Utorak, 07.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

O katalozima zvezda u antici

Земља и Сунце (Фото: НАСА)

U dodatku „Politike” „Kultura, umetnost, nauka” u subotu, 29. oktobra, objavljena je kratka vest pod naslovom „Pronađen fragment najstarijeg kataloga zvezda”. Govori se o katalogu koji je sastavio slavni antički astronom Hiparh, koji je živeo u drugom veku p. n. e. Da li je on najstariji?

Poznato je da su Timoharis i Aristil oko 300. godine p. n. e. sačinili svoj katalog. Upravo poređenje koje je napravio s njihovim katalogom omogućilo je Hiparhu da otkrije jednu veoma važnu pojavu – precesiju, ili prednjačenje. Zbog ove pojave je tropska godina, ili razmak između dve uzastopne prolećne ravnodnevice, kraća od zvezdane godine za oko 20 minuta. Zvezdana godina se odnosi na pun ugao koji Zemlja opiše krećući se oko Sunca. Naziv joj dolazi otuda što su rastojanja, čak i do najbližih zvezda, daleko veća od rastojanja između Zemlje i Sunca, pa nam se zbog toga čini da su zvezde u odnosu na Zemlju nepokretne.

Zbog precesije Sunce ne može uvek da se vidi u istim sazvežđima. Danas ovih sazvežđa, poznatih pod imenom zodijačka sazvežđa, ima 13, a ne 12, kao što nalazimo u horoskopima; trinaesto sazvežđe je Zmijonoša. Prema redosledu ovih sazvežđa, koji potiče od pomeranja Sunca na nebu, Zmijonoša se nalazi između Škorpije i Strelca.

Objašnjenje pojave precesije dao je Isak Njutn. Treba najpre uzeti u obzir da je Zemlja telo koje se obrće i zato njena spoljašnja površ nije idealna sfera, nego je prečnik Zemljinog ekvatora ili polutara veći od rastojanja između polova. Dalje, zbog razlike u dejstvu gravitacije, koja potiče pre svega od Sunca i Meseca, na ovakvu figuru Zemlje naša planeta se ponaša kao čigra, pa se njena osa obrtanja (linija koja prolazi kroz polove) i sama obrće i za pun obrt joj je potrebno oko 25.700 godina. Često se uz ovako definisanu precesiju pominje promena nagibnog ugla između ravni polutara i ravni Zemljine putanje oko Sunca, koja se naziva ekliptika, što je jedan od činilaca koji utiče na promenu klime na Zemlji (doprinos Milutina Milankovića).

Na kraju, po svoj trojici, Timoharisu, Aristilu i Hiparhu, dobila su imena tri kratera na Mesecu.

Slobodan Ninković,
doktor astronomije, naučni savetnik

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.