Srčani i moždani udar kao pritajena opasnost

Od posledica kardiovaskularnih bolesti u svetu godišnje umire više od 18,6 miliona osoba, a u našoj zemlji od posledica akutnog koronarnog sindroma svakoga dana život izgubi čak 13 ljudi, saopštilo je Udruženje „Moja druga šansa”. Kako je navedeno, aterosklerotska kardiovaskularna bolest, koju ima više od 300 miliona ljudi u svetu, vodeći je uzrok ovih smrti i nastaje nakupljanjem masnih naslaga u arterijama.

Specijalizant kardiologije u KBC Bežanijska kosa, Višeslav Popadić je istakao da je broj novootkrivenih pacijenata koji se dijagnostikuju svake godine sve veći. – I pored savremenih interventnih i farmakoloških vidova terapije, smrtnost je i dalje u pojedinim zemljama, naročito u onim u razvoju, definitivno ubica broj jedan – kazao je Popadić.

Kad je reč o razvoju same bolesti, Popadić je podsetio da ona kreće polako i pod uticajem različitih stresora, loše ishrane, pušenja, fizičke neaktivnosti i hiperlipidemije, te da dolazi do oštećenja zidova krvnih sudova i različitim patofiziološkim mehanizmima do razvoja aterosklerotskih plakova. – Vreme do kojeg dolazi do razvoja ove faze bolesti je individualno, nekada to bude u vrlo mladoj životnoj dobi, u zavisnosti od genetske predispozicije i faktora rizika – naveo je Popadić.

Vodeći uzrok nastanka aterosklerotske kardiovaskularne bolesti je visok nivo LDL holesterola, a endokrinolog na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i poremećaj metabolizma u UKC Srbije, Katarina Lalić, navodi da povišeni nivo holesterola ne daje nikakve simptome, te da se problem neretko otkrije tek kada se doživi infarkt miokarda. – I mladi ljudi doživljavaju infarkt koji je mogao biti sprečen ili bar umanjen rizik za njegovo nastajanje, jednom prostom analizom – vađenjem krvi i merenjem nivoa holesterola – kazala je Lalić.

Predsednik Udruženja „Moja druga šansa” Ivan Toljagić upozorio je da infarkt dolazi iznenada, a da bi pacijenti trebalo da slušaju svoje lekare, vode uredan život, redovno idu na kontrole i piju propisane lekove. – Kada bi svako za sebe i svoje bližnje, učinio taj mali napor, verujem da bismo mogli spasiti veliki broj ljudskih života, da možemo prevenirati veliki broj infarkta i sprečiti fatalne ishode – kazao je Toljagić, navodi se u saopštenju.