Četvrtak, 09.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zdravstveni turizam – nedovoljno iskorišćen resurs u regionu

Zdravi ljudi vole da uživaju u velnes i spa centrima, a oni koji traže medicinske usluge to čine zbog estetskih intervencija, stomatologije, vantelesne oplodnje
Све више хотела нуди врхунску здравствену понуду из домена физикалне и рехабилитационе медицине, медицинског велнеса и антиејџинг третмана (Фото Лична архива)

Visoke stope rasta u celom svetu iz godine u godinu beleži razvoj zdravstvenog turizma, a procene su da će, zbog trenda starenja populacije i sve izraženije okrenutosti ljudi ka zdravom životu, briga o zdravlju uskoro postati najjača svetska industrija, koja će 2030. godine ostvariti 22 odsto svetskog BDP-a i biti najveći pokretač odlaska na putovanja. Neki ljudi putuju u druge zemlje zbog očuvanja i poboljšanja zdravlja (velnes turizam), a neki zbog lečenja i rehabilitacije (medicinski turizam). Kada je reč o zemljama u regionu, najviše se traže stomatološke usluge, estetske operacije, vantelesna oplodnja, a sve veća potražnja vlada i za zahvatima iz domena ortopedije i kardiohirurgije. S druge strane, zdravi ljudi žele da uživaju u velnes i spa centrima u banjama i ustanovama na moru koje imaju razvijene ove kapacitete.

Kako je na 11. konferenciji zdravstvenog velnes i spa turizma, koji je održan u Bečićima u Crnoj Gori, naglasila Aleksandra Gardašević Slavuljica, generalna direktorka Direktorata za razvojne politike u turizmu Ministarstva ekonomskog razvoja, neophodno je da zemlje u regionu više porade na promociji zdravstvenog turizma.

– Svedoci smo veoma turbulentnih vremena u kojima živimo. Kovid 19, geopolitička situacija, inflacija – sve to utiče na situaciju u turizmu i čini je vrlo neizvesnom. To nam govori i da je turizam veoma zavistan od svih tih poremećaja, ali je naša obaveza da ga učinimo fleksibilnijim. Zdravstveni turizam je u vidu dokumenta inkorporiran u strategiju o turizmu Crne Gore do 2025. godine. Da bi se on razvijao moramo da povećamo broj hotela visoke kategorije sa četiri i pet zvezdica, da radimo na proširivanju mreže sa avio-letovima jer ljudi žele lako i brzo da stignu do destinacije, da imamo visoko stručan medicinski kadar, da se u toku tretmana koristi oprema poslednje generacije, da se terapije sprovode u akreditovanim medicinskim centrima i institucijama, kao i da cene budu povoljne – istakla je Gardašević Slavuljica, koja je napomenula da se, kada je reč o Srbiji, dosta uradilo na polju banjskog turizma i da je to došlo do izražaja tokom pandemije kovida 19.

– Srbija ima ogroman potencijal u razvoju ruralnog turizma, jer je to najtraženije u svetu. U Beogradu je dosta razvijen segment zdravstvenog turizma u domenu plastične hirurgije, cene su konkurentne, veliki su kapaciteti, stručnjaci su odlični, a možda bi trebalo povećati broj akreditovanih medicinskih institucija. Ujedno tim turistima treba ponuditi obilazak grada i ostatke zemlje – smatra Gardašević Slavuljica.

Podaci koji su analizirani pre pandemije pokazali su da se u svetu oko 14 miliona ljudi odluči da za zdravstvene usluge ode u inostranstvo, gde potroši nekoliko hiljada dolara. Zbog toga zdravstveni turisti spadaju u najpoželjnije.

Vasilije Vlatko Stijepović, predsednik Medikal spa-asocijacije Crne Gore i Klastera zdravstvenog turizma Crne Gore, ističe za „Politiku” da zdravstveni turizam beleži godišnji rast svuda, pa da i u zemljama regiona ima perspektivu u dopuni turističke ponude.

– Pre desetak godina krenuli smo u razvoj ove vrste turizma u Crnoj Gori, napravivši presek koji su to njegovi potencijali. Morali smo da napravimo razliku između turiste kao pacijenta i turiste koji je dobrog psihofizičkog stanja i želi samo da unapredi svoje zdravlje. Slovenija i Hrvatska su u ovom segmentu najviše odmakle od zemalja u regionu. U Hrvatskoj je posebno razvijen dentalni turizam, a u Sloveniji su dobro urađene privatizacije i novac je usmeren za razvoj termi i banjskog lečenja. Srbija ima veliki potencijal u banjama i trebalo bi da ga iskoristi. Koliko sam upoznat, jedan deo njih je prilagođen savremenim tržištima, ali je potrebno još investicija da bi bili konkurentni na tržištu. Mi u Crnoj Gori smo dosta vremena potrošili na zakonsku regulativu da bi mogli da realizujemo projekte i programe u ovoj oblasti. Nedostaje akreditacija ustanova koje se bave zdravstvenim turizmom da bi one bile promovisane na adekvatan način – navodi Stijepović.

Naš sagovornik napominje da je sada svest o zdravstvenom turizmu veća u odnosu na period od pre deset godina, da više nema „nevernih Toma” koji govore da u regionu nemamo adekvatnu medicinsku uslugu i da nam je javno zdravstvo na poslednjem mestu po evropskom skor indeksu.

– Kada govorimo o medicinskom turizmu, dominantne grane su estetska hirurgija, vantelesna oplodnja, ortopedija i stomatologija. Stomatološke usluge kod nas su 10 do 12 puta jeftinije nego u Zapadnoj Evropi. I ne treba zaboraviti da zdravstveni turizam produžava sezonu boravka na moru i da 365 dana može da se radi, a ne samo letnja tri meseca – dodaje Stijepović.

Dr Marina Delić, rukovodilac objekta „Vrmac”, koji se nalazi u crnogorskom Prčnju, pojasnila je ovom prilikom kako sada izgleda jedno od poznatih lečilišta u bivšoj Jugoslaviji.

– „Vrmac” je bio organizacioni deo Instituta za rehabilitaciju Beograd do 2019. godine, kada je kupljen i u potpunosti renoviran u hotel sa pet zvezdica „Blu Kotor Bej”. Na lekovitost ovog mikroklimata utiče sveži morski vazduh, koji se meša s ugodnim planinskim strujanjima, čisto more, izobilje sunčanih dana i bujna vegetacija. Tradicija Prčnja kao prirodnog lečilišta datira od 1920. godine, kada je odlukom kraljevske vlade proglašen za prirodno klimatsko lečilište. Prčanj je proslavio i slavni Njegoš, koji je baš ovo mesto izabrao za lečenje, a i danas je poznato po isceliteljskom i blagotvornom lečenju respiratornih bolesti, astme, bronhitisa i raznih alergija. Sada je ovde vrhunska zdravstvena ponuda iz domena fizikalne i rehabilitacione medicine, medicinskog velnesa i antiejdžing tretmana. Pruža se holistički pristup oporavka zdravlja – istakla je dr Delić.

A koliko je bitan velnes koncept u Srbiji?

Peđa Filipović, učitelj i kreator masaža u velnes konceptu, na ovom skupu je predstavio priču o formiranju velnes koncepta u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju „Banja Koviljača”, koja je pionir u zdravstvenom turizmu i gde je još 2005. godine uveden prvi velnes zdravstveni koncept u Srbiji.

– Više bismo morali da učimo o tome kako da „upakujemo” ono što radimo jer je marketing jako važan. Mislim da je neophodno i da više koristimo prirodne potencijale koje imamo. Posedujemo fantastične termalne vode koje ne koristimo. Toliko programa i za preventivu i za rehabilitaciju mogu da se rade u termalnim vodama. Mađarska, Slovenija i Hrvatska imaju odlične banjske kapacitete i znaju dobro da ih predstave i približe ljudima – smatra Filipović.

 

 

ANTRFILE

Ne može prvo da se sagradi vodenica, pa da se pita gde je reka

 

Dr Nebojša Kavarić, koordinator Komisije za zaštitu i unapređenje zdravlja u Podgorici, naglašava za naš list da zdravstveni turizam može potencijalno da bude veoma značajan izvor stabilnosti ukupne turističke privrede i da ima veliki značaj za javno zdravstvo.

– Razvoj turističkih kapaciteta mora da podrazumeva i izgradnju zdravstvenog turizma. To trenutno nije slučaj ni u Srbiji ni u Crnoj Gori. Ne može prvo da se sagradi vodenica, pa da se pita gde je reka. Pitanje je da li postoji dovoljno hotela koji nude u svojoj ponudi zdravstveni turizam, imaju li dovoljno opreme, da li postoje školovani kadrovi… Zdravstveni turisti lako mogu da pobegnu ako ne ispunjavate sve uslove koje oni žele da imaju, organizovan prevoz, čistoću i urednost, stručnjake koji govore njihov jezik… Zdravstveni turizam treba da traje cele godine, a ne samo da se vezuje za godišnji odmor u julu i avgustu. To je prilika i za javno zdravstvo da bude održivije. Zdravstvenog turistu dobijate teško i zadržavate ga teško. Ono što mislim da nije dobro ni u Srbiji ni u Crnoj Gori je zdravstvena zaštita turista. Turistima je potreban koncept zdravlja na letovanju i da im brzo i blizu bude pružena zdravstvena zaštita, da posle toga mogu nesmetano da nastave ostatak odmora – zaključio je dr Kavarić.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.