Subota, 28.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
MEĐUNARODNI PREGLED

Rusko „kreni-stani” u Ukrajini

Na tajnoj lokaciji ministar odbrane Sergej Šojgu i general armije Sergej Surovikin, komandant Združenih ruskih snaga, nad kartama prostrtim na stolu razmatraju situaciju u zoni specijalne vojne operacije, kako Moskva naziva rat u Ukrajini. Čelni ljudi vojnog vrha Rusije razgovaraju pred kamerom Ministarstva odbrane i snimak se nešto kasnije emituje na televizijama. Surovikin, imajući u vidu (ne)prilike na terenu, predlaže povlačenje ruskih snaga u Hersonu na levu obalu Dnjepra i organizovanje linije odbrane na njoj. Šojgu to prihvata i izdaje mu odgovarajuće naređenje.

Izgleda da više nikome, osim Kremlju, nije jasna ruska taktika u Ukrajini. Rat je počeo napadom Moskve u više pravaca, a kao ciljevi su proklamovani „denacifikacija” i „demilitarizacija” Ukrajine, kao i zaštita etničkih Rusa u Donbasu. Napravljeni su prodori prema Kijevu, Harkovu i posebno efikasno kroz region Herson, gde je i zauzet istoimeni grad, najveći koji je bio pod ruskom kontrolom. Onda je doneta odluka o povlačenju iz okoline Kijeva, uključujući i aerodrom „Gostomelj”, koji su, kako im je i naređeno, padobranci efikasno zauzeli i mesec dana držali pod svojom kontrolom. Kod Harkova Ukrajinci su u septembarskoj ofanzivi potisnuli ruske snage. Na području Hersona im to nije pošlo za rukom. Ipak, Kijev je izgleda ipak napravio toliki vojni pritisak da je Moskva odlučila da ne doživi ponovo ono što se već desilo kod Harkova.

SAOPŠTIO I POGINUO: Ukrajinski diverzanti su tokom minulih meseci u regionu Hersona izvršili više atentata na one koje vide kao saradnike okupatora. Povlačenje ruskih snaga i njima naklonjenog stanovništva s desne na levu obalu Dnjepra javno je najavio Kiril Stremusov, ruski zamenik guvernera Hersona, koji je u sredu poginuo u, kako je saopšteno, saobraćajnoj nesreći, bez navođenja bilo kakvih detalja.

Kako dalje: general Sergej Surovikin i ministar odbrane Sergej Šojgu
(Foto: EPA/Ministarstvo odbrane Ruske Federacije

Naravno, ima vojne logike da se duž obale reke, posebno velike kao Dnjepar, organizuje jaka odbrana i time spreče veliki gubici. Ali, zbog čega su ruske snage, uz neminovna stradanja, napadale na više pravaca da bi se s njih povlačile? Tu su i politički razlozi s kojima se treba suočiti – Rusija je izvršila aneksiju Hersona (kao i Zaporožja, Donjecka, Luganska i Krima), u očima ruske javnosti napuštanje tog grada i dela regiona izgleda kao odricanje dela (novostečene) teritorije. Nama na ovim prostorima to počinje da liči na neslavnu „taktiku” JNA iz vremena raspada SFRJ, poteze bez jasnog cilja, koju je narod prozvao „kreni-stani”. A osnovna stvar u ratovanju je imati jasan cilj i istrajati na njemu, pri čemu pobeđuju oni koji imaju jaču volju i bolju logistiku.

MOBILIZACIJA I MOTIVACIJA: Ali daleko od toga da je na pomolu ruski poraz u Ukrajini. Borbe u Donbasu, epicentru ovog rata, i dalje besne pri čemu je tamo inicijativa na strani Rusa. Da li će general Surovikin i vojnike povučene iz Hersona, za koje je u pomenutom televizijskom izveštaju rekao da se mogu upotrebiti za ofanzivna dejstva, preusmeriti na Donbas? Hoće li se uz 300.000 mobilisanih vojnika tamo formirati neke, za Ruse prihvatljive, linije čvrste odbrane? Da li će taktika „kreni-stani” sačuvati patriotska osećanja, motivaciju tih ljudi koju su obukli uniformu i pošli u rat verujući da se bore za bezbedniju Rusiju i „ispravljanje” istorijskih nepravdi?

Povrh svega, od taktičke situacije na terenu za Moskvu je najvažnija ona geopolitička – Rusija ne sme da izgubi sukob koji je započela jer onda, sve i sa nuklearnim naoružanjem, više ne bi bila respektabilna svetska sila.

Izgleda da taj ruski ugao viđenja stvari postaje jasan i Zapadu, koji svim sredstvima, osim životima svojih vojnika, podržava Ukrajinu pokušavajući da se preko nje obračuna s Rusijom. Umesto dosadašnjih fraza o podršci Kijevu do pobede, sada počinju da provejavaju informacije o potrebi za razgovorima.

PREGOVARAČI I POSREDNICI: Uostalom, u ovom ratu već je bilo dogovora koji su pokazali da je dijalog moguć i delotvoran, kao i da je neophodno učešće posrednika, a u toj ulozi do sada su se posebno istakli Turska i Ujedinjene nacije. Uz njihovu pomoć sklopljen je sporazum o izvozu žita iz Ukrajine i Rusije preko Crnog mora, za koji se očekuje da će, uprkos problemima, uskoro biti produžen. U centru za kontrolu ovog sporazuma u Istanbulu zajedno rade ukrajinski i ruski oficiri. Osim toga, obavljeno je više razmena zarobljenika. Među njima i važnih pritvorenika, kao što su starešine ukrajinskog kontroverznog puka „Azov”, uključujući i strance koji su ratovali s njima, ili ukrajinski biznismen proruskih stavova Viktor Medvedčuk, prijatelj ruskog predsednika Vladimira Putina. U tim razmenama „VIP zarobljenika” posredovali su Ankara i Rijad. A ako su uspeli ti dogovori, zašto ne bi i oni na višem nivou?

„Vašington post” je objavio da administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena ohrabruje ukrajinske lidere da signaliziriju da su otvoreni za pregovore. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da nije „zalupio vrata” eventualnim pregovorima s Ruskom Federacijom.

Da, Kijev insistira na međunarodno priznatim granicama, Moskva poručuje da neće razgovarati o pripojenim oblastima Ukrajine, ali su pregovori ipak postali tema. I kao što se pre sukoba govorilo o ratu koji se desio, sada su tema razgovori i za nadanje je da će i do njih doći. Kakav će biti njihov epilog, ne može se nagađati. Ako se ne bude moglo doći do mirovnog sporazuma, možda bi se mogao dogovoriti prekid vatre, primirje poput onih kojima su okončani Prvi svetski i Korejski rat. Posle toliko pogibija, najvažnije je da stradanja i razaranja prestanu.

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.