarodnog takmičarskog programa, Ženske linije i Selekcije 14+, rekla je novinarima da je ideja vodilja većine filmova pojedinac u konfliktu ili u trenutku suočavanja sa prošlošću, pa time i sa samim sobom. Takvo je „Pomračenje” rediteljke Nataše Urban, autorke poreklom iz Srbije. Ona je izdvojila i film „Okreni se ka suncu” Alione van der Horst, koji se bavi jednom od najvećih tragedija 20. veka posle Holokausta, sudbinom ruskih ratnih zarobljenika.

U žiriju Međunarodnog takmičarskog programa su Boško Prostran, profesor na FMK i video umetnik, Aleksandra Odić, bosansko-nemačka rediteljka i Nezaket Ekiči, umetnica performansa koja se u radovima često bavi temama ženskih prava i prava na slobodu.

Ivan Bakrač, selektor Regionalnog takmičarskog programa „Horizonti”, primetio je da sedam odabranih filmova odslikava šarolikost Balkana, koji je sam po sebi haotičan, i u pozitivnom i u negativnom smislu, a među autorima ima i onih poznatih, poput Gorana Devića, reditelja filma „Hrvatskog narodnog preporoda”, ali i novih imena, koja su uspešno debitovala u Kanu, Veneciji i Roterdamu. Izdvojio je dve regionalne premijere: hrvatsko-srpsku koprodukciju „Garbura” Josipa Žuvana o dvojici dečaka najboljih prijatelja i prvih komšija iz dveju posvađanih porodica i rumunski „Metronom” Aleksandrua Belka, ljubavnu priču osuđenu na propast u doba diktature Čaušeskua.

O najboljem filmu u ovoj selekciji odlučivaće rediteljka Milica Tomović, novinarka Tamara Skrozza i producentkinja i teoretičarka filma Jelena Mišeljić.

O programu „Kompas”, u kojem se tradicionalno organizuju debate o najvažnijim temama iz filmova sa ovog festivala, govorio je Ivan Milenković, najavljujući da će se ovog puta razgovor voditi o kulturi otkazivanja i političkoj (ne)korektnosti, nakon projekcije filma „Sparta”, o kolonizaciji rada i radnog vremena („Prekovremeni rad”), ratu u Ukrajini („Klondajk”) i položaju žena u muškom svetu („Pisanje vatrom”).