Klasici svetske književnosti – Lav Tolstoj

Pre 145 godina svetlost dana ugledalo je jedno od najvrednijih i najznačajnijih dela svetske književnosti – Tolstojev roman „Ana Karenjina”,  delo koje nosi poseban značaj za Srbiju i srpski narod.

Lav Nikolajevič Tolstoj (Jasna Poljana, 9. septembar 1828 – Astapovo, 20. novembar 1910) jedan je od najvećih ruskih i svetskih pisaca. Kroz svoje veličanstvene romane opisao je rusko društvo svoga doba, istovremeno dajući fantastičnu sliku ljudskih karaktera i ljudske prirode, postajući tako delom korpusa svetskih klasika neprolazne vrednosti. Osim po svom vanvremenskom literarnom opusu, Tolstoj je bio poznat i po pedagoškom radu, koji je ostvario značajan uticaj na kasnije pedagoške koncepcije. U svojoj kući u Jasnoj Poljani je, 1859, otvorio prvu školu u Rusiji za decu seljaka i kmetova. Celokupan svoj književni i pedagoški rad Tolstoj je posvetio razobličavanju teškog društvenog stanja u Rusiji i naporima da ukaže kako rešenje problema leži isključivo u mirnom putu i kroz prosvetiteljski i vaspitni rad.

Srbiju i roman „Ana Karenjina” vezuje istorija – 20. avgusta 1876. godine u bici protiv Turaka poginuo je Nikolaj Rajevski, budući prototip junaka grofa Vronskog. Na mestu pogibije ruskog heroja u selu Gornji Adrovac 1903. godine je sagrađena crkva Svete Trojice, koju danas Srbi nazivaju Ruskom crkvom ili Crkvom grofa Vronskog.

Emisija prigodnih poštanskih maraka koja obeležava značajan istorijski i literarni događaj, prvo objavljivanje romana „Ana Karenjina”, posebno naglašava i vezu srpskog i ruskog naroda iskazanu kroz likove i događaje ovog monumentalnog dela svetske književnosti.

Stručna saradnja: Ruski centar za nauku i kulturu „Ruski dom” u Beogradu.
Umetnička realizacija izdanja: mr Boban Savić, akademski slikar