Nedelja, 29.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
63. SOLUN

Gangsterski rep i blistavo zlato sa Rajne

Ksatarova muzika odražava jaz između bogatih i siromašnih, a mitski element u „Rajngoldu” povezan je i sa njegovim životom i sa samim nemačkim identitetom, kaže reditelj Fatih Akin, autor biografskog filma o slavnom i kontroverznom reperu
Из филма „Рајнголд” (Фото: 63.ТИФФ)

Solun – Dramatična je i avanturistička priča taj Ksatarov put od imigrantskog geta do vrha muzičkih lista u Nemačkoj i širom sveta. Givar Hadžabi, ili Dživar – kako pravo ime ovog repera kurdskog porekla izgovaraju Nemci – sa porodicom se doselio u ovu zemlju sredinom osamdesetih godina prošlog veka i vrlo brzo je od sitnog kriminalca postao veliki diler droge, koji je zbog namirivanja dugovanja kartelu isplanirao i sproveo čuvenu pljačku zlata na Rajni, zbog koje je i robijao.

Ksatar, muzička zvezda kriminalne prošlosti, 2015. godine je napisao i objavio autobiografiju pod nazivom „Sve ili ništa”, koju je tokom jednog svog godišnjeg odmora pročitao i kultni nemačko-turski reditelj, scenarista i producent Fatih Akin, inače i sam vrlo dobro upoznat i sa Hadžabijevom pričom i sa njegovom rep muzikom. Od tog trenutka do povezivanja reditelja i repera preko „Instagrama” nije prošlo dugo i bilo je samo pitanje vremena kada će se Ksatarova životna priča naći i na velikom filmskom platnu.

Fatih Akin na 63. solunskom festivalu (Foto: 63. TIFF)

To se, evo, sada i desilo. Fatih Akin i Givar Hadžabi-Ksatar pre neki dan su na 63. solunskom festivalu zajedno predstavili film „Rajngold” („Rajnsko zlato”), pred prepunom dvoranom, uz srdačan doček i ispraćaj i uz direktan razgovor sa domaćom i inostranom publikom i novinarima. Uvodnu reč dao je umetnički direktor festivala Orestis Andreadakis, rekavši za Akina i da je „jedan od najznačajnijih savremenih reditelja, uporan, smeo, strastven, ali i nežan” i da je reč o autoru koji u svojim filmovima „dotiče sve velike probleme našeg sveta, vrlo često kroz moć i magiju muzike”. Svoje obraćanje gledaocima Fatih Akin je započeo rečima:

– Ovaj film se pokazao kao veliki izazov za mene. Tokom snimanja izgubio sam oca i to je bila samo jedna od prepreka koje su se pojavile. Ipak, stekao sam i veoma bliske prijatelje, glumac Arman Kašani je jedan od njih. Otkrila ga je moja supruga koja je bila kasting-direktor „Rajngolda” i ovo je njegov prvi dugometražni film. Stekao sam još jedno prijateljstvo kojim sam bio blagosloven, sa Emiliom Sakrajom, on u filmu tumači Ksatarov lik, koji je i tragičan i komičan, nasilan ali i veoma nežan i duboko ljudski.

I zaista, sve to važi za taj neobičan lik sada već sredovečnog čoveka, čija je životna putanja do sada bila puna uspona i padova i borbe za preživljavanje. Akinov film prikazuje Hadžabijev život pun događaja: počevši od paničnog bekstva njegovih roditelja muzičara iz Teherana tokom revolucije 1979. u provinciju Kurdistan, gde se pridružuju kurdskoj pobuni, preko nasilnog napada iranske vojske, kada reperova majka u pećini punoj slepih miševa rađa sina, putovanja u Irak, u kojem su osumnjičeni za špijunažu i zatvoreni, pa do traženja azila u Parizu, a potom i Bonu. I naravno da su svi ovi porodični brodolomi i stresovi ostavili traga na Givaru, koji se u novoj sredini brzo okrenuo i zlu, da bi svoje proživljavanje svega toga pretvorio i u svoju umetnost – u muziku i ono što se može nazvati i gangsterskim repom.

Na pitanje o svom odnosu upravo sa ovakvom vrstom muzike, Fatih Akin je odgovorio: „Slušao sam hip-hop osamdesetih. U Nemačkoj je počela da se razvija neka vrsta gangsterskog repovanja, koji tada nisam baš razumeo. Gangsterski rep se razvija na mestima gde se dešavaju društveni prevrati, u favelama i u svim delovima sveta gde postoje društvene nejednakosti. On odražava jaz između bogatih i siromašnih. To što je Givar Hadžabi bio i ostao toliko popularan čak i kod osmogodišnje dece, već je bilo neka vrsta mita. Dakle, mitski element u mom filmu je povezan sa njim od samog početka, kao i sa samim nemačkim identitetom.”

Iz gledališta u Solunu mogle su se čuti i kritike na račun „Rajngolda”, u smislu da film „glorifikuje nepokajanog gangstera”, sa čim se Fatih Akin nije složio.

– Kriminalitet je stariji od pokretnih slika, on je tu hteli mi to ili ne i to je nešto za šta su zainteresovani ljudi iz celog sveta i zato on postoji u popularnoj kulturi i istoriji. Kada snimam film na takvu temu pre svega želim da razumem svet koji opisujem, ne sudim o tome, ali i ne veličam. Mislim da sam više zabavljač nego umetnik i moj glavni cilj je da zabavim publiku. Previše je lako kritikovati u tom kontekstu, ako ga kritikujete, kritikujete i društvo. Ja sam samo glasnik. Nemojte ubiti glasnika – rekao je reditelj.

Film „Rajngold” Fatiha Akina nemačku premijeru je imao krajem oktobra, a na 63. solunskom festivalu dogodila se ona internacionalna. Inače, Akin trenutno ima dva projekta u pripremi. Jedan je igrani film „Amrum”, o dečaku koji se bori da preživi na istoimenom ostrvu u Severnom moru u poslednjoj nedelji Drugog svetskog rata, a drugi je televizijska serija (prva u karijeri koju radi) „Moja majka Marlen”, o životu nemačke filmske dive Marlen Ditrih sa Dajanom Kruger u naslovnoj ulozi...

Givar Hadžabi-Ksatar (Foto 63.TIFF)

Ksatar o filmu i sudbini

Solun – Još dok sam bio u zatvoru, mnoge producentske kompanije su posegnule za snimanjem filma o meni. Sedam godina kasnije, kada sam izašao iz zatvora, razgovarao sam sa svojim advokatom i zamolio ga da nađe nekoga ko će preuzeti projekat moje filmske biografije. Kada se Fatih Akin, čiji sam veliki obožavalac, zainteresovao za to, nisam mogao da verujem. Ono što je ispalo jeste ovaj film na koji je i moja majka veoma ponosna, izjavio je u razgovoru sa solunskom publikom Givar Hadžabi-Ksatar.

Na pitanje da li se kaje zbog nečega u svom životu, slavni reper je odgovorio: „Da sam se vratio u prošlost i ponovo bio u istoj poziciji, verovatno bih uradio isto. Mi shvatamo život kakav dolazi, donosimo izbore i nastavljamo sa njima. Ali molim vas nemojte uzimati sve ovo što se događalo sa mnom kao primer koji treba slediti. Brinite o sebi, to je najvažnije.”

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.