Utorak, 06.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: MONIKA ZAJKOVA, poslanica Liberalno-demokratske partije u Sobranju Severne Makedonije

Renesansa odnosa Skoplja i Beograda

„Otvoreni Balkan” nas zbližava i unapređuje političke i ekonomske odnose. – Nećemo dozvoliti restauraciju fašizma i nacizma, ne odričemo se NOB-a
(Фото: ЛДП)

Specijalno za „Politiku”

Skoplje – Francuski predlog za uklanjanje bugarskog veta na putu evrointegracija Republike Severne Makedonije (RSM) nagovestio je značajne promene u izvršnoj vlasti, ali i u redovima makedonskih parlamentarnih partija. Predsednik Liberalno-demokratske partije (LDP) Goran Milevski podneo je ostavku na mesto ministra lokalne samouprave i predsednika stranke. Lidersku poziciju u partiji LDP na kongresu, izvesno je, preuzeće Monika Zajkova, koja stranku i građane već sada predstavlja u Sobranju RSM.

Vi ste najozbiljniji kandidat za preuzimanje funkcije predsednice LDP. Šta ćete ponuditi svojoj zemlji i njenim građanima?

Iako zastupam stav da o državnim pitanjima odlučujemo svi zajedno i da svi snosimo odgovornost, normalno je da u jednoj demokratiji ima podeljenih mišljenja o određenim pitanjima. Unutar stranke se vodila široka debata o francuskom predlogu, koja se završila jedinstvenom odlukom u odnosu na konkretne zaključke, kojom smo, između ostalog, obavezali ovu, ali i svaku buduću vladu, da bude oprezna tokom pregovaračkog procesa, vodeći računa o makedonskom jeziku i identitetu. Ostavka našeg predsednika Milevskog sa funkcije ministra lokalne samouprave nije rezultat bilo kakvih pritisaka, već njegova, lična odluka, kako on kaže, zbog političke zasićenosti. Na kongresu, 20. novembra, treba da napravimo iskorak i da se učvrstimo kao treći politički faktor u zemlji, što je više nego ikada potrebno građanima. Ukoliko dobijem poverenje članova, biće mi čast da budem predsednica koja će voditi stranku.

Bugarska je na tlu RSM otvorila nekoliko klubova, čija imena praktično veličaju fašističku prošlost. Sofija poručuje da treba promeniti naziv makedonske gimnazije koja nosi ime Josipa Broza Tita. Kako komentarišete ove postupke?

Moramo da shvatimo da na Balkanu treba da gradimo mostove, a ne zidove. Bugarska treba da prestane sa svim provokacijama, kao i mi na njih da nasedamo ili da provociramo. To nikome neće doneti dobro.

Mi nećemo dozvoliti restauraciju poraženih ideologija u Drugom svetskom ratu – fašizma i nacizma, i nećemo se odreći koristi NOB-a. Treba da poštujemo istoriju, ali i da gledamo u budućnost i radimo u onim oblastima koje nas spajaju kao narode i od kojih imaju koristi države i građani.

Izostala je reakcija EU na ove poteze svoje članice. Takođe, EU nije ispunila obećanje iz Prespanskog dogovora. Da li EU svojim postupcima gubi kredibilitet u RSM?

Veći problem od izostale reakcije EU jeste buka koju stvara opozicioni blok u našoj zemlji, kao i nastup nacionalističke političke retorike, pre svega, bugarske desnice, koja koristi spor da bi stekla veće poverenje građana u poslednjem izbornom ciklusu. De fakto, ta politika polako, ali sigurno gubi svoju popularnost, a šest izbornih ciklusa za dve godine i nestabilna vladajuća većina eklatantan su dokaz za to. Punopravno članstvo u EU jedan je od strateških ciljeva RSM, stoga je veliki deo politika usmeren na njegovo ispunjenje. Moram da se složim s tim da evroskepticizam raste, ali je EU i dalje najbolji projekat i koncept za međunarodnu sinergiju i zajedništvo. Ne bih se složila u potpunosti s tim da EU ne isporučuje ono što obećava. Danas smo svedoci da je ta garancija u vidu akcije gde smo potpisali ugovor sa Fronteksom na makedonskom jeziku, koji priznaju sve zemlje članice EU, uključujući Grčku i Bugarsku.

Šta mislite o inicijativi „Otvoreni Balkan”?

Ova inicijativa pokrenula je proces stvaranja jake ekonomske zone, koja će dodatno unaprediti političke i ekonomske odnose i ojačati kulturne veze među nacijama. Ovaj strateški koncept daje rezultate i zbližava nas, ali se nadam da će biti apsolviran ulaskom zemalja koje su deo njega u EU. Proces evrointegracija u ovim uslovima de fakto je otežan zbog same prirode događaja vojnog sukoba, energetske krize, posledica pandemije, tako da je inicijativa „Otvoreni Balkan” sasvim dobro alternativno rešenje u srednjem roku, ali nije zamena za ulazak u EU.

Kako ocenjujete dobrosusedske odnose sa Srbijom i kako ih dodatno osnažiti?

Bilateralni odnosi sa Srbijom na zavidnom su nivou, naročito nakon rešavanja decenijskog spora između MPC-OA i SPC. Istorija ne pamti primere gde je ijedan spor prevaziđen bez zajedničke želje, uvažavanja, dijaloga i, pre svega, volje. Smatram da ova relacija doživljava jedan period renesanse. Na kraju ću naglasiti da mi je Beograd jedna od omiljenih destinacija.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.