Ponedeljak, 30.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Prva tramvajska stanica

Osobitu draž ima prva tramvajska stanica. Onda kada u polasku ima mesta napretek. Tada čitaš na miru novine ili šta drugo, posmatraš ljude i zgrade, uživaš u dužini vožnje
(Фото Н. Марјановић)

„Jutros je jedan mladić u tramvaju izgubio pamet. Molimo malu, pegavu plavušu da je vrati. Posle je mogu i zajedno koristiti”.  (Duško Radović)

Ovo nije tekst o metrou koji je ionako u Beogradu „na dugom štapu”. Stoga ostaju po strani i „Caca u metrou” (knjiga Rajmona Kenoa), francuska pesma „Poslednji metro”, pa i istoimeni film Fransoa Trifoa (iz 1980, s Ketrin Denev i Žerarom Depardjeom). No, neuporedivo je slavnija drama „Tramvaj zvani želja/čežnja” Tenesi Vilijamsa, uspešno pretočena i na pozorišne daske i u pokretne, filmske slike (režija Elija Kazan, 1951. godina, sa Vivijen Li, Marlon Brandom i Karlom Maldenom). Prožeta jakim dijalozima, dinamičnom radnjom i emocijama. Džoni Štulić je pevao o „šljakerima koji spavaju po tramvajima” („68”), Bjelo dugme izvodilo nekada „Tramvaj kreće/Kako biti heroj u ova šugava vremena”, grupa U Škripcu   „Beli tramvaj”, Srđan Marjanović „Tramvaj”. Spot Nikole Čuturila Čuture za pesmu „Budi se” delom je snimljen u predmetnom „pokretnom prostoru”. Arsenova tužna šansona „Za jednu kapi čistoga života” prećena je video zapisom sa Masimom Savićem u tramvaju...

U istom kontekstu pominjem i roman Jovice Aćina, „Pilot tramvaja” (2019) i priču „U tramvaju” (2021), slovačke književnice Etele Farkoševe. A na tren mi se u svesti pojaviše i potresni snimci projektilima pogođenih tramvaja u Sarajevu sredinom ratnih 90. godina prošloga stoleća.

Vozio sam se – ponekad i to činim i sada – tramvajem raznim beogradskim ulicama, u Zagrebu, pešačkom zonom i okolinom, čak do Jaruna. Pa više puta kroz istanbulsku vrevu, zatim u Lisabonu (čuvenom „dvadeset osmicom”!), kao i u Pragu, Atini... U Bernu, 1996. godine sretah zelena tramvajska kola kretala su se izuvijano kao glista da bih narednom veku viđao slična po Beogradu, kao švajcarski poklon grada Bazela.

Naročito su atraktivne beogradske tramvajske rute uzbrdo, osobito ona kod Kalemegdana. Zadovoljstvo mi čini i kada prugom prelazim savske mostove.

Gotivim i voz: uživao sam, na primer, u putovanju od Hamburga do Bremena i Libeka, takođe u furioznom francuskom TGV-u. Ali i krećući se domaćom kompozicijom do Bara, preko Užica – dok ne „pukne žica”, a naročito onim noćnim vožnjama na relaciji Beograd–Rijeka ili Beograd–Kopar; iz detinjstva, nostalgično pamtim i liniju šinobusa iz Šapca do Rume.

Tramvaj je ipak nešto posebno! Spram voza, njega krasi umerena brzina, karakteristični zvuk kočnica pri stajanju ili zaokretanju, specifična sirena, sporo promicanje slika urbanog pejzaža, raspored sedenja, atmosfera. Pričalo se da je jedared ispit iz Rimskog prava glasovita beogradska profesorka Jelena Danilović  obavila u tramvaju, u „dvojci”, na putu za zubara, da studenti ne dangube čekajući je.

„Slaba tačka” tramvajskog prevoza su kišni i snežni vremenski uslovi kada nije redak prekid napajanja na mreži. Ali i niz tada prinudno sukcesivno zaustavljenih šinskih vozila ima svojih čari, pod uslovom da ne žurite na nešto zakazano.

Stare slike čuvaju uspomene na tadašnje tramvaje. Beograd je – a i Subotica i Dubrovnik, premda je u njima 70. godina prošloga veka ovaj oblik prevoza ukinut – među prvima u svetu imao tramvaj, najpre s konjskom zapregom, još krajem 19. veka. Glavna trasa je išla Terazijama, okretnica beše preko puta Narodnog pozorišta, kod spomenika knezu Mihailu; bilo je tada i drugih živopisnih linija kao što je ona topčiderska. Početkom narednog stoleća uvedeni su električni tramvaji: poreklom belgijski, češki, italijanski, nemački, jugoslovenski, a najnoviji su „španci”.

Osobitu draž ima prva tramvajska stanica. Onda kada u polasku ima mesta napretek. Tada čitaš na miru novine ili šta drugo, posmatraš ljude i zgrade, uživaš u dužini vožnje. Bez štetnih gasova, dok kloparanje točkova opušta. Voleo sam, takođe, da se jedanaesticom dovezem iz Novog Beograda do Kalemegdana, odnosno do vrha Knez Mihailove ulice. I da se istim putem vratim, posle šetnje ili/i neke kupovine. Osvežen.

Kompozicije koje su toga dana završile svoje putanje ili se za njih tek pripremaju  „spavaju” u depoima u Novom Beogradu i Dorćolu. Ono njihovo ranije čuveno konačište „remiza”, tramvajska garaža na Bulevaru revolucije/Kralja Aleksandra blizu Vukovog spomenika, palo je u mnogo čiji zaborav.

Isidora je „devetkom” s Voždovca – od tamošnjeg bivšeg bioskopa, blizu ulice Kralja Vladimira gde je sa roditeljima onomad stanovala – dolazila  u Blok 45 blizu savskog keja gde se slabo orijentisala u pogledu pronalaženja moje adrese. Za mene, tada počinjaše maltene pravi ritual: čekanje na stanici, zagledanje u broj dolazećeg tramvaja i njegova izlazna vrata. Nestrpljenje. Pratio sam je takođe „devetkom” kada bi od Bloka noću išla kući. A posle nazad, uglavnom prazan tramvaj a bezmalo pust ja. Vreme za razmišljanja, samopreispitivanja.

Jednom je od mene „šinom” otišla ljuta što je posle neke svađice nisam ispratio. Biće da je tô bio samo povod, ne i razlog! I nije se više nikad vratila, niti javila.  Inače, kosa njena beše boje šumskog meda, bujna a kratko asimetrično ošišana. Ovalno lice skladnih crta u nijansi nedozrele breskve. Pune usne, nozdrve nalik onima Ume Turman. Pronicljive oči – nešto između rezedo i bledotirkizne, zavisno od jačine i ugla sunčeve svetlosti; znale su da budu, na tren, i sanjalačke. Jedva naznačena prsa, struk i noge kao u devojčice. Intrigantan, oprezan osmeh. Utegnuta, stasita. Delikatna i diskretna, raskošne inteligencije. Čvrsta kao stena, i spolja i iznutra. Nedokučiva. Ličnost kao stvorena za zajedničku profesionalnu saradnju, za poslovni partnerski odnos. Opet, malo izgledna – zaključih odocnelo – za trajniju ljubavnu privatnu vezu. (Bar sa mnom.) Dobrano trezvena, mestimice i hladna, često ravnodušna, retko rasejana, pretežno racionalna. Ozbiljna i pouzdana, stabilna. Privukao me je miris i širina stroge, nesvakidašnje Isidorine dubiozne lepote. Vrtoglavica pred nastupajuću zrelost, opraštanje s „prvom” mladošću. Kao rezultat našeg rastanka.

Pošto se zauvek udaljila iz mog života, nekoliko godina kasnije iščitao sam oduševljeno roman „Tišina u oktobru” Jensa Kristijana Grendala. I kao što nije sasvim jasno zašto je Astrid, lik iz te knjige, bez objašnjenja napustila bračnu zajednicu, tako je nemo iz mog vidokruga nestala i Isidora. Da li je srela nekog drugog, da li joj je naša rutina zasmetala, odvela je dalje ka traženju sreće? Ili je u međuvremenu čula nešto o meni – tačno ili netačno – što ju je motivisalo da ode? Na kraju krajeva ovo i nije (bio) prvenstveno prilog o njoj, nego o svojevrsnoj mističnosti jednog urbanog šinskog vozila. I kada si u njemu, i kada (ti) pristiže, odnosno odmiče zadatom trasom. Ili dok o njemu neobavezno razmišljaš ili pomalo setno pišeš.

„Život liči na tramvaj. Menjamo saputnike, stalno neko ulazi i izlazi. Jedno vreme smo zajedno da bismo na kraju ponovo ostali sami.” (Duško Radović)

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragan Pik-lon
Grad bez tramvaja je grad bez ljubavi.Grad sa sakatom dusom i rastujucim egoizmom.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.