Mali dronovi postaju sve veći bezbednosni problem

Mali komercijalni dronovi, koji se uobičajeno koriste za snimanja iz vazduha, postali su bezbednosni izazov i u Srbiji. U sredu je Vojska Srbije, u blizini kasarne u Raški, elektronskim ometanjem oborila jednu takvu malu letelicu, a primećivani su i ranijih dana iznad vojnih položaja u širem pojasu duž administrativne linije prema Kosovu i Metohiji.

Nije poznato ko je upravljao oborenim dronom, ali je jasno da su te izviđačke aktivnosti vezane za angažovanje VS u blizini Kosmeta, nakon tenzija podignutih zbog namere Prištine da ukine registarske tablice Srbije sa oznakom KM koje koriste građani Kosovske Mitrovice i okoline. Istragom, posebno digitalnom forenzikom, moguće je otkriti ko je i odakle upravljao tom malom bespilotnom letelicom, kao što je to ovih dana utvrdila i beloriska granična služba koja je u pograničnom pojasu oborila ukrajinski dron.

Ako motiv otkriva izvršioca, moglo bi se zaključiti da iza izviđanja položaja Vojske Srbije stoji Priština. Moguće da je i neko drugi koristio svima dostupni komercijalni („svadbarski”, što bi neki rekli) dron, kako bi se u slučaju njegovog gubitka teže otkrilo ko je njime upravljao. Reč je o takozvanim „multikopterima”, prečnika oko pola metra i najčešće sa četiri elise pomoću kojih se upravlja letelicom.

Ova tehnologija je u izuzetnoj ekspanziji poslednjih desetak godina i dostupna je svima. Upotreba dronova počela je da ugrožava i vazduhoplovni saobraćaj, zbog čega je širom sveta, pa i u Srbiji, uvedena zakonska regulativa koja podrazumeva obuku operatera, procedure letenja pa i zone zabranjenog leta.

Naravno, te male letelice brzo su našle i primenu u vojne svrhe, pre svega za izviđanje. Na međunarodnoj vežbi „Slovensko bratstvo 2016” održanoj kod Kovina, ruski padobranci su, možda i prvi put u Srbiji, prikazali upotrebu malih dronova multikoptera u vojne svrhe. Jednostavno, koristili su ga kao sredstvo izviđanja koje je preletelo deo poligona prema kome je odmah zatim izvršen „napad”. Rusi su tada imali i male bespilotne letelice u obliku aviona sa delta krilom, koje takođe spadaju u male dronove, ali su namenski napravljene za vojne potrebe i boljih su karakteristika (dolet, nosivost) od multikoptera. Slične dronove koristi Kfor na Kosmetu, među kojima je i izraelski „skajlark” koji se lansira iz ruke i po obavljenom izviđanju vraća na mesto poletanja. Takve letelice su viđane uz administrativnu liniju, ali nisu preletale na područje centralne Srbije. U petak je objavljen snimak, kako se navodi, britanskog vojnika koji lansira takav mali dron kod jezera Gazivode.

Bespilotne letelice te klase su postale izazov za protivvazduhoplovnu odbranu. Tako male nije ih moguće otkriti radarom, ali ni pogoditi (niti bi to bilo racionalno) nekim klasičnim artiljerijskim ili raketnim sistemom PVO. Najefikasnije je prizemljiti ih elektronskim putem, prekinuti im komunikaciju sa operatorom. Za male distance postoje takozvane antidron puške, koje mogu čak i da kontrolisano prizemlje te male letelice, za one nešto veće postoje uređaji koji su u obliku antena koje se usmeravaju u pravcu drona.

Ministarstvo odbrane Srbije je saopštilo da je dron kod Raške oboren elektronskim putem. Detalji nisu objavljeni, kao ni o kakvom se sredstvu zaštite radi. Vojska Srbije ima eksperte za elektronsko ratovanje koji su, ma koliko se otvoreno o vojsci pisalo i „sve zna”, i dalje pod velom tajne. Još u NATO agresiji imali su izuzetnu ulogu u otkrivanju naleta avijacije NATO-a, što je inače manje poznat aspekt rata 1999. godine. Sa takvom tradicijom, onesposobljavanje malog drona kod Raške je samo potvrda da su i dalje u formi i da prate rezvoj tehnologije.

Ali poznato je da domaći sistem odbrane razvija sredstva za borbu protiv malih letelica kao što je „adro” koji podseća na „deblju” staru televizijsku antenu. Na jednoj od vojnih manifestacija prikazan je laki sistem protivvazduhoplovne odbrane MTU-4 (četiri rakete malog dometa) sa kojim je uklopljen i „adro”. Takođe, „Jugomport” u svojoj ponudi nudi i složeniji sistem elektronskog ometanja, takozvani „džemer” ugrađen na kamion. Bilo je reči o nabavci snažnih ruskih sistema za elektronsko ometanja tipa „krasuha” i „repelent”, ali imajući u vidu međunarodne neprilike, teško da će ti planovi biti realizovani.

Naravno, i VS koristi male multikoptere za izviđanje, a „Zastava film” i za snimanje atraktivnih priloga sa vojnih vežbi. Kada je reč o namenski napravljenim malim bespilotnim letelicama, prvi u arsenalu VS je bio izraelski „orbiter”, a sada je u upotrebi i domaći „vrabac”.

Srbija ima stručnjake sposobne da stvaraju ove, kako ih zvanična terminologija naziva, bezposadne vazduhoplove. To je pre svega katedra za vazduhoplovstvo Mašinskog fakulteta u Beogradu, čiji studentski tim (u kome ima i predstavnika Vojne akademije) „Beoavia” beleži zapažene uspehe na takmičenjima bespilotnih letelica. Sa svojom paletom dronova firma PR-DC privukla je pažnju na međunarodnim sajmovima. Korak dalje u upotrebi ovih malih letelica je njihovo naoružavanje. U ratu u Ukrajini koriste se za napade na ciljeve na zemlji, dostupni su snimci na kojima se vidi kako se sa njih bombe, kao u nekoj igrici, ubacuju u rovove pa i kroz otvorenu kupolu tenka. U tom smislu sve „nezgodniji” postaje i naš „vrabac” koji je, kako se moglo videti na nedavnom prikazu naoružanja na Vojnoj akademiji, takođe opremljen malim bombama.

Letelice nad Kninom, Izetbegović broji instruktore

Vojni aspekt upotrebe malih dronova je tema i u regionu. Oružane snage Hrvatske rešavaju misteriju malih bespilotnih letelica koje su se pojavljivale nad kasarnama u Kninu. U BiH, u jednom od svojih zapaljivih govora uoči izbora, govorio je i lider SDA Bakir Izetbegović. „Prebrojali smo se – i koliko novca imamo, i koliko mladih ljudi, i koliko imamo instruktora na dronovima”, rekao je Izetbegović. Ispostavilo se da nije dobro „prebrojao” moguće glasove, budući da je izgubio u izbornoj trci za člana Predsedništva BiH.