Petak, 03.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
BELEŠKE S PUTA: RUMUNIJA, ZAMAK BRAN

Mesto gde se prepliću realnost i fikcija

Aura misterije oko Drakulinog dvorca veoma je inspirativna i na ovom mestu svakome je ostavljena sloboda da veruje u šta želi
Дворац се налази на стеновитом узвишењу изнад места Бран, на Јужним Карпатима, на око 25 километара југозападно од Брашова (Фотографије А. Бојовићи С. Миливојевић)

Dok se probijamo kroz vašar rumunske radinosti pod brdom u Transilvaniji na kojem se uzdiže zamak Bran, kolega preporučuje da u tom srednjovekovnom utvrđenju izbegavamo kontakte s nepoznatim osobama. Za svaki slučaj.

Na vašarskim tezgama razgledamo suvenire – vampirske zube, maske, lutke, šolje i magnetiće za frižider s likom Nikolaja Čaušeskog...

Vlad Cepeš

Mamac za turiste

Približavamo se stenovitom uzvišenju. Na vrhu je spomenik kulture nacionalnog ranga u Rumuniji, ali i veliki mamac za milione turista širom sveta. Svi su „progutali priču” da je u tom zamku živeo grof Drakula lično.

Kupujemo kartu za ulazak. Cena je 45 rumunskih leja ili, srpski rečeno, devet evra. Sledi uspon ka utvrđenju i ne znamo šta nas dalje čeka.

Zamak Bran u realnosti, zapravo, nema nikakve veze s najpoznatijim vampirom. Drakula je fiktivni lik iz istoimene knjige irskog pisaca Brema Stokera. Postoji samo verovanje da je kao inspiracija za Drakulu piscu poslužio vlaški vojvoda Vlad Cepeš, za koga, opet, ne postoji istorijski dokaz da je ikada kročio nogom u Bran.

Svejedno, aura misterije oko zamka Bran veoma je zanimljiva i inspirativna, a na ovom mestu mešaju se realnost i fikcija. U dvorcu je svakome ostavljena sloboda da veruje u šta želi...

Zamak je 1920. postao rezidencija rumunske kraljevske porodice

Arhitektura građevine je impozantna – utvrđenje je napravljeno od masivnih gotskih elemenata. Zamak je izgrađen od rečnog kamena, opeke i drva.

Dvorac se nalazi na stenovitom uzvišenju iznad mesta Bran, na Južnim Karpatima (poznatim i kao Transilvanijski Alpi), na oko 25 kilometara jugozapadno od Brašova u centralnoj Rumuniji. Tokom srednjeg veka Bran se nalazio na trgovačkom putu kroz Karpatske planine, pa otuda i njegov veliki značaj. Ime grada, inače, na slovenskom znači kapija.

Dvorac izgleda mistično. Na prvom spratu priređena je postavka umetničkih predmeta narodne radinosti i nameštaja iz kolekcije Marije od Edinburga, rumunske kraljice, koja je u zamku živela s mužem, kraljem Ferdinandom Prvim, u toku prve polovine dvadesetog veka.

Ono što je zanimljivo, dvorac je prepun kamina koji su, kako smo čuli, korišćeni da i tokom letnjih noći ugreju prostorije.

Zamak ima četiri sprata koje, osim zvaničnih, povezuju i tajni prolazi. Unutrašnjost utvrđenja je poput lavirinta.

Jedan od tajnih prolaza stotinama godina bio je sakriven iza kamina. Ulaz je bio ispod mesta za vatru. Ovaj tajni prolaz je 1926. godine slučajno otkrio arhitekta kraljevske porodice. To je, kažu, i jedno od najopasnijih mesta u zamku.

Postavka o Vladu Cepešu u zamku

Prošli smo tim prolazom. Sve izgleda poput uskog i mračnog kamenitog tunela sa strmim stepenicama. Izlaz iz tajnog prolaza vodi do Drakuline sobe – tačnije do dela zamka gde je izložena postavka u vezi s Vladom Cepešom.

Drak na rumunskom znači đavo. Tako se značenje reči Drakula može prevesti kao – sin đavola, a Vlad Treći Cepeš poznat i kao Vlad Drakula bio je vlaški vojvoda, koji je vladao Vlaškom u tri navrata: 1448, 1456–1462. i 1476. godine. On je poznat po tome što je tokom svoje vladavine sprovodio surove metode u odbrani od osmanskih osvajanja, naročito, nabijanjem na kolac, pre svega osmanlijskih zarobljenika i njihovih pomagača.

Njegov otac, Vlad Drugi Drakul bio je član reda Zmaja, koji je osnovan da zaštiti hrišćanstvo u Istočnoj Evropi. Poštovan je kao narodni heroj u Vlaškoj, kao i u drugim delovima Evrope zbog zaštite hrišćana severno i južno od Dunava. Značajan broj običnog naroda, ali i plemića preselio se severno od Dunava do Vlaške u to vreme i prepoznali su ga kao lidera u odbrani od Osmanlija. Deda Vlada Cepeša bio je Mirča Treći Drakula.

Suveniri iz neobičnog zamka

Vampirsko gnezdo

Postavka o Vladu Cepešu u zamku Bran opravdana je istorijskim značajem ove ličnosti za prostore Vlaške i Transilvanije. S druge strane, postavka vezana za Stokerovog fiktivnog grofa vampira služi čisto kao marketinški mamac za strane turiste. U te svrhe, pojedine prostorije u dvorcu uređene su kao sobe, u kojima bi navodno živeli vampiri. Te prostorije su dosta posećene i, razumljivo, zanimljive turistima. Opremljene su i audio-vizuelnim efektima kako bi na pravi način dočarale „vampirska gnezda”.

Pri izlasku iz dvorca spuštamo se ka vašaru. Ponovo se probijamo kroz šarenilo rumunske radinosti i uvrnutih suvenira. Zamak Bran ostaje na uzvišenju iza nas dok tamni oblaci prekrivaju nebo – čista gotika.

Istorijske činjenice

Zamak Bran prvi put se pominje u pisanim izvorima 1377. godine. Tada je kralj Lajoš Anžujski dozvolio Saksoncima nastanjenim u Brašovu da na tom mestu podignu kamenu citadelu o sopstvenom trošku i sopstvenom radnom snagom. Uskoro se oko zamka formiralo i naselje Bran.

Početkom 15. veka zamak je jedno vreme bio u vlasništvu vlaškog kneza Mirče Starijeg (dede Vlada Cepeša). On je u utvrđenju uspostavio carinsku kontrolu za trgovce koji su putovali između Transilvanije i Vlaške.

Drakulin krevet

Zamak je 1920. postao rezidencija rumunske kraljevske porodice i omiljeno prebivalište kraljice Marije od Edinburga. Istorijski izvori ukazuju da je jedno vreme u zamku živela i Marijina ćerka, buduća kraljica Jugoslavije Marija Karađorđević. Nakon smrti Marije od Edinburga, zamak je nasledila njena najmlađa ćerka princeza Ileana, nadvojvotkinja Austrije, da bi 1948. godine prešao u ruke komunista, nakon proterivanja kraljevske porodice.

Zamak je potom zatvoren, a tek 2007. godine, Zakonom o restituciji, rumunska vlada ga je vratila u posed naslednika princeze Ileane, nadvojvode Dominika Habzburga. Dve godine kasnije upravljanje zamkom je i zvanično povereno nadvojvodi Dominiku i njegovim sestrama, koji su iste godine otvorili renovirani zamak za javnost, kao prvi privatni muzej u Rumuniji, i predstavili strategiju za pretvaranje Brana u značajnu tačku na turističkoj mapi zemlje. U toj strategiji su i uspeli.

Puls Evrope

Povodom obeležavanja 15 godina od pristupanja Rumunije Evropskoj uniji grupa novinara iz Srbije nedavno je boravila u toj zemlji. Reč je o projektu „Puls Evrope” koji se sprovodi pod pokroviteljstvom Evropske unije. Domaćini su upoznali srpske medije s primerima dobre prakse i uspešnim projektima koje je u Rumuniji finansirala EU. Novinari iz Srbije, između ostalog, posetili su rumunske gradove Oradea, Alba Julija, Brašov i Bukurešt.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.