Četvrtak, 09.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Test bi mogao da „predvidi” kada će žena ući u menopauzu

Ideja nam je da žene u ranoj mladosti mogu da saznaju taj podatak i u skladu s tim da planiraju potomstvo, kaže dr Staša Stanković, naša naučnica sa Univerziteta Kembridž
Сташа Станковић (Фото: лична архива)

O njenom radu pisao je prestižni magazin „Forbs”, koji ju je izdvojio kao jednu od 11 žena u svetu sa izuzetnim uticajem na inovacije u vezi sa menopauzom. Proglašena je za najbolju mladu naučnicu do 40 godina iz oblasti ženskog zdravlja i menopauze od strane Svetskog udruženja za menopauzu, a izabrana je i za jednog od deset najboljih mladih naučnika u biomedicinskom sektoru Ujedinjenog Kraljevstva, pa je imala prilike da predstavi svoje istraživanje britanskoj vladi.

Reč je o Staši Stanković, doktoru nauka reproduktivne genomske medicine sa Univerziteta Kembridž. Koristeći najinovativnije metode bioinformatike i biotehnologije, ona se fokusirala na istraživanje genetskih uzročnika i bioloških mehanizama reproduktivnog starenja i plodnosti kod žena, kao i bolesti koje su usko povezane sa menopauzom. Njen rad doveo je do otkrića više od 300 genetskih biomarkera koji utiču na vreme ulaska u menopauzu, kao i do prvih dokaza o mogućstvu manipulacije otkrivenih gena koja dovodi do produžetka reproduktivnog veka, to jest odlaganja menopauze i poboljšanja plodnosti. Ovi rezultati imaju potencijal da dovedu do razvoja lekova nove generacije za plodnost i produžetak reproduktivnog života žena, kao i do novih markera za predviđanja vremena ulaska u menopauzu i fertiliteta. Pre odbranjenog doktorata, dr Stanković je dobila diplomu magistra medicinskih nauka na univerzitetima u Kembridžu i Oksfordu.

U razgovoru za „Politiku”, dr Stanković otkriva da se očekuje da će do 2025. godine broj žena u postmenopauzi porasti na 1,1 milijardu širom sveta. Prema jednoj od nedavnih studija, 90 odsto Evropljanki ima fizičke simptome, a 55 odsto žena prijavilo je psihološke simptome povezane sa menopauzom, dok je samo osam odsto njih izjavilo da ne osećaju nikakve znake menopauze.

– Poboljšanja u javnom zdravlju, higijeni i dostupnosti hrane značajno su doprinela povećanju životnog veka ljudi, pomerajući ga sa 45 na 85 godina. Međutim, dužina reproduktivnog veka žena je ostala relativno konstantna – oko 51. godine, kada nastupa menopauza usled iscrpljivanja funkcionalnih folikula u jajnicima. Zbog produženog životnog veka, žene sada provode veliki deo svog života u lošem zdravlju i invaliditetu, čime se dodatno ističe potreba da se bolje razume proces reproduktivnog starenja. Oko 10 odsto žena uđe u menopauzu pre 45. godine, a oko jedan odsto pre 40. godine. Jajnici stare pet puta brže od bilo kog drugog organa u telu. Plodnost opada otprilike 10 godina pre početka menopauze. Ali, trenutno ne postoji nijedan način koji bi blagovremeno mogao da upozori na ovaj problem i „alarmira” ženu – navodi dr Stanković.

Pored plodnosti, menopauza takođe ima veliki uticaj na zdravlje žena u kasnijem životu i povezana je sa rizicima za dijabetes, kancer, osteoporozu, depresiju... Prema podacima Kraljevskog društva za osteoporozu u Ujedinjenom Kraljevstvu, jedna od dve žene starije od 50 godina će slomiti kost zbog osteoporoze, mnogo više od muškaraca, jer je menopauza ključno vreme za zdravlje kostiju.

– Naša istraživanja imaju značaj zbog genetskih biomarkera čitanjem ljudskog genoma (DNK lanca) jer smo dobili pristup jednom naučnom blagu koji danas menja i tek će menjati budućnost medicine. Idemo sa lečenja na prevenciju. Ceo proces reproduktivnog starenja je rezultat interakcije između naše genetike i životne sredine. Procenjuje se da genetika sa kojom smo rođeni utiče na 44 do 65 odsto razlika u vremenu menopauze. Genetske studije na ljudima su pokušale da prevaziđu ovaj problem identifikacijom genetskih uzročnika povezanih sa vremenom menopauze. Radimo sa oko pola miliona žena u okviru Biobanke Velike Britanije i individua u okviru jedne kompanije. Koristeći najsavremenije i najinovativnije genomske tehnologije za čitanje njihove DNK i metode bioinformatike i biotehnologije za njihovu analizu, naš tim sa Kembridža je identifikovao oko 300 genetskih faktora koji određuju vreme menopauze i plodnost. To je kao lutrija sa kojom se rađamo – napominje dr Stanković.

Moć ovih informacija je u tome što ih oni mogu iskoristiti da naprave prvi genetski test za dugoročno predviđanje vremena ulaska u menopauzu i plodnosti, koji će obavestiti svaku ženu o vremenu njene menopauze i identifikovati one koje imaju veću predispoziciju za ranu menopauzu.

– Ovakav test bi se radio iz DNK dobijenog iz krvi ili pljuvačke osobe. Ideja nam je da žene, pomoću tih testova, u ranoj mladosti mogu da saznaju kada će ući u menopauzu i u skladu s tim da planiraju rađanje potomstva. To je posebno važno za žene koje će ranije, i pre 40. godine, ući u menopauzu. Prvi put ulazimo u ključni razlog zašto je jedna žena plodna, a druga nije, i otvaramo potpuno nova vrata ka revoluciji ženskog zdravlja. Naš test ima trenutno oko 65 odsto moći da razlikuje žene sa ranom menopauzom od ostatka. Oko 80 odsto je dovoljno da bi se ovaj test primenio u kliničkoj praksi. Analizom još većeg broja žena ćemo uspeti da dostignemo ovu brojku, nadamo se u naredne dve – dodaje naša sagovornica.

Pored genetike, ona napominje značajan uticaj spoljnih faktora na vreme ulaska u menopauzu. Konzumacija alkohola i duvanski dim su jedni od najznačajnijih faktora. Istraživanja tima stručnjaka, gde se nalazi i dr Stanković, pokazala su da izlaganje duvanskom dimu može ubrzati vreme ulaska u menopauzu za osam nedelja.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.